Budite iskreni i verujte u ono što govorite
Da bi "ja" (po)verovalo da može, korisno bi bilo da "ja" svakoga dana sebe podseća na to. Kako? Tako što će da stane ispred ogledala, na primer, da sebe gleda u oči i da razgovara sa sobom. Da se lepo napriča. Jer autosugestija je, i to svi znamo, izuzetno moćna stvar. Ono što sebi govorimo, to i živimo. Ako ubeđujemo sebe da ne vredimo ništa i da zato ništa ni ne možemo, onda mi to ništa i živimo. Zašto? Zato što ubeđujemo sebe da je tako, doslovno sebe bacamo u bedu.
Ako, međutim, stanemo pred ogledalo i potpuno samouvereno, sigurno, ispravljenih leđa i ramena i samopouzdano sebe podržimo s jednim "možeš!", moći ćemo. Možda ne iste te sekunde, ali uskoro zasigurno da, onog momenta kada shvatimo koliko je lepo biti sebi podrška, moći ćemo...sve ćemo moći. To ne mora niko ni da vidi ni da čuje, a najbolje od svega je što to možete ovog trenutka i da proverite! Sve što vam treba je ogledalo. Dopustite sebi da se raspričate i sebi kažete sve ono što želite da čujete od nekog drugog, ali vam iz nekog razloga taj neko to ne govori. Budite svoj guru! Poslušajte poslednje Budine reči i "budite svoja sopstvena Svetlost".
Prvo i osnovno, pogledajte se u ogledalo: Crte lica otkrivaju kakvi ste u seksu!
Podržimo sebe, jer niko drugi to ne može da uradi bolje od nas. Mi najbolje znamo šta je ono što nam treba, nama i našoj duši, našem biću – onom biću koje sedi negde unutar nas i čeka da obratimo pažnju na njega, da ga zagrlimo i kažemo mu neku lepu reč. To je isto ono biće koje nam često šalje signale da je tu, maše nam, šalje nam poljupce, piše nam poruke, ali ga mi zanemarujemo, jer su svi oni (tuđi) glasovi koje čujemo (svuda) oko sebe jači, glasniji, ubeđuju nas da pojma nemamo, gaze nam snove koje mi onda, tako zgažene, pokupimo metlom i bacimo u prvi kontejner. Bacimo sopstvene pregažene i neostvarene snove u kontejner. I od života napravimo noćnu moru, jer nismo imali dovoljno hrabrostida verujemo ni u snove ni u život ni u sebe, i nismo hteli sebe da podržimo onda kada nam je podrška od nas samih bila najpotrebnija. Napustili smo sebe. Lupili smo svom biću šamar onda kada mu je bio potreban zagrljaj.
Važno je da znamo da su, kako je to neko jednom lepo rekao: "Mnogi su uspeli iako niko nije verovao u njih, ali da još niko nije uspeo bez vere u samog sebe“. Imajmo to na umu i u vidu i stanimo pred ogledalo. Popričajmo sa sobom. Pohvalimo sebe! Navijajmo za sebe! Motivišimo se! Nazdravimo u svoje ime! Budimo svoja sopstvena inspiracija! Volimo sebe. I gledajmo kakva nam se čuda dešavaju...
Tajna mladolikog izgleda Helen Miren: Jedan tretman me je podmladio i podigao samopouzdanje! (FOTO)
