Megan Tajler je prošla težak put od sedmodnevnog bavljenja sportom do činjenice da boluje od multipla skleroze.
U februaru 2015. godine, nakon naporne nedelje, počela sam da osećam peckanje u stopalima. Mislila sam da je to posledica nošenja visokih štikli, ali nakon nekoliko dana bol se proširila na potkolenicu, pa na koleno i najposle na celu nogu. Osećaj je isti kao kada vam noga utrne nakon dugog sedenja u nezgodnom položaju.
Nakon nekoliko dana ovaj osećaj utrnulosti noge nije prestajao, naprotiv, postao je sve nepodnošljiviji. Nisma bila zabrinuta. Mislila sam da je to možda posledica moje nove dijete ili vežbanja. Radim kao PR za zdravlje i fitnes pa sam često pomišljala da je ovo samo posledica nedostatka magnezijuma ili tako nečega.
Nakon pet dana simptomi me nisu napuštali, pa sam po preporuci moje sestre koja je medicinska sestra, posetila lekara. Doktor je naredio da odem na skener, sumnjao je na multiple sklerozu, limfom, meningitis... Tek tada sam se pomalo unervozila.
5 znakova podmukle bolesti: Žene, oprez, simptomi su slični menopauzi!
Sledeći dan sam otišla na testiranja, ali su se simptomi toliko pogoršali da sam jedva hodala. Uopšte nisam osećala pritisak noge na zemlju, ali sam se forsirala da se krećem. Sedmi dan od prvih simptoma već sam bila u nekoj vrsti paralize.
Nakon pregleda na skeneru lekar mi je rekao da imam jak otok na kičmenoj moždini. Rekao je: "Idi kući, jedi i malo se odmori pa se odmah vrati da nastavimo sa svim snimanjima i pretragama".
Međutim, samo što sam izašla iz ordinacije, isti doktor me je pozvao i rekao:
"Ne bih da te plašim ali, moraš hitno da se vratiš u bolnicu. Upravo sam dobio još neke snimke i imaš ogromnu, ogromnu oteklinu na kičmenoj moždini. Moraš da počneš sa lečenjem odmah!"
Prestravljena i potpuno nemoćna, vratila sam se do bolnice gde su me smestili u kolica i vodili od ordinacije do ordinacije vadeći mi krv, urin i sve što im je potrebno kako bi sagledali kompletno stanje mog organizma.
Četiri različita neurologa su radila na mom slučaju pokušavajući da utvrde šta mi je.
U početku su govorili da moram da ostanem jednu noć u bolnici, a zatim dve, pa tri noći. Svaki dan su mi dolazili sa rečima tipa: "Oh, dobro je nemaš sidu", a ja sam bila u fazonu: "Super, to je divno. Nisam se ni nadala sidi!"
Znali su samo da umire, ali ne od čega: Telo joj bilo potpuno zatrovano nečim što svi jedemo!
Bilo je tu i pretpostavki da imam lupus ili Lajmsku bolest...
U međuvremenu moj lekar je pokušavao da smanji otok na kičmenoj moždini.
Dani su prolazili, a doktori su na kraju odlučili da mi kažu da imam poprečno zakržljanje kičmene moždine. Prema Ketlin Kostelo, to je bio prvi pokazatelj multipla skleroze.
Ne postoje tačni testovi koji mogu da utvrde da li imaš ili nemaš multipla sklerozu. To su kombinacije svih testova koje na kraju tvoje neurologe dovode do zaključka da imaš MS.
Do perioda kada su mi saopštili dijagnozu, već sam pomišljala da moji simptomi ukazuju na neku još ozbiljniju bolest. Uprkos tome mislim da nijedna mlada žena nije spremna da čuje kako ima MS.
Rekli su mi da je paraliza tela najgori oblik multipla skleroze. Većini ljudi prvi simptomi su najčešće zamućen vid, nedostatak koordinacije i trnci u malom prstu.
U najgoroj tački bolesti, paraliza mi je zahvatila rebra, područje ispod linije brushaltera, osećala sam stezanje što mi je onemogućavalo normalno disanje i kretanje. Taj osećaj kasnije sam nazvala "zagrljaj multipla skleroze".
Od osobe koja se svaki dan bavila boksom, krosfitom i jogom, pa do osobe koja nije znala da li će hodati opet, ovo je bilo prilično šokirajuće iskustvo za mene.
Istraživanja kažu da 30 posto obolelih od multipla skleroze nikad ne mogu da stanu na noge, 3o % ima ograničenu pokretljivost, a 30 posto ljudi se oporavi, povrate punu pokretljivost.
Na sreću ja sam bila u ovih zadnjih 30 % i sada hodam i krećem se, vežbam i obavljam uobičajene stvari.
Ispovest pacijenta koji je pobegao iz bolnice glavom bez obzira: Tužno stanje zdravstva u Srbiji!
Ali, sada živim sa trajnim oštećenjem kičme. Svaki put kada temperatura padne, ili kada se pojavi velika vlažnost u vazduhu ja osetim trnce kao da mi je telefon sa uključenom vibracijom zakačen za leđa.
Danas se umaram mnogo brže i ne mogu da vežbam kao nekad što sam vežbala. Nekad ne mogu da nosim štikle jer osećam bolove i trnce duž kičme. Međutim, izuzetno sam zahvalna što sam se kako tako oporavila i što nisam vezana za invalidska kolica.
Nedavno sam imala još jedan napad, koji je bio mnogo manje traumatičan. Izgubila sam osećaj u levoj ruci, ali tada sam znala šta je u pitanju i sa tretmanom i lečenjem sam započela odmah.
Svoje zdravstveno stanje održavam tako što se držim striktne dijete, što redovno idem na kontrole i javljam se lekarima radi savetovanja.
Postoje neke pogrešne pretpostavke da je multipla skleroza trajno oštećenje, trajna bolest koja se pogoršava i koja se ne može zaustaviti. Međutim, ono šta sam ja čula je da može proći i 30 godina od jednog do drugog napada. Isto tako možete imati 5 napada u roku od dve godine i trajna oštećenja kičme. Postoji šansa da za 10 gdoina završim u invalidskim kolicima. Međutim, lekari tvrde da su za to minimalne šanse zbog moje mladosti i zdravog načina života.
Ipak, najgora stvar je što znam da nema leka za ovu moju bolest. Sutra se mogu probuditi sa bolovima i napadima i da moje telo odluči da prestane da se bori protiv MS.
Sa druge strane želim da svi znaju da ja mogu da živim život punim plućima iako imam ovu bolest. Pojedini prijatelji i ne znaju koliko je moje stanje ozbiljno. Istina je da imam loše i dobre dane.
Po nekad sam toliko raspoložena i puna energije, a drugim danima ne mogu da ustanem iz kreveta. Bez obzira na sve ja i dalje želim da budem normalna devojka koja izlazi i druži se.
Na kraju dana trudim se da upamtim svaki momenat. Divno bi bilo da nemam MS, ali svesna sam i sreće što moje telo nastavlja da se bori sa ovom bolešću.
Od sada pa nadalje ni jedan dan ne uzimam olako.
Devojka (24) obolela od raka grlića materice: Ove simptome sam prve osetila! (FOTO)
