Biološka pozadina anksioznosti je „alarmni sistem" koji služi za obezbeđivanje zaštite organizma aktiviranjem „dodatne energije za bežanje ili borbu" u potencijalno ugrožavajućim situacijama. Sama po sebi, anksioznost ne predstavlja nenormalnu reakciju, već kao deo nasleđenog repertoara ljudske prirode, ona predstavlja normalnu manifestaciju ljudske prirode.
Problemi anksioznosti nastaju kada je osoba preosetljiva, odnosno kada su „alarmni sistemi" osobe previše osetljivi i uključuju se prelako, tako da se anksioznost javlja u pogrešno vreme. Ako osoba doživljava anksioznost u situacijama u kojima drugi nisu anksiozni, to govori da osoba ima preosetljive „alarmne sisteme."
Uobičajena teskoba
Većina ljudi doživi osećanje anksioznosti kao strepnju i teskobu pre nekih značajnih događaja kao što su ispit, poslovna prezentacija, prvi sastanak sa privlačnom osobom. U tim momentima osećaj uznemirenosti, neprijatnosti i napetosti obično kratko traju. Ova osećanja se ne svrstavaju u kliničku anksioznost, već su uobičajen deo svakodnevnog života, jer ljudi prirodno osećaju anksioznost kada su suočeni sa pretnjom, opasnošću ili kada su pod stresom.
Ozbiljan emocionalni poremećaj
Ali, anksioznost može biti ozbiljan emocionalni poremećaj koji ispunjava život osobe preplavljujućim strahom koji je hroničan, intenzivan i može progresivno da se pogoršava ukoliko se ne leči. Obuzeti napadima panike, opsesivnim mislima, noćnim morama ili neprestanim zastrašujućim fizičkim simptomima, neki ljudi sa poremećajem anksioznosti postaju zatvorenici u kućnom pritvoru.
Moć prošlih života: Niste ni svesni kakvu energiju prenosite u sadašnjost!
Vrste anksioznih poremećaja
Uobičajeno, poremećaji anksioznosti se razvijaju tokom rane adolescencije ili ranog odraslog doba i kategorisani su na sledeći način:
- Generalizovani anksiozni poremećaj. Karakterišu ga izražena i nerealistična zabrinutost koja traje šest meseci ili duže. Anksioznost se fokusira oko tema kao što su zdravlje, novac ili karijera. Pored hronične zabrinutosti, prisutni su drhtanje, grčenje mišića, nesanica, napetost u abdominalnom predelu, vrtoglavica, povećana iritabilnost.
- Opsesivno-kompulsivni poremećaj. Kod ove vrste poremećaja anksioznosti, osobe imaju uporne, ponavljajuće misli (opsesije) koje odražavaju preteranu anksioznost ili strah; tipične misli su zabrinutost oko infekcija i zaraženosti ili strah od neadekvatnog ili nasilnog ponašanja. Opsesivne misli mogu voditi ka izvođenju rituala - kao što su pranje ruku ili ponavljanje fraza.
- Panični poremećaj. Ljudi sa paničnim poremećajem pate od ozbiljnih napada panike bez očiglednog razloga. Napad panike izaziva doživljaj da će se osoba onesvestiti, poludeti ili doživeti infarkt i umreti. Manifestuje se lupanjem srca, nelagodom ili bolom u grudima, znojenjem, drhtanjem, zažarenošću ili žmarcima po delovima tela, suvim ustima i doživljajem gušenja, strahom od umiranja i gubljenja kontrole, doživljajem nestvarnosti... Napadi panike često se javljaju sa agorafobijom - strahom da će se doživeti napad panike na mestima sa kojih bi bilo teško pobeći, te se takva mesta izbegavaju.
Oči u oči sa anksioznošću: Gorka iskustva poznatih žena, očaj i strahovanje!
- Posttraumatski stresni poremećaj. Obično sledi nakon izloženosti traumatskom događaju kao što su posmatranje smrti druge osobe, seksualno zlostavljanje, iznenadna smrt bliske osobe ili prirodna katastrofa. Manifestacije ovog poremećaja su „oživljavanje" traumatskog događaja („flešbek" ili noćna mora), izbegavanje mesta povezanih sa traumom, emocionalno udaljavanje od drugih i psihološka uznemirenost (poremećaji spavanja, iritabilnost i slaba koncentracija).
- Poremećaj socijalne anksioznosti. Karakteriše se ekstremnom anksioznošću vezanom za procenu drugih ili ponašanje koje bi moglo dovesti do ismevanja i osramoćivanja. Fizičke manifestacije su lupanje srca, ubrzano disanje, crvenjenje i znojenje. Osobe sa fobijama pate od intenzivnog straha od specifičnih situacija ili objekata (zatvoren ili otvoren prostor, visina, pauci, psi...)
Poremećaji anksioznosti uspešno se tretiraju psihološki, lekovima ili kombinacijom. Pošto svaki poremećaj anksioznosti ima svoje posebne karakteristike, tretman ne mora biti isti kod svake osobe.
