Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) karakterišu neprijatne i uznemirujuće ideje i ponašanja koja se stalno ponavljaju, a koja pojedinac oseća da mora izvršiti, kako bi osetio olakšanje. OKP naučnici danas svrstavaju u anksiozne poremećaje i neuroze.
Postoji razlika između blažih i težih simptoma OKP-a. Većina ljudi ima rituale kojih se pridržavaju, a ako ti rituali ne ometaju kvalitet života, po pravilu se ni ne leče.
Prepoznajte 10 najčešćih znakova opsesivno-komplzivnog poremećaja:
1. Pranje ruku
Kompulzivno pranje ruku i upotreba sapuna za dezinfekciju je vrlo čest simptom OKP-a, a opisuje ga stalan strah od bakterija i prljavštine. Taj strah je izvor drugih fobija, povezanih sa strahom od zaraze raznim bolestima, ističu psiholozi za Fox News.
Pomoć bi trebalo potražiti ako i nakon pranja ruku mislite da su one i dalje prljave, ili pak imate iracionalan strah od zaraze, poput infekcije HIV-om, nakon vožnje u autobusu. Razrađene rutine pranja ruku poput potrebe da se ruke operu pet puta zaredom tako da se sapunom pažljivo ispere ispod svakog nokta još su jedan simptom OKP-a.
Bolest tela i uma: Kako izgleda bolovati od šizofrenije!
2. Preterano čišćenje
Ljudi s OKP-om često imaju tendenciju opsesivnog čišćenja, a kao i kod pranja ruku, razvijaju složene tehnike čišćenja doma. To uključuje stalno razmišljanje o bakterijama u domu, kao i poriv da se iznova usisava i pere nekoliko puta na dan po više sati. Iako je teško odrediti granice kompulzivnog čišćenja, problem je očit ako nakon čišćenja osetite olakšanje, ali ono ne traje dugo već ubrzo ponovo mislite kako je sve prljavo.
3. Stalne provere
Takozvani rituali proveravanja tipični su za opsesivno-kompulzivni poremećaj, a najčešće je reč o stalnom vraćanju kući, kako biste proverili da li ste ugasili rernu, zaključali automobil i slično. Normalno je da, s vremena na vreme, nešto zaboravite i proveravate, ali ako ta provera ometa vaš svakodnevni život toliko da kasnite na posao, trebalo bi da potražite pomoć.
4. Računanje
Opterećenost brojevima, te sabiranje ili oduzimanje svakodnevnih predmeta ili događaja su još jedan simptom OKP-a. Na primer, verovanje da je broj sedam dobar, te da treba zastati nakon svakog sedmog koraka nije samo praznoverje, već pokazatelj poremećaja. Ako se ponekad zabavljate brojanjem pločica ili stepenica, ne treba da brinete, ali ako brojeve naprosto ne možete izbaciti iz glave, onda je to problem.
7 izvora loše energije u vašem životu: Nema promene dok ih se ne rešite!
5. Organizacija
Ljudi sa OKP-om organizaciju dovode do savršenstva, a svodi se na tačno tempiranje, simetriju i poređenje koji drugim ljudima zvuči iracionalno. Uredan sto pomoći če vam da budete produktivniji, ali ako ne možete raditi jer imate papirić na stolu, tada to nije urednost već opsesija.
6. Strah od nasilja
Svakom se ponekad javljaju misli o mogućnosti da se njima ili bliskim ljudima dogodi nešto strašno, ali nemogućnost izbegavanja takvih misli specifična je za opsesivno-kompulzivni poremećaj.
7. Neželjene seksualne misli
Poput straha od misli o nasilju, i misli seksualne prirode često se javljaju kod ljudi s OKP-om. One su običnoneprikladne, te dotiču seksualne tabue, poput zamišljanja pedofilskih činova ili seksa sa životinjama.
Sreća vam zavisi od ovih 5 pitanja: Ako odgovorite sa Ne, zapitajte se zašto loše živite!
8. Analiziranje odnosa sa drugim ljudima
Opsesivne analize ljubavnih, porodičnih i prijateljskih odnosa mogu biti rezultat problema u njima, ali ako ta razmišljanja ne prestaju i usmerena su na osećaj bespomoćnosti i osuđenosti, tada postaju simptom OKP-a.Najčešće se radi o potvrdi i traženju sopstvene krivice u odnosima, iako to nema veze sa stvarnošću.
9. Traženje potvrde
Jedan od načina na koji ljudi s OKP-om nastoje da umire svoj nemir je traženje mišljenja prijatelja ili članova porodice. Zbog toga su skloni da isto pitanje postavljaju više puta.
10. Kompleksi zbog fizičkog izgleda
Poremećaj doživljaja vlastitog tela jedan je od oblika ponašanja OKP-a, a karakteriše ga fokusiranost na određeni deo tela koji smatramo nenormalnim, ružnim i neprivlačnim. Najčešće se radi o kosi, koži ili nosu, ali za razliku od poremećaja u ishrani, nema veze s doživljajem telesne težine.
