7 stvari koje ne treba uzimati ni od koga: Pokajaćete se kad tad

Od detinjstva nas uče da budemo zahvalni. Ako dobijemo poklon, treba da se zahvalimo. Ako nam neko ponudi pomoć, ne bi trebalo odmah da je odbijemo. Ako nam starija osoba da savet, valjalo bi da je saslušamo. A ako nam rođak učini nešto lepo, da li bismo se zaista usudili da ga pitamo šta zauzvrat očekuje od nas?

Jedan veoma mudar deda jednom je izgovorio rečenicu koju ću pamtiti do kraja života: "Pre nego što nešto uzmeš, razmisli da li ćeš to kasnije moći da vratiš podjednako slobodno."

Nije govorio o materijalnim stvarima, već o slobodi da sami odlučujemo, bez straha da nekome nešto dugujemo.

Postoji sedam stvari koje ne bi trebalo da prihvatamo olako, naročito kada osećamo da bi mogle da ugroze našu slobodu i lične granice.

1. Skupi pokloni zbog kojih se osećate neprijatno

Običan poklon je jedno, a nešto sasvim drugo je kada vam neko iznenada pokloni predmet velike vrednosti, a vi ne razumete zbog čega to čini.

Cveće, knjiga, domaće pecivo ili neka sitnica odabrana baš za vas uglavnom su jednostavan znak pažnje. Zahvalite se, obradujete se i nastavite dalje, bez osećaja da ste nekome nešto dužni.

Međutim, situacija može biti drugačija kada dobijete skup telefon, luksuzan sat, plaćeno putovanje ili veliku sumu novca, posebno ako takav poklon niste očekivali niti ste ga tražili.

"Samo uzmi, slobodno! Ništa ne očekujem zauzvrat."

Zahvalite se, ali se negde u vama pojavi neprijatna misao: "Šta će se sada tražiti od mene?"

Takav osećaj ne mora da znači da osoba pokušava da vas kupi. Moguće je da je poklon iskren izraz naklonosti i da iza njega ne postoji nikakva skrivena namera. Ipak, vredi obratiti pažnju na to kako se osećate i da li vas prihvatanje poklona kasnije dovodi u situaciju da teško kažete "ne".

Ako zbog nečijeg dara osećate da više nemate pravo da se usprotivite, odbijete zahtev ili donesete odluku koja se toj osobi ne dopada, onda je važno da preispitate odnos.

Pravi poklon ne bi trebalo da bude sredstvo pritiska. Onaj ko vam nešto daje iz iskrene želje da vas obraduje trebalo bi da poštuje i vašu slobodu da postupate u skladu sa sopstvenim uverenjima.

2. Novac oko kojeg nisu razjašnjeni uslovi

O novcu je ponekad mnogo teže razgovarati sa bliskim ljudima nego sa potpunim strancima.

Nepoznatu osobu možemo bez problema da pitamo kada treba vratiti pozajmicu, koliki je tačan iznos i šta smo se dogovorili. Međutim, kada je reč o rođaku ili dugogodišnjem prijatelju, često nam je neprijatno da postavljamo takva pitanja.

"Pa mi smo naši."

Upravo takve situacije mogu da dovedu do nesporazuma koji vremenom prerastaju u ozbiljne sukobe. Jedna osoba smatra da je novac poklon, druga veruje da je reč o privremenoj pomoći, dok treća možda očekuje da će joj usluga biti uzvraćena na neki drugi način.

Svi polaze od pretpostavke da se savršeno razumeju, sve dok se nekoliko meseci kasnije ne pokaže da svako ima drugačije viđenje dogovora.

Tada počinju rečenice poput:

• "Sećaš se kada sam ti pomogao?"
• "Nisam ovo očekivao od tebe."
• "Posle svega što sam učinio za tebe, tako mi vraćaš?"

Zbog toga je važno da se pre prihvatanja novčane pomoći otvoreno razgovara o tome da li je reč o poklonu ili pozajmici, da li novac treba vratiti i pod kojim uslovima.

Jasni dogovori nisu znak nepoverenja, već način da se zaštiti odnos. Nekoliko minuta neprijatnog razgovora može da spreči godine međusobnog nezadovoljstva i prebacivanja.

3. Tuđe tajne koje nikada niste želeli da saznate

"Samo nemoj nikome da kažeš, ali moram nešto da ti ispričam..."

Kada neko započne razgovor ovim rečima, lako je da se osetimo posebno jer nam je ukazano poverenje. Možemo pomisliti da nas ta osoba smatra bliskim prijateljem i da želi da sa nama podeli nešto što ne može da kaže drugima.

Međutim, ponekad se dogodi da nekoliko minuta kasnije već nosimo tuđi problem u svojim mislima. Moramo da pazimo šta govorimo, da pamtimo detalje, izbegavamo određene teme pred drugim ljudima i budemo oprezni da ne otkrijemo nešto što nikada nismo ni želeli da znamo.

Osoba koja nam je poverila tajnu možda je time olakšala sebi, dok smo mi preuzeli deo njenog emocionalnog tereta.

Naravno, poveravanje je sastavni deo bliskih odnosa i samo po sebi nije ništa loše. Problem nastaje kada nas neko bez pitanja uvlači u sukobe, porodične drame ili tuđe probleme, očekujući da čuvamo informacije koje nam stvaraju nelagodu.

Ponekad je sasvim u redu reći da ne želimo da budemo posrednik između dve osobe ili da nam nije prijatno da znamo detalje nečijeg privatnog života.

Postoji važna razlika između poverenja i nametanja odgovornosti za tuđe tajne.

4. Sažaljenje zbog kojeg počinjete da sumnjate u sebe

Saosećanje i sažaljenje nisu isto. Kada prolazimo kroz težak period, podrška nam može pomoći da povratimo snagu, sagledamo problem iz drugog ugla i pronađemo način da nastavimo dalje.

Neko može da nam kaže: "Razumem koliko ti je teško. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo."

Takve reči pružaju utehu, ali istovremeno ostavljaju prostor za promenu.

S druge strane, postoje izjave koje na prvi pogled zvuče kao izraz brige, a zapravo mogu da podstaknu sumnju u sopstvene sposobnosti.

"Kako uopšte misliš da se sada promeniš?"

"Kasno je da u tvojim godinama počinješ nešto novo."

"Od toga ionako neće biti ništa."

"Ti jednostavno nemaš sreće."

Ako ovakve poruke stalno slušamo, možemo početi da posmatramo sebe kroz tuđe sumnje i ograničenja. Postepeno gubimo veru u mogućnost da nešto promenimo, čak i kada za to postoje realne šanse.

Posebno je opasno kada se sažaljenje pretvori u opravdanje za odustajanje. Godine, nedostatak novca, porodične okolnosti ili zdravstvene poteškoće mogu predstavljati stvarne prepreke, ali to ne znači da je svaki pokušaj promene unapred osuđen na neuspeh.

Iskrena podrška pomaže nam da pronađemo snagu, dok nas obeshrabrujuće sažaljenje može navesti da poverujemo da smo nemoćni.

Zato je važno da razlikujemo ljude koji nas razumeju od onih čije nas reči, čak i kada su izgovorene uz osmeh, postepeno udaljavaju od sopstvenih mogućnosti.

5. Usluge zbog kojih kasnije nemate pravo da kažete "ne"

"Koliko puta sam ti izašao u susret?"

Mnogi ljudi upravo nakon ovakve rečenice počinju da pristaju na stvari koje im ne odgovaraju.

Neko nam je pomogao prilikom renoviranja stana, pa sada očekuje da učinimo uslugu njegovom rođaku. Neko nam je pozajmio novac, a zatim smatra da zbog toga moramo da tolerišemo njegovo neprijatno ponašanje. Druga osoba nam je pomogla da pronađemo posao, pa nas godinama podseća da joj dugujemo zahvalnost.

Problem nije nužno u samoj usluzi. Ljudi se međusobno pomažu, a uzajamna podrška može biti temelj kvalitetnih odnosa. Teškoća nastaje kada se pomoć pretvori u sredstvo kontrole.

Odjednom imamo osećaj da više nemamo pravo da odbijemo zahtev, izrazimo neslaganje ili postavimo granicu, jer bi to navodno značilo da smo nezahvalni.

Pre nego što prihvatite ozbiljnu pomoć, korisno je da razmislite o jednom pitanju: da li biste mogli mirno da odbijete tu osobu ako bi sutra od vas tražila nešto što ne želite da učinite?

Ako unapred znate da bi odbijanje izazvalo prebacivanje, ucene ili dugotrajno kažnjavanje ćutanjem, vredi pažljivo razmotriti kakvu obavezu zapravo prihvatate.

To ne znači da treba odbijati svaku uslugu ili sumnjati u svačije namere. Važno je samo da razumete da zahvalnost ne podrazumeva bezuslovnu poslušnost.

6. Saveti zbog kojih počinjete da sumnjate u sopstvene odluke

Postoje saveti koje sami tražimo jer želimo da čujemo drugačije mišljenje, dobijemo novu perspektivu ili izbegnemo grešku. Takvi razgovori mogu biti veoma korisni.

Međutim, postoje i situacije u kojima neko uporno pokušava da nas ubedi da ne znamo šta radimo, čak i kada nismo tražili njegovo mišljenje.

Kažete prijateljici da razmišljate o promeni posla, a ona odmah počinje da objašnjava zašto je to loša ideja. Poverite rođaku da biste želeli da se preselite, a on vam nabraja desetine razloga zbog kojih bi trebalo da ostanete tamo gde jeste. Razgovarate o emotivnoj vezi, a nakon nekoliko minuta već preispitujete sopstvena osećanja i odluke.

Ponekad takvi ljudi zaista žele da nas zaštite od razočaranja. Njihove namere ne moraju biti loše, ali to ne znači da su njihovi saveti nužno odgovarajući za nas.

Svako ima drugačije iskustvo, strahove, prioritete i životne okolnosti. Ono što je za jednu osobu prevelik rizik, za drugu može biti prilika za razvoj i napredak.

Zato je važno da posebno pažljivo razmatramo savete koji se odnose na odluke čije ćemo posledice prvenstveno mi snositi.

Tuđe mišljenje može nam pomoći da uočimo ono što smo prevideli, ali ne bi trebalo da zameni našu sposobnost da samostalno procenimo situaciju.

Ako je odluka vaša, važno je da i konačan izbor bude u skladu sa vašim vrednostima, potrebama i mogućnostima.

To ne znači da treba ignorisati ljude koji nas vole i žele nam dobro. Znači da njihove reči treba posmatrati kao informacije koje možemo da razmotrimo, a ne kao naredbe koje moramo da poslušamo.

7. Osećaj krivice koji drugi pokušavaju da prebace na vas

Osećaj krivice može biti jedan od najtežih oblika emocionalnog pritiska, upravo zato što se često ne nameće otvoreno. Umesto direktnog zahteva, osoba koristi rečenice koje u nama bude osećaj odgovornosti za njeno raspoloženje i očekivanja.

"Da me zaista voliš, uradio bi to."

"Posle svega što sam učinio za tebe, ovo nisam zaslužio."

"Naravno, tvoje potrebe su ti važnije od mene."

"Računao sam na tebe, a ti si me izneverio."

Posle takvih reči možemo početi da se pravdamo čak i zbog sasvim razumnih odluka. Želimo da živimo u skladu sa svojim potrebama, ali nas istovremeno muči pomisao da ćemo nekoga razočarati.

Zreli odnosi, međutim, ne bi trebalo da zahtevaju da ljubav neprestano dokazujemo odricanjem od sebe.

Možemo da volimo roditelje, a da ne ispunimo svaki njihov zahtev. Možemo da cenimo prijatelja, a da mu ne pozajmimo novac. Možemo da volimo partnera, a da se ne složimo sa svakom njegovom odlukom.

Isto tako, možemo biti iskreno zahvalni nekome ko nam je pomogao, a da ipak imamo pravo da kažemo "ne".

Zahvalnost ne znači da moramo da zanemarimo sopstvene granice. Ljubav ne bi trebalo da bude sredstvo kojim se druga osoba primorava da postupa protiv svoje volje.

Zašto nam je toliko teško da odbijemo druge ljude?

Mnogi od nas odrastaju uz poruke da treba da budemo dobri, da ne povređujemo druge, da ne razočaravamo ljude koji nas vole i da uvek budemo spremni da pomognemo. Takve vrednosti mogu biti veoma značajne, ali problem nastaje kada ih protumačimo kao obavezu da uvek budemo dostupni i da nikada nikome ne kažemo "ne".

Tada počinjemo da prihvatamo poklone koje ne želimo, pristajemo na usluge koje nam ne odgovaraju, uzimamo novac zbog kojeg se osećamo nelagodno i slušamo savete koji nas samo dodatno zbunjuju.

A onda, kada ostanemo sami, osećamo ljutnju, nezadovoljstvo ili krivicu. Ponekad se ljutimo na osobu koja je nešto tražila od nas, a ponekad na sebe jer nismo imali hrabrosti da jasno izrazimo svoje potrebe.

Problem često počinje u trenutku kada poverujemo da je tuđe zadovoljstvo važnije od našeg prava da odlučujemo o sopstvenom životu.

Zato je važno naučiti da odbijanje ne mora biti grubo, hladno niti uvredljivo. Jednostavna rečenica poput „Hvala ti na ponudi, ali to mi ne odgovara“ može biti sasvim dovoljna.

Ne moramo uvek da se pravdamo, objašnjavamo svaki detalj ili dokazujemo da imamo opravdan razlog za svoju odluku.

Jednostavan način da sačuvate svoje granice

Kada vam neko ponudi nešto važno, bilo da je reč o novcu, skupom poklonu, ozbiljnoj usluzi ili uključivanju u neki projekat, ne morate odmah da odgovorite.

Sasvim je u redu da kažete: "Hvala ti. Želim malo da razmislim o tome."

Ta kratka pauza omogućava vam da sagledate situaciju, procenite sopstvene potrebe i odlučite bez pritiska trenutka. Možete razmisliti o tome da li zaista želite ponuđeno, da li razumete sve uslove i da li biste se osećali slobodno da kasnije odbijete neki zahtev te osobe.

Ipak, to ne znači da treba da postanete sumnjičavi prema svima, da svaki poklon posmatrate kao pokušaj manipulacije ili da odbijate pomoć samo zato što ste nekada bili razočarani.

Postoje ljudi koji pomažu iz iskrene ljubavi, pažnje i želje da drugome olakšaju život. Postoje pokloni iza kojih ne stoje nikakva očekivanja i odnosi u kojima se dobrota ne pretvara u dug.

Takve odnose vredi negovati.

Najvažnije je naučiti da prepoznate razliku između pažnje koja vam pruža radost i pomoći koja u vama stvara osećaj obaveze, straha ili gubitka slobode.

Iskrena pomoć ostavlja osećaj zahvalnosti, dok manipulativna pomoć može da stvori osećaj duga koji nikada ne prestaje.