- Dušanka iz Zagreba kaže da je posle smrti supruga ostala sama i razočarana jer su je prijatelji i rodbina izbegavali.
- Psihološkinja Marisa G. Franko poručuje da ožalošćenima treba nuditi konkretnu pomoć, a ne reći samo 'javi ako ti nešto treba'.
- Ne treba ih požurivati da 'prebole' tugu, niti im govoriti da moraju da budu jaki ili da ne plaču.
Gubitak bliske osobe može potpuno promeniti svakodnevni život, posebno u starijem dobu kada se krug ljudi oko nas prirodno smanjuje. Tada podrška prijatelja i porodice postaje važnija nego ikada, ali mnogi ne znaju kako da je pruže.
Psihološkinja Marisa G. Franko objašnjava koje reči mogu da pomognu ožalošćenoj osobi, a koje bi trebalo izbegavati.
Situacija žene koja je ostala bez muža i svih prijatelja
Često nam se naši penzionisani sagovornici otvaraju čak i o najdubljim ranama. Gospođa Dušanka (77) iz Zagreba otvoreno je govorila o tome koliko ju je pogodilo ponašanje okoline nakon što joj je preminuo suprug.
„Udovica sam i živim sama u kući u Dubravi. Kada mi je pre dve godine umro muž, bila sam slomljena, a komšinica koja živi u kući pored mene i koju poznajem ceo život rekla mi je da mi neće smetati dok se malo ne oporavim. Ima veliku porodicu i nisu joj trebale moje žalopojke. Ni danas nismo dobre kao što smo nekada bile“, ispričala nam je.
„Na svu tu moju tugu nadovezalo se i to što više ne dolaze ni prijatelji sa kojima smo se suprug i ja družili kao par. Ćerka mi je u inostranstvu, otišla je davno i dolazi samo leti. Sestričine nisam videla od sahrane. Nisam očekivala tako tešku starost, osećam se izdato“, požalila se.
Kako pružiti podršku ožalošćenima
Teška životna razdoblja zaista su ključni trenuci u prijateljstvu i mogu odrediti da li će odnos nastaviti da se razvija i dugo nakon što prođe potreba za posebnom podrškom.
Upravo je o toj temi za CNBC govorila psihološkinja Marisa G. Franko:
„Moramo biti spremni da budemo uz ožalošćene prijatelje kada su u najtežim trenucima, ali mnogi ne znaju kako da reaguju. Zato je važno naučiti kako da im pružimo podršku i izbegnemo da se zbog nas osećaju još gore.“
Ona otkriva i nekoliko stvari koje prijatelju koji prolazi kroz težak period nikada ne bi trebalo reći, kao i šta možemo učiniti umesto toga.
„Javi mi ako ti nešto zatreba“
Kada prijatelju kažete da vam se javi ako mu nešto zatreba, velika je verovatnoća da to neće učiniti. Kao prvo, neće biti siguran da li to zaista mislite. Ali čak i ako zna da ste ozbiljni, takva rečenica prebacuje na osobu koja već prolazi kroz težak period teret prepoznavanja sopstvenih potreba i traženja pomoći.
Umesto toga, pitajte prijatelja da li možete da mu pružite neku konkretnu pomoć: „Mogu li da ti odem po namirnice? Da operem veš? Da pričuvam decu?“
Naročito u prvim fazama tugovanja, učesnici jednog istraživanja naveli su da im je najviše značilo kada su im drugi pomagali u svakodnevnim obavezama.
Vreme potrebno da se preboli gubitak
Ako se prijatelj i mesecima nakon nekog događaja i dalje teško nosi sa situacijom, možda ćete poželeti da mu kažete: „Mislim da bi trebalo da nastaviš dalje“ ili „Mislila sam da ćeš to do sada već preboleti“.
Međutim, za tugovanje ne postoji rok. Posle stresnog događaja neki ljudi mogu ostati u dugotrajnom stanju stresa, dok se drugi u početku čine dobro, a zatim im se stanje pogorša.
Kao što slomljenom članku ne možemo narediti da brže zaraste, ne možemo ni depresiji ili tuzi narediti da brže nestanu.
Insistiranje na tome da se emocije prerano prevaziđu može imati suprotan efekat. Ljudi koji osuđuju sopstvene emocije češće su anksiozni i depresivni i imaju izraženije promene raspoloženja.
Zato ne treba osuđivati emocije prijatelja, već mu staviti do znanja da mu je za oporavak potrebno onoliko vremena koliko mu je potrebno.
Možete reći: „U redu je da se osećaš loše koliko god ti je potrebno. Ja ću i dalje biti ovde.“
Sebičnost poznanika se vidi kroz izbegavanje
Možda deluje teško pronaći prave reči i način da pružite podršku prijatelju koji pati, ali najgore što možete učiniti jeste da ne kažete ništa.
Nažalost, ljudi koji prolaze kroz teške periode navode da ih drugi počinju izbegavati, odbijaju njihove pozive, a ponekad čak prelaze na drugu stranu ulice kada ih vide u javnosti. Zbog toga počinju da potiskuju izražavanje emocija i osećaju se još usamljenije.
Kada smo dobro, često potcenjujemo značaj javljanja i proveravanja kako je neko. Ali za osobu koja prolazi kroz težak period jednostavna poruka može biti veoma važna jer joj pokazuje da ne mora sama da nosi svoj bol.
Možete poslati jednostavnu poruku poput: „Upravo sam pomislila na tebe i zanima me kako si danas.“
Najviše podrške prijatelju koji prolazi kroz težak period pružićete ako pokažete razumevanje za njegova osećanja i date mu prostora da ih izrazi.
Poruke koje mu govore kako bi trebalo da se ponaša ili oseća mogu imati suprotan efekat. Zato izbegavajte da mu govorite da mora da bude jak, jer time možete podstaći potiskivanje njegovih ranjivih osećanja.
Umesto toga, recite: „Kako god da se osećaš, u redu je“ ili „Razumljivo je što se tako osećaš.“
Čin koji pomaže da izađe tuga
Uobičajena je zabluda da emocije koje ne izražavamo jednostavno nestanu. Zapravo je suprotno. Da bi prošli kroz teške periode, ljudi moraju da razgovaraju o tome kako se osećaju.
Jedno istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su doživeli smrt supružnika bili boljeg zdravlja tokom godine nakon smrti što su više govorili o tome.
U drugom istraživanju ožalošćeni su navodili koje su im reakcije na njihovu tugu najviše pomogle. Jedna osoba je rekla:
„Jedna medicinska sestra me je zagrlila i pustila da plačem. Ni u jednom trenutku mi nije rekla da ne treba da plačem. Samo me je pustila da plačem.“
Zato, ako iskreno želite da pomognete prijatelju, pružite mu priliku da sa vama podeli svoja osećanja i da se isplače ako je to ono što mu je potrebno.
Stil / Moje Vrijeme
