Dijanu je majka prodavala drugim muškarcima na pijaci, branila joj da jede i spava, unakazila joj lica: Kada je Nadežda ušla u njen život, usledio filmski obrt

Priča o Dijana Ivanova pre više godina potresla je javnost i izazvala snažne reakcije širom sveta. Nije reč o izolovanom slučaju zlostavljanja, već o dugotrajnom i sistematskom nasilju koje je devojčica trpela u sopstvenoj porodici. Njeno detinjstvo obeležili su strah, poniženje i teške fizičke povrede, ali i kasnija borba za oporavak i dostojanstven život.

Ana Ivanova bila je zavisna od narkotika i više puta je osuđivana. Prvu kaznu za trgovinu drogom dobila je kada je Dijana imala oko godinu i po dana. Tada je devojčica smeštena u dom, gde je provela nekoliko godina dok je majka služila kaznu.

Po izlasku iz zatvora, majka je želela da povrati stan u domu, zbog čega je morala da obnovi roditeljska prava. Tako se Dijana sa sedam godina vratila u porodicu — što je bio početak njenog teškog života.

Prve teške povrede i nebriga okoline

Nekoliko meseci nakon povratka kući, Dijana je završila u bolnici sa ozbiljnim povredama — dijagnostikovana joj je povreda mozga i prelom ramena.

U početku je baka pokušala da predstavi incident kao bezazlenu svađu, tvrdeći da je unuku nekoliko puta udarila štakom jer nije htela da uči. Međutim, lekari su posumnjali u tu verziju.

Kasnije se ispostavilo da je majka, u alkoholisanom stanju, brutalno pretukla dete nakon bakinih žalbi. Dijana je dva dana ležala bez svesti kod kuće, a kada su počeli grčevi, majka je pozvala hitnu pomoć.

Lekari su morali da izvrše operaciju lobanje, uklone hematom i stave gips na ruku. Baka je deportovana, ali majka nije ozbiljnije kažnjena. Posledice povreda ostavile su trajne posledice na razvoj deteta.

Skriveno nasilje: pokušaji prikrivanja istine

Nakon odlaska bake, situacija se nije poboljšala. Nasilje se nastavilo, ali je porodica spolja pokušavala da ostavi utisak normalnosti. Tokom poseta policije i socijalnih službi, stan je bio uredan, a druga deca negovana.

Dijanu su u tim trenucima skrivali u ormaru kako je niko ne bi video. Bila je gladna, redovno prebijana i slušala je kako joj majka govori da je mrzi.

Kao kaznu, zaključavali su je u toaletu i uskraćivali joj san. Domaće zadatke radila je stojeći, jer su knjige bile na veš-mašini. Odmor je zavisio od raspoloženja majke ili odsustva mlađe sestre.

Pokušaj da se „reši“ deteta i novi oblici brutalnosti

Vremenom je ponašanje majke postajalo sve opasnije. Jednom je pokušala da se reši ćerke, tražeći od poznanika da je odveze u šumu. On je to odbio i nazvao je ludom.

Nasilje se nastavilo, a okolina ga je čak i podsticala. Jedna komšinica savetovala je majci da koristi alat dok tuče dete. Posledice su bile stravične: slomljen nos, oštećene usne, izgubljeni zubi, povrede uha i brojne povrede glave. Lice devojčice bilo je teško unakaženo.

Otkrivanje i pomoć 

Prekretnica se dogodila kada je u stan došla Nadežda Barsukova, rođaka partnera Ane Ivanove. Zatekla je Dijanu u izuzetno teškom stanju — prekrivenu hematomima i sa deformisanim licem.

Šokirana prizorom, nakon razgovora sa suprugom odlučila je da reaguje i pomogne devojčici.

Starateljstvo 

Proces dobijanja starateljstva trajao je dugo, a tek 2019. godine Nadežda je uspela zvanično da preuzme brigu o Dijani.

U novoj porodici otkriveni su dodatni detalji. Dijana je ispričala da ju je majka u detinjstvu „prodavala“ muškarcima u zamenu za hranu. Tada je imala oko osam godina.

Nadežda je prikupila dokaze i obratila se sudu, a slučaj je dobio veliku medijsku pažnju.

Suđenje i presuda

Na sudu su predstavljeni brojni dokazi sistematskog nasilja. Prema rečima starateljke, sudija nije mogla da zadrži emocije kada je videla telo devojčice — leđa su bila gotovo bez zdrave kože.

Ana Ivanova osuđena je na šest godina zatvora, što je javnost smatrala blagom kaznom. Dijana je tada rekla da oprašta majci, ali je kasnije priznala da je to učinila iz straha.

Nakon pet godina, majka je puštena na uslovnu slobodu i i dalje živi u Almatiju. Zabranjeno joj je da prilazi ćerki, a kontakt među njima ne postoji. Dijana ne održava odnose ni sa sestrama.

Rehabilitacija: nova porodica i psihološka pomoć

U novoj porodici Dijana je dobila i tri brata, a najbliža je sa najmlađim. Zbog propuštenog školovanja i posledica povreda, uči po posebnom programu — matematiku, istoriju, ruski i kazahstanski jezik.

Istovremeno ide na psihološku terapiju. Od punoletstva je pod stalnim nadzorom stručnjaka. I dalje ima epizode agresije, naročito u proleće i jesen.

Jedan incident je zabeležen i na snimku — napala je dete. Kasnije je rekla da je bila isprovocirana, ali snimak je pokazao da je ona započela sukob. Nakon toga, osetila je veliki strah zbog sopstvenog ponašanja.

Prema rečima starateljke, Dijana ima izraženu anksioznost i stalno brine da će izgubiti novu porodicu.

Medicinska pomoć: operacije i oporavak

Pored psihološke pomoći, Dijana je prošla kroz niz medicinskih zahvata — oko deset operacija. Poboljšani su joj disanje, sluh i mogućnost ishrane, koji su ranije bili ugroženi.

U jednom televizijskom projektu stručnjaci su radili na njenom izgledu — šminka, frizura i novi stil. To je značajno uticalo na njeno samopouzdanje.

Nakon transformacije, postala je sigurnija u sebe, počela je više da se smeje i vodi računa o izgledu.

Planovi za budućnost

 Njena starateljka Nadežda veruje da će uspeti da se potpuno uklopi u društvo i jednog dana zasnuje porodicu.

Ipak, Dijana trenutno ne razmišlja o braku i deci. Njeni prioriteti su obrazovanje, posao i finansijska nezavisnost. Jedan od ciljeva joj je da postane medicinski radnik i izgradi stabilnu budućnost.