Kad je prvi put odleteo u svemir Gagarin je video prizore o kojima je do smrti ćutao: Tajna o njegovom sletanju otkrivena je tek nakon 25 godina

Kada je 12. aprila 1961. godine Jurij Gagarin postao prvi čovek koji je poleteo u svemir, svet je dobio novu istorijsku ikonu. Njegov let trajao je 108 minuta, tokom kojih je jednom obišao Zemlju i zauvek promenio granice ljudskih mogućnosti. Međutim, iza savršene slike sovjetskog trijumfa krila se jedna činjenica koju Gagarin nije smeo da otkrije.

Gagarin je morao da krije kako se zaista vratio na Zemlju

Sovjetski Savez želeo je da svet vidi savršeno izvedenu misiju – čovek je poleteo u svemir, obišao Zemlju i zajedno sa svojim brodom bezbedno se vratio na planetu.

Stvarnost je bila drugačija.

Vostok nije bio projektovan tako da kosmonaut ostane u kapsuli do samog udara o tlo. Rešenje je bilo da se Gagarin, zajedno sa sedištem za izbacivanje, katapultira na visini od približno sedam kilometara i potom nastavi spuštanje padobranom. Sama kapsula takođe je imala sopstveni padobran i spustila se odvojeno.

To nije bio improvizovani potez u poslednjoj sekundi, niti bekstvo iz letelice koja je izgubila kontrolu. Takav način povratka bio je deo konstrukcije sistema Vostok, jer tehnologija tog vremena još nije omogućavala dovoljno bezbedno sletanje kapsule sa čovekom unutra.

Zašto je ta činjenica bila toliko važna?

Problem nije bio u tome što se Gagarin katapultirao. Problem je bio u pravilima koja su tada važila za međunarodno priznavanje vazduhoplovnih i svemirskih rekorda.

Međunarodna vazduhoplovna federacija, FAI, u početku je primenjivala princip prema kojem je pilot trebalo da se vrati na Zemlju zajedno sa letelicom kako bi se let priznao kao kompletan rekord. Pravilo je imalo smisla u klasičnom vazduhoplovstvu, ali je postalo problematično kada su ljudi prvi put počeli da odlaze u svemir.

Sovjetski stručnjaci zato nisu u dokumentaciji predatoj FAI naglašavali činjenicu da je Gagarin napustio kapsulu pre sletanja. U dokumentima je ostavljen utisak da se kosmonaut vratio sa letelicom, čime je izbegnuto pitanje da li bi njegov rekord mogao da bude osporen. FAI je kasnije promenila kriterijume i odlučila da način sletanja ne treba da umanji značaj prvog ljudskog leta u svemir.

Gagarin je izbegavao direktan odgovor

Jedan od najzanimljivijih delova priče jeste to što Gagarin nije mogao jednostavno da ispriča šta se dogodilo.

Kada su novinari pokušavali da saznaju detalje njegovog povratka, odgovori su bili pažljivo formulisani. Umesto da direktno kaže da se katapultirao iz kapsule, Gagarin je objašnjavao da su konstruktori predvideli različite načine sletanja.

Drugim rečima, čovek koji je preko noći postao najpoznatiji kosmonaut na svetu morao je da pazi na svaku reč.

Njegov zadatak nije bio samo da leti. Bio je i simbol sovjetske tehnološke nadmoći, pa se svaki detalj misije posmatrao kroz prizmu tadašnjeg Hladnog rata.

Sam povratak bio je daleko od bezbrižnog

Iako se danas Gagarinov let često prikazuje kao gotovo savršeno izvedena misija, njegov povratak bio je izuzetno napet.

Tokom ulaska u atmosferu trpeo je velika opterećenja, a u jednom trenutku njegovi instrumenti su počeli da mu se zamagljuju pred očima. Kasnije je opisivao da je osećao veoma snažna opterećenja, ali je ostao svestan i sposoban da prati situaciju.

Kada se približio Zemlji, usledio je trenutak koji je mogao da bude veoma opasan. Na visini od oko sedam kilometara otvorio se poklopac kapsule, a Gagarin je potom izbačen iz letelice. Njegov padobran se otvorio i on je nastavio samostalno spuštanje.

Kapsula je sletela odvojeno, dok je Gagarin prizemljen nekoliko minuta kasnije.

Još jedan problem čekao ga je iznad Volge

Gagarin je tokom spuštanja prepoznao područje ispod sebe i shvatio da se nalazi u blizini Volge. Postojala je opasnost da padne u vodu.

Prema njegovim kasnijim sećanjima, pokušao je da kontroliše položaj tokom spuštanja kako bi izbegao reku. Na kraju je uspeo da se spusti na kopno, u blizini sela Smelovka u Saratovskoj oblasti.

Njegovo sletanje bilo je toliko neobično da su ga prvi ljudi koji su ga ugledali posmatrali sa nevericom. Pred njima se pojavio čovek u narandžastom svemirskom odelu, sa kacigom i padobranom, koji je upravo pao sa neba.

Gagarin im je, prema kasnijim svedočenjima, objasnio da je sovjetski čovek koji je došao iz svemira i pokušao da pronađe telefon kako bi javio da je bezbedno stigao.

Tajna nije umanjila njegov podvig – već ga učinila još neverovatnijim

Danas je teško zamisliti koliko je tehnologija kojom je Gagarin raspolagao bila primitivna u poređenju sa savremenim svemirskim letelicama.

Vostok 1 nije bio savremeni svemirski brod kakav danas zamišljamo. Imao je ograničene mogućnosti upravljanja, a veliki deo leta odvijao se prema unapred pripremljenom programu. Gagarin je bio putnik i pilot, ali istovremeno i eksperimentalni subjekt u misiji čiji se ishod nije mogao sa potpunom sigurnošću predvideti.

Upravo zbog toga način njegovog povratka nije bio znak slabosti, već deo pionirske tehnologije koja je tek nastajala.

FAI je na kraju priznala Gagarinove rekorde – trajanje leta od 108 minuta, dostignutu visinu od 327 kilometara i masu letelice podignute na tu visinu. Organizacija je naknadno prilagodila pravila tako da način na koji se kosmonaut vraća na Zemlju više ne bude prepreka priznavanju svemirskog rekorda.

Ipak, jedna mnogo veća tajna ostala je vezana za njegovo vreme

Priča o Gagarinovom sletanju bila je samo jedan deo mnogo šireg sistema tajnosti koji je obavijao sovjetski svemirski program.

Godinama su mnogi detalji o neuspesima, nesrećama i rizicima sovjetskog kosmičkog programa bili skrivani od javnosti. Jedan od primera je sudbina Valentina Bondarenka, člana prvog sovjetskog odreda kosmonauta, koji je poginuo u nesreći tokom treninga 23. marta 1961. godine – svega dvadesetak dana pre Gagarinovog istorijskog leta. Njegova smrt javnosti je zvanično otkrivena tek 1986. godine, 25 godina kasnije.

Prvi čovek koji je video Zemlju iz svemira

Bez obzira na sve skrivene detalje, Gagarinov istorijski značaj nikada nije ozbiljno doveden u pitanje.

Tokom 108 minuta leta postao je prvi čovek koji je obišao Zemlju iz svemira i prvi koji je čovečanstvu pružio neposredno iskustvo pogleda na planetu izvan njene atmosfere. U svom izveštaju opisivao je planinske lance, velike reke, šume, obale i ostrva, kao i karakteristični plavi oreol Zemlje. FAI njegov opis beleži kao svedočenje čoveka koji je iz prve ruke video planetu iz potpuno nove perspektive.

A možda je upravo u tome najveća ironija cele priče.

Čovek koji je svetu doneo sliku Zemlje kao jedinstvene, plave planete morao je istovremeno da krije jedan mali, ali za tadašnju svemirsku trku veoma važan detalj: nije sleteo unutar svog broda, već je iz njega iskočio padobranom.

Šta je Gagarin zaista video?

Jedno je sigurno – pogled koji je Gagarin poneo iz orbite bio je nešto što nijedno ljudsko biće pre njega nije moglo da iskusi.

Video je Zemlju iz potpuno nove perspektive, njenu zakrivljenost, plavetnilo atmosfere, ogromna prostranstva kopna i vode i tamu svemira koja je okružuje. Njegov let trajao je svega 108 minuta, ali je tih sat i po promenilo način na koji je čovečanstvo posmatralo sopstvenu planetu.

Sve ostalo – neobični zvuci, neizgovorene reči i navodna iskustva koja su ostala van zvaničnih izveštaja – pripada području između istorije i legende.

Možda je upravo zato Gagarinova priča toliko privlačna i danas. Zvanična dokumentacija govori o tehničkom uspehu, ali iza nje ostaje čovek koji je prvi put video Zemlju iz svemira i čiji su doživljaji zauvek ostali nedostupni svima koji nisu bili tamo.

Gagarin je poneo mnogo toga sa sobom – sećanje na prizor koji niko pre njega nije video, strahove o kojima se malo govorilo i iskustvo leta koje je zauvek promenilo njegov život. A koliko je od svega toga ostalo neizrečeno, verovatno nikada nećemo moći da saznamo sa potpunom sigurnošću.