Astronaut NASAFrank Rubio sleteo je 2023. nakon rekordnih 371 dana provedenih na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), što je najduži pojedinačni svemirski let Amerikanca do sada.
Njegovo iskustvo u mikrogravitaciji bilo je izazovno i fascinantno – boravak u okruženju bez gravitacije zahtevao je stalnu prilagodbu tela, uma i čak mikrobioma creva. Rubio je opisao osećaj lebdenja, promene u visini zbog izduživanja kičme i stalnu pažnju na svakodnevne aktivnosti koje na Zemlji deluju banalno.
Po povratku, sa širokim osmehom, prevezen je iz kapsule Sojuz MC-23 koja je sletela u prašinu kazahstanske stepe, a timovi za spasavanje morali su da ga podignu jer je njegovo telo bilo oslabljeno produženim boravkom u niskoj gravitaciji. Njegovo iskustvo pruža dragocene podatke za buduće duže misije, uključujući planove za putovanja do Marsa koja mogu trajati više od 1.100 dana.
Šta se dešava sa telom nakon dugog boravka u svemiru
Mišići i kosti
Bez gravitacije, mišići i kosti brzo atrofiraju. Mišići za držanje tela – leđa, vrat, listovi i kvadricepsi – gube masu, a kosti se demineralizuju. Posle dva meseca može doći do gubitka 20% mišićne mase, dok u dužim misijama gubitak može biti i 30%. Astronauti gube 1–2% koštane mase mesečno, što povećava rizik od preloma. Potrebno je i do četiri godine da se koštana masa vrati u normalu. Da bi se borili protiv toga, astronauti vežbaju 2,5 sati dnevno koristeći sprave u ISS "teretani" i uzimaju suplemente.
Promene u visini i leđima
U odsustvu gravitacije, kičma se izdužuje, što može dovesti do bolova u leđima i problema sa diskovima pri povratku na Zemlju. Rubio je primetio da mu kičma raste tokom boravka u svemiru, što pomaže da izbegne povrede vrata pri sedenju u kapsuli tokom sletanja.
Težina i metabolizam
U mikrogravitaciji telesna težina praktično ne utiče na kretanje, ali održavanje zdrave težine i metabolizma je izazovno. Primer Skota Kelija pokazuje gubitak do 7% telesne mase tokom dugog boravka na ISS, uz značajne promene u crevnoj mikrobioti.
Vid i oči
Krv se nakuplja u glavi, što može dovesti do edema i promena u vidu, uključujući smanjenu oštrinu i strukturne promene oka. Neke promene mogu biti trajne, a izloženost kosmičkoj radijaciji povećava rizik od dodatnih problema sa očima.
Mozak i nervni sistem
Dug boravak u mikrogravitaciji menja nivo nervne konektivnosti u mozgu, naročito u delovima zaduženim za pokret, ravnotežu i percepciju prostora. Struktura mozga, uključujući ventrikle, može se promeniti i potrebno je i do tri godine da se vrati na prethodnu veličinu.
Mikrobiota
Sastav bakterija i gljiva u crevima menja se tokom boravka u svemiru zbog drugačije hrane, reciklirane vode i fizičke aktivnosti. Te promene mogu uticati na varenje, imuni sistem i funkcionisanje mozga.
Koža i DNK
Koža postaje osetljivija i pojavljuju se osipi. Telomeri – strukture na krajevima DNK – mogu se produžiti tokom boravka u svemiru, ali se po povratku često skraćuju. Dugoročne posledice ovih promena tek se proučavaju.
Imuni sistem
Broj belih krvnih zrnaca može opasti zbog izloženosti radijaciji, a imuni odgovor se menja. Potrebna su dodatna istraživanja da se razume kako svemirski let utiče na imuni sistem dugoročno.
Dok se Rubio oporavlja, njegovo iskustvo i podaci iz medicinskih testova pružiće ključne uvide za buduće misije i omogućiti naučnicima da bolje pripreme ljude za dugoročni boravak u svemiru.
(Stil/ BBC)
