- Sergej Kričevski je 1995. u Novosibirsku prvi javno govorio o čudnim iskustvima kosmonauta u orbiti, uključujući vizije i promene svesti.
- Prema njegovim tvrdnjama, mnogi su ćutali iz straha od posledica, iako su neka takva stanja navodno pomogla da se spreče nesreće na stanicama.
Oktobar 1995. godine, Novosibirsk. Naučna konferencija u Međunarodnom institutu za svemirsku antropologiju. Sergej Kričevski drži završnu reč — i sala utihne.
Kosmonaut je prvi put javno progovorio o onome što su njegove kolege godinama krile: o čudnim transformacijama u orbiti, o vizijama koje se ne razlikuju od stvarnosti i o predosećajima koji su, prema njihovim svedočenjima, spasavali živote posada.
Pokušavam da shvatim zašto se o tome decenijama ćutalo i šta se zapravo dešava sa ljudima u svemiru.
Čudno upozorenje
Sergej Kričevski diplomirao je na Vojnoj vazduhoplovnoj akademiji. Služio je u snagama protivvazdušne odbrane i Ratnom vazduhoplovstvu. Krajem osamdesetih godina prošlog veka regrutovan je u kosmonautski korpus.
Završio je kompletnu obuku. Nikada nije stigao u orbitu — ali to u to vreme niko nije znao.
Godine 1994, jedan od njegovih iskusnih drugova, koji je već leteo u svemir, odveo ga je na stranu i rekao:
"Sergej, mogao bi tamo da naiđeš na nešto čudno. Pripremi se unapred."
A zatim mu je ispričao priču od koje se, kako se navodi, ledi krv u žilama.
Na stanici se iznenada našao u telu dinosaurusa. Nije to samo zamišljao — fizički je osećao kožu na svojim stopalima. Osećao je kako mu rožnate ploče stoje na leđima. Video je pejzaž praistorijske Zemlje u najsitnijim detaljima.
Slika je bila toliko živopisna da su se stvarnost i vizija potpuno pomešale.
Kričevski je kasnije saznao da je takvih slučajeva bilo mnogo. Gotovo svaki kosmonaut navodno je doživeo nešto slično. Samo što o tome niko nije govorio naglas.
Razlog je bio jednostavan: strah. Ako bi neko pomenuo halucinacije, mogao bi biti proglašen nesposobnim i izbačen iz jedinice. Zato su svi ćutali.
Govor na konferenciji
Kričevski je 9. oktobra 1995. godine govorio u Novosibirsku na konferenciji posvećenoj istraživanju svemira. Održao je završni govor.
I rekao je ono što, prema ovom svedočenju, niko pre njega nije smeo da kaže.
Kada je završio, nad prostorijom je zavladala potpuna tišina. Neki iz publike bili su zaprepašćeni njegovom smelošću. Drugi su prvi put čuli za ove fenomene i pokušavali da shvate ono što su upravo čuli.
Kričevski je otvoreno izjavio da fantastična stanja snova (FSS) doživljavaju gotovo svi ljudi u orbiti, najčešće pre spavanja.
Kosmonauti se, prema njegovim navodima, transformišu u životinje, ponekad u vanzemaljska bića. Prenose se u daleku prošlost, a neki navodno vide i događaje iz bliske budućnosti.
A najneobičnija je tvrdnja da je nekoliko nesreća na svemirskim stanicama navodno sprečeno upravo zahvaljujući takvim vizijama.
Kričevski je izrazio zbunjenost: zašto se ovi incidenti sistematski izostavljaju iz zvaničnih izveštaja? Zašto postoji zavera ćutanja?
Nije pominjao imena kako ne bi ugrozio svoje drugove.
Čovek kome ne možete a da ne verujete
Uprkos nedostatku konkretnih imena, bilo je teško tek tako odbaciti Kričevskijeve tvrdnje.
Do tada je obavljao funkciju višeg istraživača u Centru za obuku kosmonauta „Gagarin“. Njegov autoritet u naučnim krugovima bio je veliki.
Kričevski je bio punopravni član Akademije kosmonautike „Ciolkovski“. Imao je doktorat iz filozofije i zvanje kandidata tehničkih nauka. Takođe je bio profesor na Akademiji za javnu upravu pri predsedniku Ruske Federacije.
Takva osoba, kako se može zaključiti iz njegovog profesionalnog statusa, nije neko čije se reči mogu jednostavno zanemariti.
Tišina koja traje decenijama
Do danas nisu sprovedene ciljane studije ovog fenomena. Ipak, nakon Kričevskijevog izveštaja, naučnici su, prema dostupnim navodima, počeli da obraćaju pažnju na ovaj problem.
Jurij Bubejev, šef Odeljenja za psihologiju i psihofiziologiju Instituta za biomedicinske probleme Ruske akademije nauka, potvrdio je da se podaci prikupljaju. Planirano je da budu objedinjeni i proučeni.
Ali prošlo je gotovo trideset godina, a potpuna studija ovog fenomena i dalje ne postoji.
Zašto?
Postoji nekoliko teorija. Možda se naučnici plaše onoga što bi mogli da otkriju. Možda ne žele da priznaju da se ljudska psiha u svemiru ponaša nepredvidivo. A moguće je i da ovu temu jednostavno ne smatraju prioritetom.
Predviđanje katastrofa
Detalj o navodnom sprečavanju nesreća posebno je zanimljiv.
Kričevski je tvrdio da su, zahvaljujući tim vizijama, kosmonauti unapred saznali za predstojeće kvarove.
Da li to znači da su zaista videli budućnost? Ili je njihov mozak, u izmenjenom stanju svesti, nesvesno obrađivao detalje koje su prethodno primetili i na osnovu njih stvarao osećaj predviđanja?
Odgovora nema.
Postoje samo svedočenja samih kosmonauta, koji su, prema ovom narativu, konačno odlučili da progovore o iskustvima koja su dugo držali za sebe.
Šta se dešava sa osobom u orbiti?
Postoji nekoliko verzija o poreklu FSS-a.
Prva se odnosi na mogući uticaj kosmičkog zračenja na moždane strukture. Druga je psihološki stres izazvan dugotrajnim boravkom u ograničenom prostoru, daleko od Zemlje. Treća mogućnost jeste izmenjena percepcija vremena i prostora u uslovima mikrogravitacije.
Moguće je da svi ovi faktori deluju istovremeno. A možda uzrok leži sasvim negde drugde — u nečemu što još ne razumemo.
Jedno je sigurno: boravak u svemiru menja čoveka. I ne samo fizički.
Cena tišine
Kričevskijev govor bio je svojevrsna prekretnica u ovoj priči. Prvi put je tabu, prema njegovim tvrdnjama, javno prekršen — pred svedocima i na zvaničnoj konferenciji.
Ono što je godinama bilo prećutkivano izneto je pred javnost: neobična iskustva, intenzivne vizije i promenjena stanja svesti koja su pojedini kosmonauti navodno doživljavali tokom boravka u orbiti.
Da li je reč o posledici ekstremnih uslova svemirskog leta, načinu na koji mozak reaguje na izolaciju i mikrogravitaciju ili fenomenu koji nauka još nije u potpunosti objasnila — ostaje pitanje koje i danas intrigira istraživače.
