- Otkrivanje planova unapred troši energiju i smanjuje motivaciju, jer mozak već dobija osećaj nagrade kroz pohvale drugih.
- Čak i bliski ljudi mogu nesvesno da obeshrabre zbog sopstvenih strahova, pa je bolje čuvati ideje dok ne budu bar napola ostvarene.
- Naučite zašto tišina može biti upravo ono što je vašoj ideji potrebno da bi izrasla u stvarnost.
Kao deci nam je govoreno da je deljenje dobra stvar, deljenje radosti, nada i velikih snova. To deluje prirodno, sjajna ideja vam sevne u glavi i odmah trčite da to podelite sa dragom osobom.
„Odlučio sam da promenim posao.” „Kupujem kuću sledeće godine.” „Pokrećem sopstveni projekat” Očekujemo zagrljaje, pohvale i nadahnuće. Verujemo da će deljenje radosti učiniti put ka cilju dvostruko lakšim.
Ali, zastanite na trenutak. Taj iskreni, dečji poriv jedan je od glavnih razloga zašto najambicioznije ideje umiru pre nego što uopšte počnu. Svaki put kada javno objavite šta nameravate da učinite, činite tih čin izdaje samog sebe. Sopstvenim rukama gasite onu unutrašnju vatru koja je trebalo da vas pokrene napred.
Zovem se Oskar. Imam 90 godina. To je dug period, dovoljno dug da se vide stvari koje mladi ljudi, u svojoj žurbi, često previde. Trideset tih godina proveo sam u manastiru u podnožju svete planine Kailaš. Tamo sam, usred tišine i samopreispitivanja, shvatio osnovni zakon uspeha, zakon zatvorenih kapaka na prozorima.
Sve dok su kapci na kući zatvoreni, unutrašnjost zadržava toplotu. Ali onog trenutka kada ih širom otvorite tokom ledenog dana, kuća gubi toplotu, a peć uzalud gori.
Danas želim da vam ispričam kako sami sebi uskraćujemo sreću i da vas naučim kako da čuvate svoje seme sve do žetve.
Priča o mostu sagrađenom od reči
Ni ja se nisam rodio kao uzdržani mudrac. U mladosti sam bio vrele krvi, a jezik mi je često bio brži od dela.
Sećam se da smo, tokom jedne od mojih prvih godina u manastiru, bratija i ja odlučili da sagradimo mali drveni most preko planinske reke. U proleće bi nivo vode toliko porastao da bi odlazak u selo po žito i so postao pravi izazov.
Ideja je bila potpuno moja. Izračunao sam sve, u glavi zamislio sjajan nacrt i bio toliko ponosan na sebe da jednostavno nisam mogao da to zadržim za sebe. Te iste večeri, tokom večere, s oduševljenjem sam braći ispričao o svom planu. Opisao sam svaki balvan i objasnio kako ćemo pričvrstiti nosače tako da ih nijedna poplava ne može odneti. Govorio sam dvadeset minuta, blistajući od sreće. Braća su slušala, klimala glavama i hvalila me: „Svaka čast, Oskare! Kakvu si sjajnu ideju smislio!”
Otišao sam na spavanje potpuno srećan, osećajući se kao tvorac veličanstvenog poduhvata.
Ali sledećeg jutra, morali smo u šumu da sečemo drveće. Ustao sam, izašao u dvorište... i osetio kako mi se na ramena spušta težak talas lenjosti. Telo mi je bilo tako teško, kao da sam celu noć sam vukao te balvane. Nije preostala ni kap mog ranijeg oduševljenja. Most, koji je juče izgledao kao inspirativan podvig, sada je delovao dosadan, iscrpljujući posao od kojeg pucaju leđa.
Vukao sam se bezvoljno ka šumi, bio sam nespretan, a posao je išao teško. Na kraju, izgradnja tog malog mosta trajala je duplo duže nego što je trebalo, a mi smo psovali na svakom koraku.
Te večeri, nakon tog napornog dana, prišao mi je moj učitelj, Lama Tenzin. Pogledao je moje izraneljene ruke i tiho rekao: „Oskare, juče si taj most gradio jezikom. Već si dobio svoju najveću nagradu, pohvale drugih. Zašto bi se tvoje telo danas mučilo kada je tvoja duša već proslavila pobedu?”
Te reči su mi planule u umu poput baklje. Tada sam shvatio da naš um često meša lepe reči sa stvarnim delovanjem.
Dopaminska zamka, kako prevariti sopstveni mozak
Zašto se to zapravo dešava?
Kada se u tebi rodi san, zapali se varnica, jasna, goruća želja da se preduzme akcija. To je energija koju život pruža za određeni zadatak. Ali onda, sedite sa prijateljem ili kolegom i počinjete živo i detaljno da opisujete svoju budućnost: „Naučiću jezik, odseliti se, naći novi posao i zarađivati tri puta više...”
Dok govorite, vaš um sluša. Za vašu podvest ne postoji razlika između onoga što ste zaista postigli i onoga što samo tako živopisno opisujete.
Kada sagovornik klimne glavom sa divljenjem „Vau, to je sjajno! Svaka čast!” vaš um zaključuje, zadatak je obavljen. Nagrada je obezbeđena. Već ste prepoznati kao uspešna i smela osoba.
U tom trenutku dolazi do suptilne obmane. Vaš mozak dobija svoju dozu dopamina i zadovoljstva potpuno besplatno, bez ikakvog napora. A pošto se čini da je cilj postignut, a pohvala već „u džepu”, zašto se uopšte truditi? Zašto ostajati budan do kasno učeći te neophodne reči? Zašto štedeti novac?
Energija koju si dobio da napraviš iskorak napred jednostavno sagori u razgovoru. Prosuo si vodu iz kante pre nego što si uopšte stigao do leje u bašti, samo su prazni mlazevi pali na suvu zemlju.
Zašto treba da ćutiš, čak i pred onima koji te istinski vole
Postoji i drugi razlog da prećutiš. On je, možda, čak i bolniji od prvog.
Skloni smo da mislimo: „Dobro, neću reći strancima, ali sigurno mogu reći mami ili najboljem prijatelju? Na kraju krajeva, oni mi žele samo najbolje!”
Dobro me poslušaj. Čak su i ljudi koji su ti najbliži, oni koji te najviše vole, samo ljudi. I oni imaju svoje strahove, ranjivosti i nagomilani umor.
Kada potrčiš voljenoj osobi sa velikim snom, možeš, a da toga nisi ni svestan, da dotakneš bolnu tačku.
- Prijateljica se možda bori sa ljubavnim životom ili se suočava sa očajničkom nemaštinom.
- Tvoja majka možda strahuje da ćeš otići, promeniti se i da joj više nećeš biti potreban.
- Partner možda strahuje da ćeš ga prerasti i ostaviti za sobom.
I u tom trenutku, dok uzbuđeno pričaš o svojim planovima, u toj voljenoj osobi se javlja nehotičan nalet anksioznosti. Oni te vole. Ne žele ti zlo. Ali njihov sopstveni strah odmah izbija na površinu u vidu „dobronamernih” primedbi, „U šta se to upuštaš? Sada nije pravo vreme...” „Nemaš iskustva, samo ćeš izgubiti novac.” „Zašto jednostavno ne ostaneš tu gde jesi? Zašto rizikovati?”
I tako, tvoja nežna, tek rođena ideja dobija smrtonosni udarac. Želeo si podršku, a umesto toga si dobio kantu hladne vode u lice. Odlaziš obeshrabren, misleći: „Verovatno su u pravu, ne vredi ni počinjati.”
Izložio si svoje seme oštroj osudi drugih, umesto da ga tiho posadiš u zemlju.
Kako da sačuvaš svoju snagu, tri nivoa zaštite od radoznalih
Nipošto, biti mudar ne znači biti nepristojan. To znači znati kako da sačuvate ono što je vaše.
Zapamtite jednostavno pravilo, sve dok posao nije bar napola završen, neka samo tišina zna za njega.
Kupujete stan? Ćutite dok ne dobijete ključeve.
Menjate posao? Ćutite dok se ne ustalite na novom radnom mestu.
Planirate da smršate ili krenete u teretanu? Jednostavno vežbajte. Neka ljudi vide rezultate na vašem držanju i svežem izgledu, umesto da o njima slušaju kroz vaše neprestane najave.
Šta učiniti kada rođaci ili poznanici zadiru u vaš privatni život svojim pitanjima?
Evo tri spremna odgovora koja će vam pomoći da izgradite blag, a ipak neprobojan zid
1. Kada vas pitaju o privatnom životu „Pa, kada se ženiš/udaješ?” ili „Kada planirate decu?”
Nema potrebe da se pravdate, govorite o datumima ili delite svoje nedoumice. Odgovorite uz blag, miran osmeh:
„Sve se dešava tačno onda kada treba. Verujem prirodnom toku događaja.”
Zatim prestanite da govorite. Napravite pauzu. U toj rečenici nema mesta za raspravu, ali postoji jasna granica. Niste dali povoda za tračeve, a pokazali ste i da je tema zatvorena.
2. Kada vas pitaju o velikim kupovinama ili novcu „Kada se selite u novi stan?”
Umesto da iznosite računice ili se žalite na cene, mirno recite:
„Radimo na tome svojim tempom. Čim bude bilo novosti, vi ćete prvi saznati.”
Učtivo ste obećali informacije za budućnost, a da pritom niste otkrili nijednu činjenicu u ovom trenutku. Vaši finansijski planovi ostaju zaštićeni.
3. Kada ljudi pokušavaju da zadiru u vašu karijeru ili poslovne planove
Ako neko primeti vaše poteze i pokuša da sazna detalje, dajte kratak odgovor
„Stvari idu svojim tokom. Sada nije vreme za reči, već za tih rad. Kasnije ćete sve sami videti.”
To je odgovor zrele i snažne osobe. Nakon što to izgovorite, niko neće imati želju da vas uznemirava netraženim savetima.
Zapamtite zakon semena
Pogledajte prirodu. Sve u njoj je vođeno istim mudrim zakonima.
Kada baštovan posadi sićušno seme u zemlju, on ne prekopava tlo svakog dana da bi pokazao komšijama „Gledajte, pustilo je koren!” Kada bi to učinio, seme bi se jednostavno osušilo na suncu.
Baštovan sadi seme u tamne, tihe dubine. Zaliva ga, štiti i čeka. Seme raste u potpunoj tajnosti, daleko od ostatka sveta. I tek kada razvije snažno korenje, izbija na svetlost kao snažna zelena klica.
Vaši snovi, ideje i namere su upravo poput tog semena.
Zaštitite ih. Ćutanje ne znači tajnovitost. To znači da dovoljno volite svoju budućnost da biste joj dali vremena da sazri.
Vaša praktična vežba
U narednim danima, sigurno će vam pasti na pamet neka nova misao, ideja ili namera. Vaša ruka će instinktivno posegnuti za telefonom da pošaljete poruku prijatelju ili objavite nešto na internetu.
Zaustavite se.
Duboko udahnite. Spojite dlanove, osetite sopstvenu toplotu i tiho recite sebi: „Ovo je samo moje. Negovaću ovo u tišini.”
Ne govorite nikome ništa. Živite sa tom tajnom bar mesec dana. Usmerite svu energiju koju ste nameravali da potrošite na priču u taj prvi pravi korak, pročitajte potrebnu stranicu, odvojte tu početnu sumu, obavite taj prvi poziv.
I videćete kakva se čvrsta, mirna i nezaustavljiva sila počinje skupljati u vama.
Sve dok ćutite o onome što je najvažnije, to pripada vama. Čim to izgovoriš naglas, vetar to odnese. Postani poput duboke vode tihe, a ipak sposobne da nosi teret najtežih brodova.
Stil/dzen.ru