Kada je američka vlast u 19. veku želela da kupi zemlju njegovog plemena, poglavica Sijetl odgovorio je rečima koje su ostale simbol poštovanja prema prirodi i životu.
„Predsednik u Vašingtonu poručuje da želi da kupi našu zemlju.
Ali kako čovek može kupiti ili prodati nebo, vetar ili zemlju? Nama je ta pomisao strana.
Ako vazduh koji dišemo i voda koja nas održava u životu ne pripadaju nikome, kako ih onda neko može posedovati?
Za moj narod svaki deo ove zemlje je svet.
Svaka borova iglica, svaka peščana obala, svaka magla u dubokoj šumi, svaka livada i svaki zujavi insekt nose uspomene i duh našeg naroda.
Mi poznajemo sok koji teče kroz drveće kao što poznajemo krv koja protiče našim venama.
Mi smo deo zemlje i ona je deo nas.
Cveće su naše sestre. Medved, jelen i orao naša su braća. Planine, vetrovi, konji i ljudi – svi pripadamo istoj porodici. Reke nisu samo voda. One su krv naših predaka. Njihov žubor je glas naših dedova. One gase žeđ, nose naše čamce i hrane našu decu.
Zato, ako vam prodamo ovu zemlju, morate voleti reke kao što se voli sestra.
Vazduh nam je dragocen, jer sva živa bića dele isti dah.
Vetar koji je našem dedi dao prvi dah, primiće i njegov poslednji.
On našoj deci donosi duh života.
Ako vam predamo zemlju, čuvajte je kao svetinju.
Neka ostane mesto gde će čovek moći da oseti vetar koji miriše na livadsko cveće.
Hoćete li svoju decu učiti onome što smo mi učili našu?
Da je zemlja naša majka.
Šta god zadesi zemlju, zadesiće i njenu decu.
Znamo jedno: čovek ne poseduje zemlju – čovek pripada zemlji.
Sve je povezano, kao krv koja spaja jednu porodicu.
Čovek nije stvorio mrežu života; on je samo jedna nit u njoj.
Šta god učini toj mreži, učinio je sebi.
Šta će se dogoditi kada nestanu bizoni?
Kada se ukrote divlji konji?
Kada šume ispuni buka ljudi, a brda preseku žice?
Gde će tada biti divljina?
Nestaće.
Gde će biti orao?
I on će nestati.
Tada će doći kraj života kakav poznajemo i počeće puko preživljavanje.
Kada poslednji Crveni čovek nestane, a uspomena na njega ostane samo poput senke oblaka nad prerijom, hoće li duh mog naroda i dalje živeti u ovoj zemlji?
Mi volimo ovu zemlju kao što dete voli otkucaje majčinog srca.
Zato, ako vam je predamo, volite je kao što smo je mi voleli.
Čuvajte je kao što smo je mi čuvali.
Prenesite svojoj deci uspomenu na zemlju onakvu kakvu ste je zatekli.
Jer zemlja je dragocena.
I nama i vama.
Znamo još nešto: postoji samo jedan Bog.
Nijedan čovek – bio crven ili beo – ne može biti odvojen od drugih.
Na kraju, svi smo braća.”
