Već decenijama se radi na tome kako poslati ljude na Mars, ali kako naučnici predviđaju da bi možda već 2029. godine realizovali takvu misiju jedna stvar postaje jasna. Posada isključivo u sastavu žena astronauta bi bila mnogo efikasnija sa fizičke i psihičke strane, a pritom bi uštedele i ogroman novac.
Imajte na umu da ovo ne bi bilo prvenstveno zbog pravednosti - korekcija za rašireni seksizam koji je američkim ženama uskraćivao titulu "astronauta" sve do istorijskog leta Sali Rajd 1983. godine - već praktična odluka zasnovana na proračunima hladnim kao duboki svemir. Dostupni dokazi otvoreno ukazuju na to da bi žene bile efikasnije i sposobnije članice posade na dugotrajnim misijama van Zemlje.
Dr V. Randolf Lavlejs II i brigadni general Don D. Flikindžer, bivši predsednik i potpredsednik Specijalnog komiteta za nauke o životu, NASA, prvobitno su izneli pragmatičan argument za žene astronaute krajem 1950-ih. Duo je primetio da su žene lakše i stoga im je potrebno manje kiseonika; imaju manje srčanih udara; njihovi reproduktivni sistemi su manje izloženi riziku od zračenja. Naravno, Lavlejs i Flikindžer su nadglasani usred preovlađujućeg seksizma tog doba.
Značajna ušteda u troškovima
Naučnik NASA-e Džefri Lendis ponovio je argument 2000. godine, primenjujući ga striktnije na letove u duboki svemir, gde su jedini dostupni resursi oni koje ponesete sa sobom.
- Žene su u proseku manje od muškaraca: žene koriste manje kiseonika, troše manje potrošnog materijala, proizvode manje ugljen-dioksida. Imaju manju masu i zauzimaju manju zapreminu. Argument za posadu koju čine isključivo žene je jednostavan: takva posada bi zahtevala znatno manje podrške... i omogućila bi manju svemirsku letelicu. Ovo bi dovelo do značajnih ušteda u troškovima.
Nedavno objavljena studija postavila je neke konkretne brojke iza Lendisovih tvrdnji. Naučnici iz Tima za svemirsku medicinu Evropske svemirske agencije izračunali su da prosečnoj ženi astronautkinji treba 26% manje kalorija, 29% manje kiseonika i 18% manje vode nego prosečnom muškarcu. To se prevodi u značajne uštede resursa.
Svemirskoj misiji od 1.080 dana, sa posadom od četiri žene, trebalo bi 1.695 kilograma manje hrane u poređenju sa misijom koju čine isključivo muškarci. To je oko 10% tereta rakete SpejsIks Falkon Hevi za Mars — dragoceni prostor koji bi mogao biti popunjen dodatnim naučnim projektima i opremom kako bi se osigurala bezbedna i uspešna misija.
Saradljivije i manje sklone nasilju
Pored fizičke praktičnosti, postoje i psihološki razlozi zašto bi žene astronautkinje mogle biti bolje prilagođene produženim misijama van Zemlje.
"Statistika pokazuje da su grupe koje čine isključivo žene mnogo sklonije da biraju nekonfrontacione pristupe rešavanju međuljudskih problema i definitivno su sklonije da se nose sa situacijom bez pribegavanja nasilju, što bi mogao biti veliki problem na putovanju na Mars, gde posada mora da živi u zatvorenim prostorijama 2-3 godine", napisala je Lendis.
- Brojne sociološke studije su pokazale da su žene, generalno, saradljivije i manje sklone hijerarhijskim društvenim strukturama.
Pre nešto više od 60 godina, program "Žene u svemiru" je sproveo 19 žena pilotkinja kroz obuku za astronaute, sa težim testiranjem nego što je NASA dala originalnim astronautima Merkur 7. 13 žena koje su prošle obuku su neoporecivo nadmašile muškarce fizički i psihološki.
