Poslednji kralj Jugoslavije propio se zbog Milice, njen muž ga primio u kuću i spasao: Na samrti joj sve ostavio, a ona mu razvela rođenog brata i sramno izdala

Rođen da bude kralj, na presto je stigao kao dečak, a umro je daleko od zemlje kojom je trebalo da vlada, pod tuđim prezimenom i sa zanimanjem označenim kao „nepoznato“. Život Petra II Karađorđevića kao da je od početka bio obeležen gubicima – ostao je bez oca, prerano poneo krunu, rat ga je odveo iz Jugoslavije, a političke odluke velikih sila zauvek su promenile njegovu sudbinu. Ni poslednje godine nisu mu donele mir: zdravlje mu je bilo razoreno, brak poljuljan, finansije u rasulu, a čak su i njegova smrt, testament i mesto na kojem će počivati izazvali sporove. 

- Svakako Kralj Petar drugi je jedna od bitnijih ličnosti u našoj istoriji i živeo je u jednom jako turbulentnom periodu naše istorije. U tom vremenu se ni neki iskusniji i vičniji političari ne bi snašli, a kamoli jedan dečak. Doživeo je tragičnu sudbinu. Doživeo je smrt oca kao jako mlad, zatim i izgnanstvo, a onda i to da bude ostavljen od svih, čak i od onih u koje se najviše nadao. Na kraju je monarhija ukinuta i on je ostao bez igde ikoga. Potucao se po svetu i umro je kao jako mlad i na jedan tragičan način. Tek dolazi vreme kada ćemo o njegovom životu više saznati, o svim njegovim vrlinama manama - rekao je za "Kurir" Pavković.

Kako je skončao poslednji kralj Jugoslavije?

Kralju Petru II su 1967. godine teško oboleli bubrezi i jetra. U bolnicu “Sen Kler” u Njujorku, koja je bila u vlasništvu Frenka Loua, muža Mici Lou i žene sa kojom je kralj patio do smrti, došao je u februaru 1970. da bi mu presadili jetru. Primljen je pod pseudonimom Petar Petrović.

O kralju su se starali Mici i njen suprug, pa je prebrodio krizu. Sredinom 1970. zdravlje kralja Petra II se pogoršalo. Tada je napisao testament u kome “dobročinitelja Mici Lou” ovlašćuje “da proda, da u najam i stavi pod hipoteku ceo ili u delovima” njegov posed. Istovremeno, u testamentu traži da bude sahranjen u SAD, u pravoslavnom srpskom manastiru Svetog Save u Libertvilu. Inače, kralj je politički bio aktivan do smrti, blisko je sarađivao sa srpskom emigracijom.

Posle neuspele transplantacije jetre, umro je u denverskoj bolnici 3. novembra 1970. godine.

Prema pisanju Nedeljnika, zvanični izveštaj bolnice u Denveru o njegovoj smrti je glasio:

1. Ime: Petar
2. Prezime: Petrović
3. Pol: muški
4. Datum smrti: 3. novembar 1970.
5. Rasa: bela
6. Datumrođenja: 6. septembar 1923.
7. Mestosmrti: Denver
8. Državarođenja: Jugoslavija
9. Državljanstvo: jugoslovensko
10. Bračnostanje: neoženjen
11. Udovica: nema
12. Socijalnoosiguranje: nema
13. Zanimanje: nepoznato
14. Vrsta posla: nepoznata
15. Ime oca: Aleksandar Petrović
16. Ime osobe koja prijavljuje: Mici Lou
17. Veza sa umrlim: prijatelj

 Po njegovoj želji je posle smrti trebao biti prebačen u Los Anđeles, odakle bi se javilo da je preminuo tamo, a ne u Denveru. Dva dana kasnije, 5. novembra 1970. godine, Njujork tajms je preneo vest o Petrovoj smrti, a kao mesto smrti i jeste bila navedena bolnica u Los Anđelesu. U toj vesti uzrok smrti nije bio spomenut.

Telo kralja Petra prvo je bilo izloženo u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Hrista Spasitelja u kalifornijskom gradu Arkejdija, a zatim je ispraćeno na sahranu u Crkvi Svetog Save u Libertivilu (SAD).

Na onaj svet ispratili su ga Mici Lou i Petar Salata, koji je platio kraljevu sahranu. Mici je tvrdila da su mrtvog kralja pokrali, ne ostavši ništa i da su uzeli i ordenje.

Porodica (supruga kraljica Aleksandra, sin princ Aleksandar i brat princ Tomislav) je zahtevala da kralj bude sahranjen pored majke, kraljice Marije, na kraljevskom groblju u Londonu. Tome se usprotivila Mici Lou, pozivajući se na testament. Kao što to obično biva, došlo je do sudskog spora, a sve je pratila svetska žuta štampa.

Dok je spor trajao, dobrih dve nedelje, leš kralja Petra II je počivao u frižideru mrtvačnice. Spor je dobila Mici Lou, pa je kralj Petar II sahranjen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu. Na ispraćaju jugoslovenskog kralja bilo je oko 30.000 ljudi i još 400 američkih pilota koje su kraljevi četnici spasili.

Rehabilitacija

Posmrtni ostaci kralja Petra II su ekshumirani 17. januara 2013. godine, da bi bili preneti u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu. Po dolasku u Srbiju, kralj Petar II je počivao u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, u sklopu Dvora na Dedinju. Državna sahrana sa četiri člana porodice Karađorđević obavljena je 26. maja 2013. na Oplencu. Na njegovoj sahrani 1970. kao i 2013. opelo je služio isti sveštenik Marko Todorović.

Tu je sahranjena i njegova supruga kraljica Aleksandra, čiji su posmrtni ostaci preneti iz Grčke.

Kralj Petar II je rehabilitovan rešenjem Višeg suda u Beogradu od 10. jula 2015.

Porodica Karađorđević i Krunski savet ne prihvataju ni testament, ni princezu Evu Mariju. I pored dva sudska spora na kojima je potvrđeno da je kraljev potpis na testamentu autentičan, članovi porodice tvrde da je testament falsifikovan. Zato su posmrtni ostaci kralja Petra II preneti na Oplenac. To je, prema mišljenju nekih pravnika i istoričara, bilo kršenje njegove poslednje volje.

Dolazak na vlast sa samo 11 godina

Nakon što mu je otac stradao, morao je da preuzme vlast još kao dete.

- Prvi Karađorđević rođen da bude kralj, u prestonom Beogradu, to je postao sa samo 11 godina, pošto mu je otac, viteški kralj Aleksandar, stradao na dužnosti od ruku nacista i fašista. Prekinutog detinjstva, u svetu politike, intriga i svetskih neprilika, želeo je da bude dorastao očevom delu. Sa samo 17 godina, preuzeo je kraljevsku vlast u najtežem trenutku. Na njegovo kraljevstvo udarili su nacisti i fašisti sa svih strana, primoravajući ga da se povuče i privremeno napusti otadžbinu, kao što je to urađeno u Prvom svetskom ratu. Međutim, bez obzira na sve napore koje je ulagao, svetske neprilike onemogućile su njegov povratak - kazao je princ Filip.

Kralj Petar II Karađorđević je bio najstariji sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, rođen 6 septembra 1923. Kumovi su bili kralj Džordž VI od Ujedinjenog Kraljevstva i njegova supruga Elizabeta. Titula kralja mu je pripala po naslednoj liniji, pošto mu je otac ubijen u Marseju 1934. Osnovno obrazovanje je stekao na Belom dvoru, a pohađao je i školu u Velikoj Britaniji. Iz Britanije se vratio posle očevog ubistva i poneo je titulu “kralj Jugoslavije“.

Vladao 19 dana

Pristupanje Trojnom paktu dovelo je do velikih protesta u zemlji, koji su kulminirali 27. marta 1941. Kralj Petar II je ukazom proglašen punoletnim, iako to formalno nije bio, i odmah je preuzeo vlast od Namesništva. Vladao je samo 19 dana. Onda je Kraljevina Jugoslavija bombardovana 6. aprila 1941. Kralj Petar II je 14. aprila, na predlog predsednika vlade, armijskog generala Dušana Simovića, odveden u izbeglištvo. Prvo je bio u Grčkoj, a zatim u Jerusalimu i Egiptu. U junu 1941. godine stigao je u Englesku.

U proglasu od 16. aprila 1941. kralj je rekao:

“Primoran da pred nadmoćnijim neprijateljem napustim nacionalno zemljište, Ja ne mislim prekidati borbu. Čast zastave spasena je, ali nacionalna sloboda je u opasnosti. Ja pozivam moj dragi narod da ne klone pod udarima sudbine i da sačuva veru u budućnost… Uveren da će Bog braniti našu pravedu stvar, Ja kličem: Živela Jugoslavija i njena sloboda!“. To samo znači da kralj i vlada nisu ni pomišljali na kapitulaciju, niti je o tome bilo govora.

I danas se često čuje fraza: ”Posle kapitulacije Jugoslavije 17. aprila 1941. godine…”.

Ta fraza i dalje stoji u udžbenicima istorije, i predstavlja nespornu činjenicu. Iz nje je proistekla teorija ”dva pokreta otpora”. Jer, pošto je zemlja zglajznula, svako je mogao da organizuje ”otpor“.

Ako se uzme da Kraljevina Jugoslavija nije kapitulirala, već je tokom Drugog svetskog rata imala kralja, vladu i vojsku, onda nema ni priče o dva pokreta otpora. Onda stvari stoje ovako – postojala je jedna regularna jugoslovenska vojska, a sve druge su bile ili okupatorske ili banditske. Ako se Ravnogorski pokret izjednači sa Narodnooslobodilačkim pokretom, oba su bila vrlo legalna i legitimna, stoji u “Albumu Đenerala Draže“, Miroslava Samardžića.

Ženidba sa grčkom kraljicom u jeku stradanja

Liga majora je imala veliki uticaj na mladog kralja Petra II i bili su siva eminencija, koja je stajala iza vlade starog vuka Slobodana Jovanovića.

Za vreme svog izbeglištva, kralj Petar II je dovršio školovanje u Kembridžu. Pridružio se snagama britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Kralj Petar II je jedini jugoslovenski lider koji je dobio priliku da govori u američkom kongresu 25. juna 1942. godine.

Kada je kralj Petar II odlučio da se oženi grčkom princezom Aleksandrom za vreme dok se rat rasplamsavao, došlo je do krize u njegovim odnosima sa ministrima i sa Vinstonom Čerčilom. Predsednci izbegličke vlade Slobodan Jovanović, Miloš Trifunović i drugi srpski političari su smatrali da je neprikladno venčavati se u ratno vreme. Protiv svadbe je bila i kraljica Marija i to je dovelo do konačnog prekida njihovih odnosa.

- Tu postoje razne pozadinske političke intrige. Njegova majka je bila protiv tog venčanja, da se on ženi u vrtlogu rata dok narod u Jugoslaviji strada. Postoje indicije da su Englezi podržavali njegovo venčanje da bi ga pridobili za sebe i odobrovoljili. S druge strane ono što je bitno jeste da kraljevska porodica dobije naslednika, a to je bio Aleksandar. Ostaje veliko pitanje da li bi se oženio ikada da to nije učinio tada. Ipak je dobio naslednika koji je nastavio kraljevsku lozu - ispričao je za "Kurir" Pavković.

Aleksandra Karađorđević bila je poslednja jugoslovenska kraljica, supruga kralja Petra II Karađorđevića. Kao potomak grčkih i danskih monarha, pre braka je nosila titule princeze od Grčke i Danske. Bila je prva grčka princeza koja je među bližim precima imala Grke, i to sa majčine strane; njen otac je bio nemačke krvi, kao uostalom i većina evropskih vladara. Roditelji su joj bili kralj Aleksandar Grčki i Aspazija Manos, potomak fanariotske porodice Manos, koja je pripadala grčkoj aristoktatskoj eliti u Carigradu.

Rođena je 25. marta 1921. godine u kraljevskoj rezidenciji Taitoi, pet meseci nakon smrti svoga oca koji je nasledio grčki tron nakon što je njegov otac, Aleksandrin deda, Konstantin I Grčki, zbačen i proteran. Konstantin se vratio u Grčku i ponovo zauzeo tron mesec dana nakon Aleksandrove smrti.

Kako je vlada Aleksandrovu kratku vladavinu smatrala regentstvom, što je značilo da je Aleksandrov brak, sklopljen bez dopuštenja njegovog oca, bio nevažeći, a to je značilo da je dete rođeno iz njega nezakonito. Da nije proglašena nezakonitom, Aleksandra bi bila zakonska naslednica svoga oca i de jure kraljica Grčke od trenutka svoga rođenja.

Zahvaljujući reakciji Aleksandrine babe, kraljice Sofije, u julu 1922. godine donesen je zakon koji je dozvoljavao kralju da prizna i ozakoni brakove kraljevske porodice koji su bili sklopljeni bez njegovog dopuštenja. Kralj Konstantin I je zatim izdao dekret koji je ozakonio brak između njegovog sina i Aspazije. Aleksandra je tako postala zakonito dete prema grčkom zakonu, zajedno sa majkom dobila titulu princeze od Grčke i Danske, te oslovljavanje Kraljevsko visočanstvo, ali bez prava na nasledstvo grčkog trona, koje su ostali članovi grčke kraljevske porodice imali.

Kralja Petra II Karađorđevića je upoznala aprila 1942. u Londonu na čajanci u Klubu savezničkih oficira. Venčali su se 20. marta 1944. godine. 

Kraljica Aleksandra rodila je samo jedno dete — princa Aleksandra Karađorđevića. Kao vladarka, nikada nije kročila na tlo Jugoslavije, zemlje čija je bila kraljica.

Večna patnja za Milicom Anđelković

Kralj Petar II Karađorđević prvi put je došao u SAD 1954. godine. Tada se upoznao sa Mici Lou, Srpkinjom rođenom kao Milica Anđelković u Vrnjačkoj Banji 1926, a udatom za Amerikanca kineskog porekla, lekara Frenka Loua. Ona je, navodno, bila i veliki patriota. Kralj Petar II nije odoleo njenim čarima. Kralj je, boraveći u Americi, odsedao u kući bračnog para Lou.

Kad se rastao s kraljicom Aleksandrom i kad su mu Ravnogorci u emigraciji sredinom šezdesetih godina prošlog veka obećali da će dobiti dvorac u Njujorku na kome će pisati “Petar II, kralj Jugoslavije“, kralj Petar II se preselio u SAD. Kralj je imao firmu koja je propala zbog njegovih kockarskih dugova. Štampa je tvrdila da je živeo od nasledstva svoje majke kraljice Marije i od pomoći emigranata. Priče kažu da je kralj upropastio zdravlje stalnim opijanjem zbog nesrećne ljubavi. 

Mici Lou je potom ostavila svog muža i udala se za princa Anderja Karađorđevića, Petrovog rođenog brata. Kada su otpočeli romansu, oboje su bili u brakovima. 

Priča se da je Mici svu svoju ljubav i želju da služi kralju prenela na princa Andreja, da je on bio oduševljen toliko da se odmah razveo i sa Mici Lou krenuo kod brata princa Tomislava u London u želji da se venča sa Mici. Par je stupio u građanski brak, jer je crkva odbila da ih venča, a Mici je opet promenila ime i tada se zvala princeza Eva Marija Karađorđević.