Kada se povede priča o nekadašnjoj Jugoslaviji, mnogi stariji ljudi sa osmehom i setom u glasu vraćaju se uspomenama na prošla vremena. Generacije rođene tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka često se sećaju tog perioda sa posebnom nostalgijom, nazivajući ga vremenom mladosti, druženja i bezbrižnijeg života.
Bez obzira na različita mišljenja o tadašnjem društvenom uređenju, stare fotografije iz tog doba često bude posebne emocije. Na njima se mogu videti nasmejana lica, opuštena druženja i svakodnevni trenuci koji danas mnogima deluju jednostavnije i mirnije.
Za mnoge, nostalgija za Jugoslavijom nije samo sećanje na jednu državu, već na vreme odrastanja, prijateljstava i uspomena koje su ostale duboko urezane.
Kako je izgledala moda u Jugoslaviji?
Moda u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je potpuno drugačija nego danas. Današnje generacije, navikle na prepune radnje, veliki izbor brendova i stalnu promenu trendova, teško mogu da zamisle vreme kada kupovina nove odeće nije bila svakodnevna stvar.
Žene su tada morale da budu mnogo kreativnije kako bi izgledale elegantno i moderno. Odeća se često pažljivo čuvala, prepravljala i kombinovala na različite načine, a mnoge dame same su šile ili popravljale komade garderobe kako bi im što duže trajali.
Nova haljina ili kvalitetan par cipela nisu se kupovali tako često kao danas, već su predstavljali nešto posebno čemu se radovalo. Jedan novi komad garderobe mogao je da osveži ceo izgled, a žene su pronalazile načine da uz malo stvari uvek izgledaju negovano i sređeno.
Za razliku od današnjeg vremena kada se odeća često kupuje impulsivno i brzo menja, tada se više cenio kvalitet, trajnost i pažljivo biranje svakog komada. Upravo zbog toga mnogi i danas sa nostalgijom pričaju o modi tog vremena, kada je stil često zavisio više od kreativnosti nego od količine odeće u ormaru.
Kako su se žene u Jugoslaviji snalazile sa modom
U vremenu kada izbor u prodavnicama nije bio ni približno velik kao danas, žene u nekadašnjoj Jugoslaviji morale su da budu veoma domišljate kako bi izgledale moderno i negovano. Moda se nije zasnivala na gomilanju odeće, već na snalažljivosti, umeću kombinovanja i sposobnosti da se od malo napravi mnogo.
Krojači su bili pravi čuvari stila
U periodima kada je kvalitetna garderoba bila teško dostupna, dobar krojač imao je gotovo neprocenjivu vrednost. Mnoge žene nisu kupovale gotovu odeću, već su materijal nosile u krojačke radnje gde bi po meri dobijale haljine, kostime i bluze koje su izgledale kao da su iz modnih časopisa.
One koje nisu mogle da priušte usluge krojača često su same šile kod kuće. Inspiraciju su pronalazile u časopisima poput „Krojenje i šivenje“, a kasnije i u popularnom nemačkom izdanju „Burda Moden“, koje je mnogim ženama postalo pravi vodič kroz svet mode.
Čak i obuća nije uvek bila nešto što se lako menjalo. Zbog nedostatka izbora i novca, dešavalo se da žene nose cipele koje nisu bile idealne veličine, pa su se snalazile na različite načine – ubacivale su vatu u obuću ako je bila veća ili koristile razne trikove kako bi izdržale u tesnijim cipelama.
Od stare odeće nastajali novi modni komadi
Posebna veština bila je pretvaranje starih stvari u potpuno nove komade garderobe. Žene su pokazivale neverovatnu kreativnost, pa su od onoga što im je bilo dostupno pravile odeću za svakodnevne prilike, ali i za svečanosti.
Od muške košulje mogla je nastati elegantna ženska bluza ili haljina, od stare čipkane tkanine ukrasni detalji na novoj odeći, a od materijala koji su već imali u kući nastajali su komadi koji su pratili tadašnje modne trendove.
Postojala je i svojevrsna šala da se najbolje obučena žena u socijalističkoj Jugoslaviji prepoznaje po mašti i umeću, a ne po količini odeće koju poseduje.
Nije bilo neobično da se prepravljaju zavese, stare haljine ili muške majice, a takvim trikovima nisu pribegavale samo obične žene. I među poznatim damama tog vremena postojale su one koje su same dorađivale garderobu i stvarale jedinstvene komade.
Čarape su se čuvale kao dragocenost
Danas je gotovo nezamislivo da se pocepane čarape popravljaju, ali nekada su one bile predmet posebne pažnje. Kada bi se pojavila rupica ili bi krenula da se para, čarape se nisu bacale – već su se popravljale i nosile dok god je to bilo moguće.
Žene su imale različite trikove kako da im produže vek trajanja. Neke su ih stavljale u zamrzivač kako bi vlakna postala otpornija, dok su za popravke koristile posebne alatke i tehnike slične ručnom radu.
Ako čarape više nisu mogle da se poprave, često su se čuvale za nošenje ispod pantalona ili u prilikama kada nisu bile vidljive.
Jedan od poznatih trikova, koji je ostao upamćen iz ranijih vremena, bio je crtanje tanke linije na nozi hemijskom olovkom kako bi izgledalo kao da žena nosi čarape sa šavom – mali detalj koji je pokazivao koliko su žene bile snalažljive.
„Levis“ farmerke iz Trsta bile su modni san
Posebno mesto u sećanjima mnogih zauzimaju čuvene „Levis“ farmerke. One nisu bile lako dostupne, pa su predstavljale pravi simbol prestiža i modernog izgleda.
Ko je želeo originalne farmerke često je morao da se snađe preko rođaka, poznanika ili trgovaca, a mnogi su odlazili u Trst i druge italijanske gradove u potrazi za garderobom koja se kod kuće teško pronalazila.
Povratak iz Italije sa novim farmerkama za mnoge je bio poseban događaj, a taj komad odeće često se čuvao i nosio godinama.
Život sa manje stvari, ali više snalažljivosti
Mnoge uspomene iz tog vremena danas bude nostalgiju upravo zbog drugačijeg odnosa prema stvarima. Odeća se nije često menjala, predmeti su se popravljali, a ono što se imalo više se cenilo.
Dok savremeno društvo nudi gotovo neograničen izbor garderobe i proizvoda, mnogi se sećaju vremena kada se radost pronalazila u malim stvarima – novoj haljini sašivenoj po meri, farmerkama donetim iz inostranstva ili komadu odeće koji je nastao zahvaljujući sopstvenoj kreativnosti.
Za mnoge koji su živeli u tom periodu, najvrednije uspomene nisu vezane za ono što su posedovali, već za ljude, druženja i osećaj zajedništva koji pamte iz svoje mladosti.
