Često čujemo starije ljude kako s ljubavlju govore o vremenima nekadašnje Jugoslavije. Oni koji su rođeni pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, sećaju se tog perioda s posebnom nostalgijom, nazivajući ga "Titin vek". Oni sa setom prepričavaju priče iz svoje mladosti.
Šta god da mislimo o tom periodu, kada zagledamo stare fotografije, nesumnjivo je da svi na njima izgledaju opušteno, bezbrižno i spokojno.
Nostalgija za tim periodom često dovodi do sećanja na zajedništvo koje je tada postojalo među ljudima. U to vreme, druženje je bilo važno i ljudi su nalazili radost u jednostavnim stvarima kao što su razgovori sa komšijama ili odlasci u lokalnu prodavnicu. Svi ti trenuci su doprinosili osećaju pripadnosti, stvarajući jedinstvenu atmosferu koju je teško replicirati u današnjem ubrzanom svetu.
Kako je izgledala moda u Jugoslaviji?
Do određenog trenutka smatralo se da u Jugoslaviji nije bilo široke palete mode. Žene su trebale da ulože maksimalne napore da izgledaju lepo - jer police prodavnica nisu bile pune kao danas! Danas, kada možemo da tvrdimo da ima previše odeće, obuće i dodataka na policama butika i u našim ormanima, teško nam je da poverujemo da naše bake i mame pre 50-60 godina nisu mogle sebi da priušte nove haljine ili jednom mesečno novi par cipela.
Najviše novca se davalo na krojače
U uslovima potpunog deficita, žene su nosile cipele za broj ili dva veće ili manje, stavljajući komadić vate ili lepeći pete, da ne bi isekle noge do krvi. Trošile su sve pare na usluge krojača u krojačnici (dobar krojač bio je dragocen kao zlato) ili su same šile: prvo prema uzorcima iz časopisa "Krojenje i šivenje", a malo kasnije prešle su na nemački Burda Moden.
Žene su od dostupnih resursa krojile odeću
Prikažući izuzetne dizajnerske sposobnosti, žene u Jugoslaviji su stvarale modne komade koristeći dostupne resurse: elegantnu haljinu od očeve ili muževe košulje, čipkane volane na bluzi skrojenih od čipkastih jastučnica.
U to vreme, postojala je šala da je jedina prepoznatljiva osobina za lepo odevenu ženu u socijalističkoj Jugoslaviji bila "sposobnost kreativnosti i mašte". Haljine su se šile od zavesa, ponekad čak i od muških majica. Slična rešenja nisu primenjivale samo obične žene, već i one koje su već bile poznate.
Čarape se nisu bacale, već su se krpile
Svaka žena je znala nekoliko trikova kako produžiti život svojim dragocenim čarapama, koje su tada bile pravi deficit. Na primer, stavljale su ih u zamrzivač da bi postale čvršće. Ako bi čarapa pukla ili se počela raspadati, to je bila prava tragedija, ali niko nije planirao da je baci. Na tržištu su postojali posebni alati za krpljenje čarapa, slični heklanju. Čarape koje nije bilo moguće spasiti ostavljale su se da se nose ispod pantalona.
Dugo godina bila je popularna metoda koja potiče još iz ratnih vremena, kada su hemijskom olovkom crtali liniju na nozi koja je ličila na šav čarape.
"Levis" farmerke iz Trsta
Poseban šarm pre trideset godina predstavljale su "Levis" farmerke. Prave farmerke u to vreme su mogle da se nabave samo preko trgovaca ili po ogromnim cenama, zato su se koristila improvizovana sredstva. Najčešće su ljudi išli u inostranstvo po farmerke, a u pitanju su bili Trst ili neki drugi grad u Italiji koji je ima farmerke po niskoj ceni.
Sigurno se svi koji su u to vreme eksperimentisali u kuhinji sada sećaju ogromnih kanti vode koje su se kuvale na šporetu i oštrog mirisa hlora ili belila, zbog kojih se u sobi nije moglo disati.
Rezime, žene u bivšoj Jugoslaviji nisu bile "žrtve" kapitalističkog društva, gde nam se danas nameće da svega treba da imamo u velikim količinama. Društvo danas ima sve, ali je mahom nezadovoljno. Za vreme Jugoslavije je to bilo dosta oskudno, ali kao što smo napisali gore u tekstu, ljudi su ulicama šetali srećno i nasmejano. Potpuno neopterećeni današnjim problemima potrošačkog društva.
