"Potreba žene za muškarcem zadnja umire. Mnoga su naučna istraživanja pokazala da su žene najpoželjnije kad navrše sedamdeset.
Ima hiljadu načina kako osvojiti džekpot. Kad je ponuda velika, izbor je težak. Zato žene lovci na muško međunožje ostaju depresivne i same.
Praznici su krizni dani. Prići mu odlučno sa stopalima u obliku kugle utrpanim u štikle u obliku gondole nije ugodan poduhvat. Kosti bole, a telo zove.
Nisam vam rekla, Mara i ja sedimo u dnevnom boravku i buljimo u pun sto. Njene oči pune su vode dok čokoladnom zecu grize drugo, kevi uho.
“Moja Kate, tako bih htela držati ruku među muškim nogama. Ti si stara pa to ne razumeš.”
“Ja nisam stara. Nisam ni jeftina roba. Pramenovi 500 eura, obrve 350 eura, donja crta na donjoj usni 200 eura, gornja se još drži, nokti 60 eura, današnje sedamdesete su nekadašnje četrdesete…”
“Ahaaaaaaaaa”, vrištala je zmija neoprane kose, “Srećom nije tako. Da jest, ja bih danas imala deset pa bi me lovili samo pedofili.”
Mare, ne love te jer više voliš u majonezi okupane krompiriće nego njih. Nisam joj ništa rekla, ali zlobnica čita misli.
“Zašto žene u četrdesetoj moraju trošiti na održavanje sebe više nego muškarci u osamdesetoj na uzdržavanje svoje pedesetogodišnje dece? Mi se rađamo kao staro gvožđe, oni su večno na rubu puberteta.”
Masnim prstima lupala je po telefonu. Jutros joj je moj komšija rekao, dobar dan, ona je sigurna da je želi ali joj se ne javlja jer je stidljiv, muškarci koji nas ne žele ili su stidljivi ili pate od erektilne disfunkcije, ne znaju oni da bismo mi to lako rešile, a mi pogrešno shvaćene umiremo željne kurca.
Zašto ne postojimo ako na nas ne slini mužjak iz susednog dvorišta?
Nisam joj to rekla. “Postoji i život bez muškarca. Odjebi taj telefon. Šta mi dobivamo uvlačenjem veprova u naše torove? Kuvaj, peri, peglaj, pokušavaj sunđer pretvoriti u granit. Odustala sam. Preskup je to gušt…”
“Ne radi se o guštu… Ako žena svetom baulja sama, šalje poruku. Niko me neće. Žena vredi onoliko koliko se muškaraca mota oko nje ili meškolji pokraj nje ili čeka na ručak sa hladnim pivom na dlakavom buretu.”
Izletela je iz stana plačući… Ipak, pomogla mi je.
Zvonko, živi u potkrovlju, jutros mi je poslao poruku. “Kate, Kate, ja san za te vavek na pijate.”(Ja sam ti uvek na tanjiru)
Ne znate čakavski? Šteta. Navukla sam na sebe žuti kaput, žuto skida pedeset godina.
Trenutno ležim na krevetu u svojoj spavaćoj sobi. Boli me svaka kost.
Oblizala sam tanjir."
