Kada se govori o dugovečnosti, ljudi obično pomisle na gene, ishranu i vežbanje. Iako su oni važni, istraživanja poslednjih decenija su pokazala da se odlučujući markeri dugovečnosti često nalaze negde drugde – bihevioralni, društveni i neurobiološki. Štaviše, mnogi od ovih markera na prvi pogled ne deluju „zdravo“.
Ovo su jasni znaci da ćete doživeti duboku strarost, kaže nauka:
1. Znate kako da odložite trenutno zadovoljstvo
To je jedan od najjačih prediktora dugog života. Klasična studijao slatkišima (kada je detetu data prilika da odmah uzme parče čokolade ili sačeka, a zauzvrat će dobiti veću nagradu) otkrila je da su deca koja su bila spremna da čekaju veću nagradu imala:
- niže stope kardiovaskularnih bolesti
- manji rizik od dijabetesa
- bolja kontrola težine
- stabilnija psiha
Savremena neurobiološka istraživanja su razjasnila da je sposobnost samoregulacije direktno povezana sa aktivnošću prefrontalnog korteksa, koji je takođe uključen u kontrolu upale, hormona stresa i ponašanja u ishrani.
2. Imate barem jednu zaista blisku osobu
Ne „mnogo kontakata“, već duboka emocionalna veza. Najdugotrajnija studija u istoriji, Harvardska studija razvoja odraslih (preko 85 godina posmatranja), došla je do ovog jasnog zaključka: Kvalitet veze koju imate sa određenom osobom snažno utiče na zdravlje.
Ljudi sa jakim emocionalnim vezama:
- imaju niži nivo kortizola
- manje pate od hronične upale
- sporije gube kognitivne funkcije
Usamljenost, naprotiv, prema SZO i velikim meta-analizama, povećava mortalitet za 26–30%, uporedivo sa pušenjem.
3. Skloniji ste umerenom optimizmu nego „pozitivnom razmišljanju“.
Ovo je važno: ne naivna pozitivnost, već realističan optimizam.
Istraživanje sa Harvardske škole javnog zdravlja (Studija o zdravlju medicinskih sestara, u kojoj je učestvovalo više od 70.000 učesnika) pokazalo je da žene sa umerenim optimizmom žive u proseku 11–15% duže. Rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti bio je 38% manji
Neurofiziološki, ovo je povezano sa:
- boljom regulacijim autonomnog nervnog sistema
- smanjenjem hroničnog stresa
Optimizam ovde nije emocija, već stabilan model obrade stvarnosti.
4. Mnogo se krećete… ali ne vežbate nužno.
Ovo je jedna od naj „kontraintuitivnijih“ tačaka.
Plave zone i velike kohortne studije (EPIC, Whitehall II) su pokazale da redovna aktivnost niskog intenziteta tokom dana smanjuje smrtnost više nego povremeno intenzivno vežbanje.
U aktivnost niskog intenziteta spadaju hodanje, kretanje kroz kuću, čišćenje i slično.
Ovo direktno utiče na:
- osetljivost na insulin
- metabolizam lipida
- mitohondrijalna funkcija
5. Imate osećaj smisla — ne nužno „veliki cilj“
Istraživanja pokazuju da osećaj smisla u životu statistički produžava život.
JAMA Psychiatry (2019) je objavio podatke: ljudi sa snažnim osećajem svrhe imali su:
- 23% manji rizik od prerane smrti
- niži nivoi inflamatornih markera
- bolja regulacija imunog sistema
Savremena nauka o starenju sve manje govori o „borbi protiv starosti“, a sve više o kvalitetu kontrolnih sistema tela: nervnog, hormonskog, imunog i socijalnog. A dobra vest je da se većina ovih faktora može promeniti, čak i u odraslom dobu.
