Muž pozvao policiju da prijavi da njegova žena ima nož u stomaku i da je digla ruku na sebe: Tvrdio da je bila alkoholičarka, a onda su otkrili jezivu istinu

Mohamed Samak je bio bez novca, lenj za rad i varao je svoju suprugu, Džo. Uprkos tome, ona je ostala uz njega, govoreći prijateljima da se brine da se čovek u kojeg se zaljubila na odmoru u Egiptu neće snaći sam.

Suđenje

Opisali su je kao "prelepu osobu" koja "nikada nije bila ljuta, uvek smirena" i koja bi "pomogla svakome kome je nešto zatrebalo". Drugi su hvalili njen stil i gracioznost.

I podršku nisu pokazali samo iz klupe za svedoke. Dok se Samak, bivši hokejaški reprezentativac, krio i plakao u optuženičkoj klupi, javna galerija je svakog dana bila prepuna onih koji su voleli njegovu suprugu. U sredu im je pravda bila uzvraćena, jer je četrdesetrogodišnjak osuđen za Džoino ubistvo, piše "Dejli mejl".

Sudija Džejms Barbidž rekao je Samaku, koji je plakao, da će mu presuda biti izrečena u petak, dodajući: "Izvan razumevanja je zašto biste oduzeli život svojoj supruzi, ali to ste učinili."

Nakon presude, Džoin brat Mark Vejl odao je počast svojoj sestri, nazvavši je "odanom, ljubaznom i brižnom". "Nas, njenu porodicu i mnoge, mnoge prijatelje, ona je duboko volela," rekao je. "Najvažnije, bila je neverovatna majka. Njen gubitak je imao razarajući uticaj na sve koji su je poznavali i voleli."

Samak je na početku suočen sa činjenicama, poricao da je bilo šta uradio. Tvrdio je da je Džo (49) bila mentalno nestabilna alkoholičarka koja je sama sebe ubola, što je bila laž.

Roditelji prodali Tatjanu (16) bogatom udovcu koji je ostao sam sa 6 dece: 45 dana posle svadbe komšija zatekao jeziv prizor u kući, epilog je nezamisliv

Samakovo odbijanje da prizna šta je učinio značilo je da su porodica i prijatelji njegove mrtve supruge bili primorani da ponovo proživljavaju užasne detalje njenih poslednjih sati. Ironično, to je takođe značilo da je bio nateran da dan za danom sluša svedočenja u kojima je živopisno oživljavan karakter žene o kojoj je govorio loše.

Dok je ona bila hraniteljica porodice, Samak, rođen u Egiptu, išao je sa jednog slabo plaćenog posla na drugi. Dok se ona brinula da ga ne ostavi, on se viđao s drugom ženom iza njenih leđa.

Samak je trebalo da dobije isplatu od životnog osiguranja u iznosu od 180 000 funti (oko 205 000 evra) ako Džo umre i raspitivao se o svojoj finansijskoj situaciji. U februaru, nakon prvog suđenja, porota nije uspela da donese presudu, što je dovelo do ponovnog suđenja. Ovog puta, poroti je trebalo manje od četiri sata da proglasi Samaka krivim za ubistvo.

Kakvu je ulogu konačno otkriće u slučaju odigralo u njegovoj osudi, može se samo nagađati. Iz razloga koji ostaju nejasni, 10. oktobra, oko 15 meseci nakon ubistva i usred drugog suđenja, policija se vratila u kuću gde je Džo umrla. Tokom pretrage imanja, pronađene su tri kese Samakove odeće. Jedna od kesa sadržala je predmete na kojima je bila Džoina krv. Sud je čuo da je policija ranije pretražila tavan, ali da lista predmeta koje im je naloženo da traže nije uključivala odeću.

Ispitan o predmetima umrljanim krvlju dok je svedočio, Samak je priznao da ih je sakrio na tavan, rekavši: "Plašio sam se da ću ja biti okrivljen." Zašto je policiji trebalo toliko dugo da pronađe odeću, pitanje je koje će se nesumnjivo sada postavljati. Što se tiče toga šta je izazvalo Samakov brutalni napad, to se možda nikada neće saznati.

Komšije čule vriske...

Komšije su probudili Džoini vrisci nešto posle 3 sata ujutro, 1. jula prošle godine. Ipak, Samak nije pozvao hitnu pomoć sve do više od sat vremena kasnije. Sud je čuo stručno svedočenje koje je sugerisalo da bi Džo, s obzirom na povrede, preživela između 20 i 30 minuta.

"Da li želite policiju?" upitao je operater kada je konačno nazvao. Samak je odgovorio: "Da, molim vas, u nevolji sam," pre nego što je objasnio da je njegova žena "imala nož u stomaku".

Rekao je operateru da je otišao u toalet, pogledao u spavaću sobu svoje supruge, u tom trenutku su spavali odvojeno, i video je da je klonula, napola u krevetu, napola van njega. Zatim je opisao kako ju je okrenuo i video prvo krv, a zatim nož pre nego što je pokušao reanimaciju. Ali kada su bolničari stigli, telo njegove supruge je već bilo hladno, njegove ruke bez krvi, a drška noža, zabodena u njen abdomen, bez otisaka prstiju. Sve to uprkos njegovim tvrdnjama da se borio da je spase.

Kada je suočen sa kašnjenjem između vriska i poziva hitnoj pomoći, Samak, poznat kao Sem, je kasnije promenio priču i rekao policiji da je video svoju suprugu kako se sama ubada u stomak vičući: "Pusti me da to uradim." Čekao je sat vremena da pozove policiju jer je bio u šoku.

"Nisam pozvao i znam da sam pogrešio, ali sam paničio... moj mozak, bilo je teško razmišljati", rekao je.

Samakova lažna priča je bila da se njegova supruga borila sa mentalnim zdravljem i alkoholom, tvrdeći da je pila i do dve boce vina noću, četiri puta nedeljno. Ali ništa od toga nije bilo tačno, a ona je imala sve razloge da živi. Iako je povremeno pila, testovi na njenoj jetri nisu pokazali znakove prekomerne konzumacije. Samak, međutim, nije odobravao umereni alkohol svoje supruge, niti njeno druženje zbog vere, kako se navodi.

A s njenim 50. rođendanom koji je bio za nekoliko nedelja, pripreme su bile u punom jeku. Kupila je novu haljinu i naručila tortu. Takođe je rezervisala karte za Pariz sa svojom najboljom prijateljicom. Zatim su tu bili pokloni koje je kupila za proslavu rođenja bebe i planirani odlazak u pozorište. Njen poslovni život je takođe bio užurban. Kao dizajnerka enterijera, Džo je postala tehnološki višak prošlog marta, ali ona i neke kolege su osnovale novu dizajnersku firmu. Dan kada je umrla bio je dan kada je trebalo da zvanično počne s tim poslom.

Samak i Džo su se upoznali u hotelu Hilton u Tabi, na Crvenom moru, 2011. godine. Samak, sedam godina mlađi od Džo, bio je zadužen za organizovanje aktivnosti i sportova za goste. Nakon tog prvog susreta, Džo se vratila nekoliko puta, a u martu 2014. iznenadila je svoju majku poslavši sliku na kojoj drže venčani list, koji je bio napisan na arapskom. Samak, koji je igrao hokej za Egipat i kasnije predstavljao Englesku za igrače preko 40 godina, preselio se u Veliku Britaniju krajem te godine. Obezbedio je posao trenera na Malvern koledžu za platu od oko 65 000 evra godišnje, pre nego što se prebacio u gimnaziju u Vest Midlendsu. Drugi trenerski angažmani uključivali su i period sa Hokejom Velsa.

Iako su ga oni koji su ga poznavali dobro prihvatali, jedan kolega ga je opisao kao "lošeg lidera" koji je bio "lako rasejan". Ali Samak je postajao sve zabrinutiji zbog nedostatka sigurnog zaposlenja, pretražujući internet za poslove dostave za Amazon i noćne smene u hotelima. Zarađujući samo oko 1600 evra mesečno, nije mogao da pokrije svoj deo kućnih računa. Par je živeo u kući koja je bila porodična kuća Džo u Drojtvič Spau u Vusterširu, koju je kupila od svoje majke Peni Vejl , 2021. godine. Prema uslovima pravnog sporazuma, ako se Džo i Samak razvedu, taj novac ostaje njen, dok bi on imao pravo samo na polovinu bilo kakve vrednosti iznad tog iznosa.

U mesecu pre ubistva, Samak je nazvao finansijskog savetnika u "uznemirenom i paničnom" stanju, pitajući da li bi mogao da potražuje bilo šta od svojih polisa osiguranja ako ne bude u mogućnosti da radi zbog stresa i depresije. Prijatelji su rekli da je ponekad bio toliko pod stresom da bi se prejedao, a zatim bi namerno povraćao. Savetnik ga je obavestio da nema osiguranje za prihod, jer nije potpisao i vratio dokumentaciju.

Ali sud je čuo da je Džo imala polisu životnog osiguranja vrednu oko 205 000 evra, čiji je on bio korisnik. Kao i njegove finansije, i njegov lični život je nailazio na prepreke. Žalio se svojoj tašti da "ne može da razume zašto Džo mora da izlazi sa svojim prijateljima sada kada je udata". Takođe se žalio na nedostatak intimnih odnosa i činjenicu da spavaju u odvojenim sobama. "Bio je depresivan, bio je nesrećan, nisu spavali zajedno," rekla je gospođa Vejl.

Džo nije znala da je Samak od 2022. godine pokušavao da obnovi vezu sa starom ljubavi, Francuskinjom po imenu Fadila Fadu, koju je takođe upoznao u hotelu u Egiptu. Govorio je prijateljima "da je ona ta koja mu je pobegla".

"Lepo se provedi i hvala ti mnogo što si mi pružila tako divan osećaj," napisao joj je u poruci te godine. Sud je čuo da se par sreo u junu 2024. dok je Fadila bila u Londonu, kada su razgledali znamenitosti i otišli na večeru, pre nego što su prošetali do Samakovog automobila gde su se poljubili. Svedočeći, Samak je rekao sudu: "Nikada to nisam smeo da uradim. Osećalo se čudno."

Samakovi prijatelji su takođe rekli da je dok je bio odsutan na hokejaškim putovanjima bilo "dva ili tri puta" kada se sastao sa drugim ženama, iako je on insistirao da je samo popio piće s njima. U 24 sata pre ubistva, Samak je bio odsutan zbog posla, trenirajući u Kardifu. Vratio se kući u nedelju uveče. Njegova supruga je bila u izlasku u subotu uveče sa svojim prijateljicama.

Sledećeg jutra poslala je poruku prijateljima u podne da se leči od mamurluka: "Još uvek sam u krevetu sa "Fab" sladoledom." Tokom izlaska, Džo je očigledno pričala o Samaku, a prijateljica Rejčel Hili se divila koliko je prihvatala njegove mnoge mane.

"Mora da ga obožavaš," rekla je. Džo je odgovorila: "Ne, ne obožavam ga. Razvela bih se da mogu." Ali ne bi to uradila, rekla je, jer on ne bi mogao da se snađe sam.

Dajana dovela teško ranjenu decu u bolnicu tvrdivši da ih je stranac napao: Jednoj nije bilo spasa, drugi ostao paralizovan, pa otkrivena istina koja ledi krv

Svedočeći, Samak je rekao sudu da se vratio kući i zatekao Džo kako leži na boku u krevetu. Rekao je da se nije osećala dobro i da mu je rekla: "Ovo je previše, dosta mi je ovog života." Zatim je napustio sobu i rekao da ga je kasnije probudio glasan vrisak i ustao da je nađe kako drži nož i ubada se. Rekao je da je gledao svoju suprugu kako uzima "svoja poslednja dva daha" i "nije znao šta da radi". Nakon što ju je premestio iz uskog prostora između kreveta i komode, rekao je da je primetio krv na svom džemperu. "Bio sam uplašen", rekao je sudu. "Plašio sam se da će prst biti uperen u mene. Imao sam krv na odeći." Zatim je sakrio krvavu odeću u kese sa odećom koje su bile u jednoj od spavaćih soba, spustio otvor na tavan i sakrio ih tamo.

Njihov sin, koji je bio prisutan u kući u noći ubistva, setio se da ga je probudila Džo vičući: "Spusti me, spusti me." Dete su intervjuisali posebno obučeni službenici i napravilo je repliku spavaće sobe od Lego kockica gde je Džo te noći spavala. Dete je opisalo da je videlo Džo kako pada na pod spavaće sobe i Samaka kako je podiže i pomera je "do vrha stepenica pored ograde".

Do kraja, Samak je insistirao da je pokušavao da spase život svojoj supruzi, a ne da ga oduzme. "Ja nisam ubica," rekao je. "Ja nisam zločinac. Šta bi me nateralo da to uradim?"

To je pitanje na koje odgovor može samo da se nagađa. Samakovi pokušaji da udari na karakter svoje mrtve supruge na kraju nisu uspeli. Džoina porodica i mnogi odani prijatelji su se pobrinuli za to.