U novembru 1972. godine, Entoni Bekland je nasmrt izbo svoju majku, Barbaru Deli Bekland. Osam godina kasnije, napao je svoju baku nožem pre nego što je sebi oduzeo život u zatvoru.
Kao mladić, Entoni je počeo da pokazuje znake paranoidne šizofrenije. Njegov otac je odbijao da plaća psihijatrijsko lečenje, dok je majka pokušavala da promeni ono što se ne može promeniti, njegovu homoseksualnost, tako što ga je terala na odnose sa prostitutkama. Širile su se čak i glasine da je Barbara sama pokušala da zavede Entonija.
Ništa od toga nije pomoglo Entoniju. Njegovo mentalno zdravlje je nastavilo da propada sve dok u novembru 1972. nije doživeo slom i ubio Barbaru. Primljen je u Brodmor, ozloglašenu psihijatrijsku ustanovu u Engleskoj, ali je 1980. pušten da živi sa bakom u Njujorku. Tada je Entoni pokušao da ubije i nju.
Entoni Bekland je sebi oduzeo život u zatvoru 1981. godine, u 34. godini. Pronađen je u ćeliji sa plastičnom kesom čvrsto zavezanom oko glave. Upravo onaj materijal koji je njegovoj porodici doneo ogromno bogatstvo, doneo je i njegov kraj.
Porodica izgrađena na bogatstvu i nestabilnosti
Entoni Bekland je rođen u jednoj od najistaknutijih njujorških porodica. Njegov otac, Bruks Bekland, bio je unuk pronalazača Lea Beklanda i naslednik bogatstva stečenog bakelitnom plastikom. Njegova majka, Barbara Deli Bekland, bila je poznata pripadnica visokog društva koja se lako kretala kroz elitne krugove i krasila naslovnice najboljih modnih časopisa tog vremena.
Spolja je njihov život izgledao besprekorno, ispunjen putovanjima između najglamuroznijih evropskih gradova. Međutim, ispod površine, porodica je bila duboko nestabilna. Barbara je bila poznata po eksplozivnoj naravi, iznenadnim ispadima i dugoj borbi sa depresijom. Puno je pila i više puta pokušavala samoubistvo. Oba roditelja su bila neverna, a njihov brak se polako raspadao pod teretom disfunkcionalnosti.
Izopačen odnos majke i sina
Kako je Entoni odrastao, njegov odnos sa majkom postajao je sve intenzivniji i bolesniji. Barbara je postala fiksirana na njegovu seksualnost, verujući da je gej ili biseksualan, i preuzela je na sebe zadatak da ga promeni.
Kada je saznala za njegovu vezu sa jednim muškarcem 1967. godine, odmah ga je vratila pod svoju kontrolu. Počela je da režira situacije koje su trebale da mu promene orijentaciju.
Navodno je unajmljivala prostitutke kako bi ga prisilila na heteroseksualne odnose. Šuškalo se čak i o incestu, što je Barbara sama podgrevala pričajući prijateljima o tome, verovatno želeći da šokira javnost. Ono što je bilo jasno jeste da je odnos majke i sina bio patološki, kontrolišući i emocionalno nezdrav, a sin se naravno nije promenio.
Ubistvo Barbare Deli Bekland
Entonijevo mentalno stanje se pogoršavalo uporedo sa raspadom porodice. Počeo je da pokazuje znake paranoje i šizofrenije, gubeći kontakt sa stvarnošću. U julu 1972. Entoni je pokušao da gurne majku pod automobil u pokretu, što je sprečio slučajni prolaznik, ali Barbara je odbila da podnese prijavu. Psihijatar je tada direktno upozorio Barbaru da je njen sin sposoban za ubistvo.
Tragično, Barbarina predosećanja su se obistinila. Dana 17. novembra 1972. godine, Entoni i Barbara su se posvađali u svom stanu u Londonu. Entoni ju je pojurio u kuhinju i nasmrt je izbo kuhinjskim nožem.
Policija se zabezeklnula kada je stigla. Entoni je navodno u tom trentuku bio na telefonu i naručivao kinesku hranu. Sud je prihvatio odbranu smanjene uračunljivosti zbog šizofrenije, te je umesto u zatvor poslat u psihijatrijsku bolnicu Brodmor.
Nasilne posledice i tragičan kraj
Nakon osam godina u Broadmooru, Entoni je 1980. pušten na brigu Barbarinoj majci, Nini Deli, u Njujorku. Tragedija je ponovo udarila gotovo odmah. Samo šest dana nakon dolaska, Entoni je napao baku kuhinjskim nožem i ubo je osam puta. Ona je čudom preživela, a Entoni je uhapšen i poslat u zloglasni zatvor Rajkers u Njujorku.
Dana 20. marta 1981. godine, Entoni je vraćen u ćeliju nakon odloženog saslušanja. Trideset minuta kasnije, čuvari su ga pronašli mrtvog sa plastičnom kesom oko lica. Na kraju, Entonijev život bio je zarobljen u odnosu sa majkom od kojeg nikada nije mogao da pobegne, što ga je gurnulo u nasilje i ostavilo trag tragedije koji je kasnije inspirisao knjige i film "Okrutna milost" (eng. Savage Grace).
