Kako savremeni terapeutski izrazi postaju sve prisutniji u svakodnevnom govoru, sve više ljudi preispituje ključne odnose u svom životu i njihov uticaj: bilo da je pozitivan ili negativan. Na tom "ispitu" često se nađu i roditelji i način na koji su usmeravali živote svoje dece.
"Majka je najbolja prijateljica svoje ćerke" – rečenica nalik natpisu sa neke čestitke ili magneta za frižider. Međutim, za žene koje su odrasle uz toksičnog roditelja, ova izjava ne može biti dalje od istine. Kako se sve više govori o psihološkim temama, pojmovi koji su nekada bili rezervisani za stručne udžbenike danas su deo svakodnevnog jezika. Tako se sve češće i političari, partneri, roditelji i drugi nazivaju narcisima.
Šta zapravo znači biti narcis?
Narcisoidni poremećaj ličnosti (NPD) ozbiljno je antisocijalno stanje koje karakteriše ekstremna opsednutost samim sobom. Osobe sa ovim poremećajem ignorišu potrebe i osećanja drugih, uključujući i članove porodice, čak i sopstvenu decu. Narcisi često imaju grandioznu sliku o sebi, a pošto se radi o hroničnom poremećaju, lek ne postoji.
A šta ako je neko odrastao uz narcisoidnog roditelja? I to uz narcisoidnu majku?
Mnoge žene odluče da u potpunosti prekinu kontakt. Dve takve žene, koje su emocionalni mir pronašle tek nakon što su prekinule odnose sa svojim majkama, podelile su svoja iskustva. Terapeutkinja specijalizovana za narcizam objašnjava prednosti i izazove ovakve odluke.
Život u senci narcisoidne majke
Marijet Jansen (66), stručnjakinja za narcizam, prekinula je kontakt sa svojom majkom u svojim pedesetim godinama.
Za Marijet je prekid kontakta doneo dotad nepoznat osećaj slobode. Sa 55 godina prvi put je mogla jednostavno: biti svoja. Više nije morala da bude na oprezu, suočena sa negativnim komentarima i razočaranjima zbog majčinog izostanka iz njenog života.
Jedno od najranijih sećanja vraćaju je na hladnu, tamnu prostoriju njenog detinjstva u Holandiji. Sela je u peleni i lepoj haljinici, ali je osećala duboku nesigurnost. Već sa pet ili šest godina rekla je roditeljima da oseća da ne pripada toj porodici, čak je zamišljala da je ćerka majčinog brata blizanca. Roditelji su to ismejali i nikada više nisu spomenuli. Ali osećaj da nešto nije u redu i da je ona kriva, i da to mora ispraviti, ostao je.
Marijet je bila drugo od troje dece, ali pošto je stariji brat imao razvojne poteškoće, na nju su prebačene odgovornosti najstarijeg deteta. Odnos sa sestrom bio je slab, što pripisuje majčinoj potrebi da ih razdvoji, taktici čestoj kod narcisoidnih roditelja. Porodični život bio je ispunjen umanjivanjem, negativnošću i omalovažavanjem, iako su spolja delovali kao "srećna porodica".
Majčina opsesija tenisom dovela je do toga da cela porodica mora da se takmiči, a to je bio jedini trenutak kada bi majka pokazivala interesovanje za nju, iako je Marijet zapravo volela hokej, koji majka nikada nije podržavala. Tokom studija joj je napisala pismo o svojim osećanjima, ali nikada nije saznala da li ga je pročitala.
Kada je Marijet sa 40 godina ostala trudna, nakon preseljenja u Veliku Britaniju, majka joj je hladno rekla: "Zaista želiš da budeš trudna?" Odnos se nije promenio. Neposredno pre porođaja, roditelji su otputovali u Kanadu, najdalje putovanje ikad. Na sahrani sopstvene sestre, majka je zahtevala da joj se predaju najskuplje stvari, traka za trčanje i aparat za kafu, bez ikakvih emocija. Kulminacija je bila kad joj je uskratila oproštaj sa umirućim bratom, naredivši bolničkom osoblju da joj ne prenesu poziv.
Tada je znala da se ništa neće promeniti. Pre 11 godina pozvala je majku i rekla: "Ne želim više da budemo u kontaktu. Svaki razgovor s tobom me uzruja i utiče i na moju decu. Nemamo više o čemu da razgovaramo." Uskoro je prekinula kontakt i sa ocem.
Kada su roditelji preminuli, najpre otac, a zatim majka, nije osećala tugu. Za majčinu smrt saznala je slučajno, preko poruke na Fejsbuku. Na smrtovnici je, prema majčinim uputstvima domu za stare, pisalo da nikada nije bila udata niti imala decu.
Danas, kaže, živi u srećnom i zdravom porodičnom okruženju, punom poverenja, smeha i međusobne podrške. Tek kroz sopstvenu decu shvatila je da porodica može da bude mesto topline i bliskosti.
Ona je emotivno upravljala mojim životom
Matilda Kročini (40), koja je odrasla u Italiji, a sada živi u Velikoj Britaniji, prekinula je kontakt sa majkom pre tri i po godine.
Poslednji razgovor sa majkom pretvorio se u petnaestominutno urlanje, toliko glasno da su njene dve ćerke sve čule. Tada joj je Matilda jednostavno rekla: "Ne treba mi više ovo." I nikada je više nije čula.
Prvih deset godina odgajala ju je baka, dok je majka često bila odsutna zbog posla. Kada bi se pojavila, bila je zahtevna i kontrolisala je sve. Kasnije su obe otišle u Irsku, a Matilda se nakon fakulteta preselila kod nje.
Kao odrasla osoba, Matilda je počela da radi na svom emocionalnom zdravlju, izučavala je fitoterapiju, praktikovala jogu i postala reiki majstor. Ipak, pre šest godina, život joj je krenuo nizbrdo: problemi u braku, zastojevi u karijeri i sve lošiji odnos sa starijom ćerkom.
Do tada je majku smatrala najboljom prijateljicom, iako je uvek osećala čudno takmičenje među njima. Verovala je da je jedina koja nije imala konfliktan odnos s njom i da prekida porodični lanac disfunkcionalnih odnosa između majki i ćerki.
U telefonskom razgovoru početkom 2022. godine, kada je majka ponovo počela da je vređa, nešto je u njoj puklo. Smireno je prekinula razgovor i odlučila da joj je dosta. Reakcija majke bila je očekivana: sebe je predstavila kao žrtvu, a Matildu kao problematičnu i preosetljivu.
Članovi porodice pokušavali su da je "urazume", Ali Matilda nije posustala. Prvi put u životu naučila je da kaže "ne", što mnogi nisu mogli da prihvate.
Najveću podršku pružio joj je otac, koji je odavno razveden od njene majke. Prepoznao je koliko je bila emocionalno zarobljena u tom odnosu.
Fizička udaljenost(majka sada živi blizu Firence) olakšala je odluku, ali pravi rad bio je unutrašnji. Matilda je duboko analizirala sopstvene obrasce ponašanja i shvatila kako ponavlja majčine postupke, čime je povređivala sopstvene ćerke. Prekid kontakta omogućio joj je introspektivu i transformaciju.
Danas ima blizak, iskren i zdrav odnos sa svojim ćerkama. U stanju je da preuzme odgovornost, da se izvini i da ih sasluša, čak i kada joj kažu da su povređene. Svoje iskustvo pretočila je u podršku drugim ženama koje prolaze kroz slične odnose, kroz podkast "Daughters of Narcissistic Mothers" i individualne terapije.
Prekid odnosa s roditeljem, naročito s majkom, društveno je i emocionalno osetljiva tema. Ipak, priče ovih žena pokazuju da to ponekad može biti jedini način da se prekine ciklus emocionalnog zlostavljanja i započne put ka isceljenju. Za mnoge, "ne" upućeno sopstvenoj majci nije izraz mržnje, već prvi znak ljubavi prema sebi, piše "MSN".
