Od nestale devojčice pronađen je samo bicikl, a onda kreće noćna mora roditelja: Najveći šok je usledio kada su uhapsili njega

Bilo je toplo popodne u Rouzbadu, predgrađu Melburna, 29. juna 1991. godine. kada je šestogodišnju Šeri Bizli majka poslala u obližnju prodavnicu da kupi namirnice. Skočila je na bicikl i bezbedno stigla do prodavnice i kupila namirnice, međutim, Šeri nikada nije stigla kući...

Tog popodneva, Keri je dala Šeri novac da kupi litar mleka, flašu limunade, mesne pite i nekoliko cigareta. Takođe joj je dala 50 centi da kupi sebi slatkiše. Kada je tog popodneva izlazila iz kuće, Šeri je pozvala majku: „Vratiću se za par minuta, mama. Volim te.“ Keri nije znala da je ovo poslednji put da je ikada razgovarala sa svojom ćerkom.

Oko sat vremena nakon što je Šeri napustila prodavnicu sa namirnicama, digla se uzbuna. Meštanin je otkrio Šerin napušteni bicikli namirnice na sredini Parkmor avenije, zemljanog puta koji se nalazi odmah pored autoputa, oko 100 metara od prodavnice. Čovek koji je pronašao bicikl postavio ga je uz obližnje drvo, a nekoliko trenutaka kasnije, druga meštanka je ugledala bicikl. Ova žena je poznavala Šeri i njenu porodicu i odmah ga je prepoznala kao Šerin bicikl. Žena je kontaktirala Šerinu majku, Keri Grinhil, koja je potom pozvala policiju da prijavi nestanak njene ćerke.

Istražitelji su pokrenuli opsežnu i iscrpnu potragu za Šeri iz vazduha i sa zemlje, mobilišući sve raspoložive resurse, uključujući pse tragače, državne službe za vanredne situacije i ekipe vatrogasne službe. Zaustavljali su vozače na autoputu Nipian i blizu mesta zločina i davali im fotografije Šeri i pitali ih da li su je videli. Pored toga, preko 100 volontera je pomoglo u potrazi za Šeri. Prolazili su kroz okolnu šumu i pretraživali obalu. Međutim, potraga nije pronašla nikakve dokaze. Bilo je kao da je Šeri nestala u vazduhu. Istražitelji nisu gubili vreme objavljujući da su izuzetno zabrinuti za Šerinu bezbednost.

Sledećeg dana, Šerinina majka, Keri, uputila je suznu molbu na nacionalnoj televiziji za njen bezbedan povratak. Rekla je: „Ako je neko uhvatio, vratite je kući – prošla je kroz dovoljno trauma. Prošle godine je izgubila mlađeg brata od iznenadne smrti. Molim vas, vratite je kući. Previše je volimo. Nemojte je povrediti, ima samo šest godina.“ Keri je takođe otkrila da je oko dva meseca ranije neko pokušao da otme Šeri. Rekla je da je Šeri jednog jutra taksijem odvezena u školu i na putu kući, prišao joj je muškarac dok se sama vozila biciklom. Keri je rekla da nakon zastrašujućeg iskušenja, Šeri nije bilo dozvoljeno da se sama vozi kući biciklom neko vreme.

U međuvremenu, istražitelji su nastavili da dele flajere o nestalom detetu sa Šerinim licem na prednjoj strani. Flajeri su opisivali Šeri kao visoku 100 cm sa dugom, mišjom kosom. Takođe su prikazivali lutku u odeći koja odgovara onoj koju je Šeri nosila u vreme kada je nestala, nadajući se da će to ponovo probuditi sećanje potencijalnog svedoka. Nosila je ljubičastu trenerku i crne cipele.

Nestanak malene Šeri povezan je sa nestankom još tri devojčice

Ispitaće da li je Šerin nestanak povezan sa otmicom tri učenice u Melburnu tokom protekle tri godine. Te tri žrtve bile su Karmein Čan, Nikola Linas i Šeron Vils. Policijski izvor je izjavio: „Ako je Šeri oteta, a to izgleda kao najverovatniji scenario, onda imamo posla sa nekim ko vreba veoma malu decu i nekim ko je spreman da napadne usred bela dana.“ Rekli su da se način delovanja između Šerinine potencijalne otmice i otmice ostale tri devojčice razlikovao.

Nestanak Šeri je uplašio roditelje Rouzbada i prestravio lokalnu decu. Činilo se sasvim očiglednim da se Šeriin nestanak smatra otmicom. Istražitelji bi postavili informativni karavan na mestu gde je pronađen Šeriin bicikl, dok bi roditeljima učenika osnovne škole Rouzbad ponuđeno savetovanje za njih same i njihovu decu.

Trećeg dana potrage za Šeri, 20 detektiva je raspoređeno iz odeljenja za velike kriminalističke postupke, odeljenja za silovanja i okruga Nepin kako bi formirali nezvaničnu radnu grupu za istragu njenog nestanka. Džoan Kirmer, premijerka, rekla je da očigledna otmica pokazuje da se stav zajednice prema deci mora promeniti. Izjavila je: „Mogla sam da pošaljem svoju decu na ugao ulice da kupe hleb ili mleko i jednostavno ne možemo da tolerišemo društvo u kome to nije moguće. Nije bitno kakve kazne imate ili kakvu policijsku zaštitu: osim ako ne možete da promenite stav ljudi prema onome što je sveto u vezi sa decom i životom, onda se nećemo promeniti.“

Keri je još jednom javno apelovala na ljude koji imaju vikendice u oblasti poluostrva Mornington da pretraže svoje domove. Rekla je da Šerinine dve mlađe sestre očajnički nedostaje sestra i da ništa više ne žele osim da se ona vrati kući. Rekla je: „Koliko dugo možete držati devojčicu, gde god da je? Ne možete je držati zauvek. Samo je pustite.“ Uz svoju izjavu, objavila je i fotografiju Šerin na kojoj nosi istu ljubičastu trenerku koju je nosila kada je nestala.

6. januara pojavio se prvi trag

Konačno, prvi trag u slučaju došao je 6. januara kada je jedan dečak obavestio istražitelje da je video kako je muškarac terao Šerin da uđe u mali plavi automobil. Rekao je da je Šerin pokušao da se odupre muškarcu, ali bezuspešno. Automobil je zatim jurio niz Parkmor aveniju i skrenuo levo u Nipin Hajvej prema Rouzbadu.

Objavili su da je dečak bio sam kada je navodno video otmicu i da je bio jedini svedok koji se do sada javio. Međutim, rekli su da su drugi meštani prijavili da su videli sumnjiv plavi automobil u tom području. Veruje se da je automobil bio limuzina japanskog stila, tamnoplave boje. Rečeno je da je dečak dao opis otmičara, ali da ga neće javno objaviti zbog činjenice da deca imaju tendenciju da imaju drugačiju perspektivu o visini, težini i godinama i da nisu želeli da daju nikakve informacije koje bi mogle biti netačne i ometati istragu.

Ovaj novi trag samo je potvrdio teoriju da je Šeri oteta. Istražitelji su zatim usmerili pažnju na lokalne seksualne prestupnike. Počeli su da proučavaju listu od više od 50 poznatih pedofila i seksualnih prestupnika koji žive na poluostrvu Mornington. Spekulisali su da bi otmičar Šeri potencijalno mogao biti na toj listi.

Sledećeg meseca, svedok je istupio sa onim što su istražitelji nazvali svojim „najvećim prodorom“ u nestanku do sada. Žena je kontaktirala istražitelje i obavestila ih da je videla Šeri i njenog otmičara u malom plavom automobilu kako putuju zapadno duž autoputa Nepian, samo nekoliko minuta nakon što je Šeri oteta. Rekla je da je stajala na trotoaru blizu Čajnamans Krika, koji je bio oko četiri kilometra od mesta otmice, kada je ugledala automobil kako prolazi. Opisala je kako je ugledala Šeri kako sedi na suvozačkom sedištu, noseći ružičastu biciklističku kacigu. Takođe je rekla da je plakala. Vozača je opisala kao muškarca starosti između 25 i 40 godina, čisto obrijanog.

Nakon njenog otkrića, istražitelji su najavili da će nastaviti potragu za Šeri i da će objaviti foto-robot osumnjičenog. Mnogi ljudi su se pitali zašto je ženi trebalo toliko dugo da pruži ovu informaciju. Detektiv inspektor Lori Rac, koja je bila na čelu radne grupe koja je istraživala slučaj, rekla je da je žena primetila značaj onoga što je videla tek nakon što je pročitala ažuriranu priču u Sandej Herald Sanu, u kojoj je ispravljena objavljena greška u kojoj se navodi da je Šerina kaciga pronađena na mestu zločina.

Prema rečima detektiva inspektora Raca, originalni izveštaj iz Sandej Herald Sana ozbiljno je otežao istragu, navodeći: „Svedok sa kojim smo razgovarali juče je prvobitno pročitao da je šešir sa gomilom pronađen na mestu zločina, ali je video devojčicu u kolima kako nosi kacigu i pomislio je da to mora da nije povezano. Otkriveno je da je iskaz ove žene potvrdio iskaz dečaka koji je obavestio istražitelje da je video kako Šeri vuče u mali plavi automobil.

Istražitelji su potom objavili skicu automobila koji je korišćen u otmici. Nisu mogli da utvrde o kojoj marki i modelu automobila se radi, ali su mogli da utvrde njegov oblik i veličinu.“

Rekli su da je sličan Tojoti Koroli hečbek, Barini, Šaradi ili Novi, ali nisu bili sigurni koji. Takođe su sastavili dugačak spisak ljudi koji žive u tom području i poseduju male plave automobile slične onom koji su opisala dva svedoka. Ljudi koji su posedovali slične automobile pozvani su da se jave istražiteljima i da dođu na razgovor kako bi mogli biti eliminisani.

Do septembra, dojave i tragovi u slučaju su u suštini sveli na ništa. Radna grupa je i dalje bila aktivna i početkom meseca su ponovo uputili apel javnosti za informacijama u vezi sa slučajem. Objavili su da veruju da je otmica bila slučajan, oportunistički zločin, a ne ciljani. Državna vlada je ponudila nagradu od 100.000 dolara, dok je CrimeStoppers ponudio nagradu od 1.000 dolara.

Raspadnuto telo pronađeno 10 km od mesta nestanka

Pred kraj meseca, došlo je do potresne informacije u slučaju kada je objavljeno da su dva jahača konja otkrila raspadano telo u odvodu u Red Hilu u Viktoriji, oko 10 km od mesta gde je Šeri nestala. Telo je bilo obučeno samo u majicu. Istražitelji su izjavili da je telo očigledno bilo uznemireno životinjama i da je moglo biti tamo nekoliko meseci. Dodatno su rekli da postoji javna pretpostavka da je telo Šerino, ali da nisu mogli da naprave pozitivnu identifikaciju dok se ne izvrši obdukcija. Međutim, naveli su da odeća pronađena na mestu zločina podseća na odeću koju je Šeri nosila na dan svog nestanka.

Početkom sledećeg meseca, telo još uvek nije identifikovano. Telo je bilo u tako uznapredovalom stanju raspadanja da je identifikacija bila izuzetno teška. Forenzičari su odlučili da koriste kontroverznu metodu genetskog profilisanja poznatu kao polimerazna lančana reakcija, gde je DNK testirana iz mišićnog tkiva uzetog iz tela. Genetski profil bi zatim bio upoređen sa krvlju uzetom od Keri, Šerinine majke, kao i od Šejna Bizlija, koji je potencijalno bio Šerin otac. Nažalost, Šejn je preminuo od predoziranja drogom dok je bio u policijskom pritvoru godinu dana ranije i pojavile su se sumnje da je on zapravo njen otac. Godinu dana pre nego što je Šeri nestala, dva muškarca su podnela tužbe za utvrđivanje očinstva tvrdeći da su njen otac. DNK metoda koju su koristili trebalo je da bude prvi put u Viktoriji da je takav metod korišćen.

Iako telo još uvek nije bilo pozitivno identifikovano, bilo je široko prihvaćeno da je telo Šerino. Iz veličine tela bilo je očigledno da se radi o detetu. Štaviše, odeća pronađena na mestu događaja odgovarala je odeći koju je Šeri nosila kada je nestala.

Samo dan nakon otkrića, istražitelji su objavili da su bliži hapšenju osumnjičenog. Narednik Džef Alvej je opisao slučaj kao „jedan od najbezosećajnijih zločina ikada viđenih u ovoj državi“ i rekao da pored identifikacije tela, medicinski veštak pokušava da utvrdi i uzrok njene smrti i da li je bila seksualno zlostavljana. Šerina porodica je prihvatila da je telo verovatno Šerino gotovo čim je pronađena. Keri je izjavila da veruje da neko mora nešto da zna, navodeći: „To neće vratiti Šeri, ali on mora da pati.“ Pored te patnje, Keri je upravo rodila devojčicu.

U međuvremenu, mesto zločina je opsežno istraživano i pretraživano. Šerina kaciga je i dalje nedostajala i više od 30 policajaca je pretražilo područje od 300 metara oko mesta gde je njeno telo pronađeno, tražeći u rastinju bilo kakve tragove koji bi mogli dovesti do njenog ubice. Pretraga peške nije urodila plodom u pronalaženju dodatnih dokaza, pa je sledećeg dana objavljeno da će konjička policija pretraživati žbunje. Područje je bilo okruženo gustim žbunjem koje je bilo nepristupačno peške.

Sredinom oktobra, istražitelji su konačno potvrdili da je telo identifikovano kao Šeri. Zbog uznapredovalog raspadanja, uzrok smrti nije mogao biti utvrđen. Samo nekoliko dana kasnije, Šeri je sahranjena. Ožalošćeni su se sreli u katoličkoj crkvi Gospe od Fatime u Rouzbadu kako bi odali poslednju počast šestogodišnjoj devojčici. Nakon toga, sahranjena je na groblju Mornington.

Na kraju, dojave su počele da se smanjuju i do februara 1992. godine, radna grupa formirana da istraži Šerino ubistvo je smanjena. Kako su nedelje prelazile u mesece, izgledalo je sve manje verovatno da će doći do rešenja slučaja. Šerina porodica je pokušala da nastavi najbolje što je mogla, ali u svima im je postojala rupa veličine deteta. Keri se udala za svog dugogodišnjeg dečka, Stivena Ladloua, na tihoj ceremoniji u bašti. Preselili su se iz Rouzbada jer su sećanja na ono što se dogodilo Šeri bila previše sirova.

Za Šerino ubistvo optužen je crkveni starešina

Nije bilo novosti u slučaju ili istrazi do kraja maja 1993. godine kada je objavljeno da se očekuje da će muškarac biti optužen za Šerino ubistvo. Iako je radna grupa smanjena, slučaj ubistva još uvek se istražuje. Samo sledećeg dana, 56-godišnji Robert Artur Selbi Lou optužen je za Šerino ubistvo, dve tačke optužnice za otmicu i jednu tačku optužnice za nezakonito lišavanje slobode. Robert je bio oženjen otac dvoje dece, bivši prodavac i crkveni starešina.

Pojavio se pred glavnim sudijom za prekršaje, gospođom Sali Braun, gde je njegov advokat odbrane, Piter Vord, rekao da će njegov klijent energično braniti svaku od optužbi. Takođe je rekao da je zabrinut za bezbednost svog klijenta u pritvoru i pitao da li bi mogao biti stavljen u zaštitni pritvor što je pre moguće. Tužilac Mik Berkli obavestio je odbrambenog Vorda da su već napravljeni posebni aranžmani na koje je Keri, koja je bila u sudnici, ustala i prigovorila. Izjavila je: „Trebalo bi da mu se dozvoli da bude sa ostalim zatvorenicima. Ubio je moje dete!“

U novembru te godine održano je ročište za prijem u zatvor kako bi se utvrdilo da li će Robert biti osuđen. Tokom saslušanja, svedočio je dečak koji je bio svedok otmice. Rekao je da je vozio bicikl kada je video Šeri, koja je bila njegova drugarica iz razreda, u prodavnici. Rekao je da je Šeri upravo izašla iz prodavnice kada je čovek u autu stao i rekao joj da stane. Rekao je da Šeri nije htela da uđe u auto, pa ju je čovek skinuo sa bicikla i stavio u svoj auto. Rekao je da se odvezao kući i rekao svom očuhu: „Šeri je oteta.“

Nakon njegovog svedočenja usledilo je svedočenje Danijel Frenč-Marks, koja je rekla da se igrala na trotoaru pored autoputa Nipin kada je videla devojčicu u plavom autu koja je nosila ružičastu kacigu. Rekla je da je devojčica izgledala kao da kleči sa licem blizu stakla. Svedočila je: „Njeno lice je bilo zgrčeno i činilo se da mi nešto viče.“ Majka devojčice, Su Marks, rekla je da je njena ćerka pokazala na devojčicu i kada je pogledala prema devojčici, rekla je da je izgledala prestravljeno i da je pokušavala da privuče njenu pažnju. Su je rekla: „Nikada neću zaboraviti izraz lica deteta; bio je to ili strah, panika ili bes. Sećam se da joj je lice bilo belo i da je definitivno pokušavala da privuče našu pažnju.“

Sledeća će svedočiti Sultan Dogan, koja je vozila autoputem. Rekla je da je videla vidljivo uznemirenu devojčicu sa biciklističkom kacigom u plavom automobilu. Rekla je da joj je čudno što je čovek koji je vozio automobil gledao pravo ispred sebe, jednostavno ignorišući uznemirenost devojčice. Kada je stigla kući, rekla je svojoj verenici koja joj je rekla da je Šerinina kaciga pronađena na mestu gde je pronađen njen bicikl, pa je pretpostavila da devojčica u automobilu sigurno nije bila Šeri.

Takođe je tokom ročišta svedočila Lorejn Lou, Robertova otuđena supruga. Ona je rekla da je u noći Šerinine otmice on prvi put oprao svoju odeću u njihovih 19 godina braka i usisao auto dan kasnije. Kada je prvi put ispitana gde se Robert nalazi, rekla je da je on kod kuće sa njom. Međutim, kasnije je shvatila da je jednog od njihova dva sina odvezao na tenis, prisustvovao molitvenom doručku, a zatim je bio odsutan veći deo dana.

Rekla je da je bio opsednut otmicom Karmein Čan, kao i slučajem Lindi Čemberlen. Čuvao je isečke iz novina o otmici Karmein iz 1993. godine i pominjao bi to skoro svake nedelje. Dalje je ispričala sudnici kako je Robert uvek negativno govorio o policiji i optuživao ih da uvek proganjaju dobre ljude koji idu u crkvu. Kada je Robert doveden na ispitivanje, Lorejn je rekla da je plakao i stalno joj govorio da mu je žao. Izjavila je: „Nisam mogla da razumem zbog čega mu je žao.“ Rekla je da tvrdi da je nevin i da nema apsolutno nikakve veze sa Šerinim ubistvom.

18. novembra, ročište za pritvor je odloženo do 16. decembra. Melburnski sudija Vendi Vilmot će optužiti Roberta za suđenje po jednoj tački optužnice za ubistvo, dve tačke optužnice za otmicu i jednoj tački optužnice za napad sa nezakonitim lišavanjem slobode. Robert se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Tužilac Džefri Fletman rekao je da postoje ogromne posredne dokaze protiv Roberta i da je jedan od užasa zločina to što ga je verovatno počinio neko ko je uživao u misteriji i ozloglašenosti koja je bila vezana za njega.

Rekao je da veruje da je Robert bio fasciniran i opsednut slučajevima otmice dece. Otkrio je da je, kada je ispitivan, Robert više puta lagao policiji, dajući različite verzije događaja o tome šta se dogodilo i gde se nalazio kada je Šeri nestala. Tvrdio je da ne zna područje niti prodavnicu gde je Šeri bila. Međutim, Robert je bio dobro poznato lice u toj prodavnici. Takođe je otkrio da se Robertova vikendica nalazila blizu mesta gde je Šeri nestala i da ju je Robert posetio sam dan pre nego što je nestala. Suđenje je zakazano za oktobar. 1994.

Potresno suđenje za jezivi zločin

Tokom uvodnih reči, tužilac Pol Koglan je rekao da je Robert istražiteljima izneo složen niz laži. Rekao je da je Robert prvobitno rekao istražiteljima da nije bio u oblasti Rouzbad kada je Šeri nestao, ali je kasnije priznao da je u to vreme bio u tom području. Rekao je da je Robert zatim izneo složenije laži u kojima je pružio verziju događaja za koju se nadao da će biti u skladu sa njegovim učešćem u potencijalnoj otmici ili čak ubistvu iz nehata, ali ne i ubistvu. Izjavio je: „Tako se stvar razvija. Pre svega, nisam bio tamo, ali ako sam bio tamo, nisam bio tamo u relevantno vreme, a ako sam bio tamo u relevantno vreme i ja sam to uradio, to nije bilo ubistvo.“ Tužilac Koglan je takođe otkrio da je u maju 1993. godine Robert tajno snimljen kada je rekao zatvoreniku iz Pentridža da je sakrio Šerijevo telo u odvodu.

Ovaj zatvorenik je bio Piter Rid, koji je bio sa Robertom pod izgovorom da pomaže u njegovoj odbrani, koja nije tvrdila potpunu nevinost. Odbrana je bila da je Robert oteo Šeri, ali da je nije ubio. Snimak je pušten tokom suđenja i čuje se kako Robert govori kako su Šerine usne poplavele i da nije mogao da nađe puls nakon što je dobila napad kašlja u njegovom autu. Rekao je da je paničio kada se zaustavio pored puta, pomolio se, a zatim stavio Šerino telo u odvod. Čuje se kako Robert kaže da je veoma nežno nosio Šeri i pokušao da vidi da li će stati u odvod, ali da je bio tesan. U drugoj verziji, Robert je tvrdio da je podigao Šeri nakon što ju je video kako se svađa sa dečakom i očigledno je ovu verziju ispričao psihoterapeutu kod koga je išao.

U snimku intervjua između Roberta i istražitelja tvrdio je da je bio kod kuće 29. juna 1991. godine kada je u vestima u 18 časova čuo da je Šeri nestala. Kada su ga pitali da li se seća šta je bilo na televiziji, odgovorio je: „Ne, ne sećam se. Ne. Ne. Ne sećam se. Samo sam bio pomalo šokiran.“ Kada mu je pokazana Šerina fotografija, Robert poriče da ju je ikada ranije video i poriče da je ikada imao dete u svojoj plavoj Tojoti. Rekao je da nije svestan nikoga ko je pozajmio njegov automobil.

Detektiv viši policijski službenik Endru Gustke svedočio je da je imao čudna osećanja prema Robertu od prvog razgovora koji je vodio sa njim. Rekao je da je tokom telefonskog razgovora pitao Roberta gde je bio dana kada je Šeri nestala, a on je odmah odgovorio: „Bio sam kod kuće sa ženom i dvoje dece.“ To se detektivu učinilo čudnim, navodeći: „Uvek je bio spor proces da se ljudi podsete gde su bili pre dve ili tri nedelje.“

Sledeći će svedočiti forenzički patolog, dr Stiven Kordner. Izjavio je da nikada nije video slučaj u kojem je osoba umrla isključivo od stresa ili straha. Rekao je da bi očekivao da ako je neko umro od stresa ili straha, da je imao neku vrstu abnormalnosti koja je predisponirala smrtni ishod, na primer, epilepsiju, astmu ili srčanu bolest. Kada ga je advokat odbrane Boris Kajzer pitao da li je moguće da je Šeri umrla od srčanog udara kao posledica stresa, rekao je da to nije mogućnost vredna razmatranja, osim ako Šeri nije imala neku osnovnu bolest. Prema Kerinim rečima, Šeri je bila zdrava mlada devojka bez problema ili stanja.

Robertova otuđena supruga, Lorejn, ponovo je svedočila. Ona je rekla poroti da je, kada je policija došla na njihova vrata da odvede Roberta, on imao suze u očima dok se izvinjavao njihovoj dvojici sinova. Rekla je da je bio vidljivo uznemiren, ali kada se vratio sredinom popodneva, izgledao je prilično zadovoljan sobom. Takođe je otkrila da je, kada je razgovarala sa istražiteljima, dala im spisak mesta u oblasti Rouzbad gde su ona i Robert sakupljali šišarke u januaru te godine. Jedno od mesta koje je ukazala bilo je mesto gde je pronađeno Šerinin leš. Još jednom je ponovila da Robert nije bio kod kuće na dan kada je Šerin nestala. Kada ju je tužilac Koglan pitao da li je saznala gde je Robert, odgovorila je: „Ne, nije bio spreman da o tome mnogo razgovara.“

Tokom suđenja, poroti su prikazane tajno snimljene sesije između Roberta i njegove psihoterapeutkinje, Margaret Hobs. One su otkrile da je Robert razmatrao da se izjasni krivim za ubistvo iz nehata kako bi spasao brak sa Lorejn. Ispostavilo se da je Robert bio na radaru istražitelja veoma rano u slučaju, a ove sesije su istražitelji tajno snimili u novembru 1991. godine. One su otkrile da je Lorejn rekla Robertu da želi da kaže istinu.

Dr Hobs je rekao Robertu da ako ode u policiju, Lorejn će ga vratiti. Robert je pitao: „Ali koliko godina?“, na šta je dr Hobs odgovorio: „Osam, verovatno najmanje četiri godine.“ Na snimku je rekao u vezi sa Lorejn: „Zaljubljen sam u nju, Margaret, to je poenta.“ Tvrdio je da nije bio umešan, ali da je razmišljao da se izjasni kriv za ubistvo iz nehata kako bi spasao svoj brak. Međutim, u drugom trenutku je rekao da ako je ubio Šeri, verovatno bi to blokirao iz glave, dodajući da je imao skoro blokadu kada je pokušavao da se seti događaja od dana kada je Šeri nestala, ali je znao da to nije učinio.

U snimku iz marta 1992. godine, rekao je dr Hobsu: „To nije nužno namerna blokada. To su dve stvari. Prvo je da sam to uradio, verovatno bih želeo da to blokiram iz glave, ali druga stvar je sa hrišćanske tačke gledišta, tako bi trebalo da se ponašam. Znam da to nisam uradio. Znam da... Apsolutno, apsolutno. Ako postoji jedna stvar na svetu, znam da to nisam uradio.“ Robert je u početku rekao dr Hobsu da nije bio umešan u Šerinu otmicu i ubistvo, pre nego što je kasnije rekao: „Doslovno, ako želite da vam kažem istinu, mogu vam reći da sam bio umešan. Da, mogao bih vam reći da sam bio umešan i mogli bismo da sarađujemo u tom pravcu.“

U seansi iz aprila 1992. godine, Robert je doktoru ispričao kako je pitao Šerin da li želi da je poveze i pomogao joj da veže pojas kada je ušla u njegov auto. Rekao je da se zabrinula i počela da kašlje i da se gunđa, a on je paničio kada je zaćutala. Shvatio je da ne diše, a zatim je sakrio njeno telo u odvod pre nego što se vratio kući. U istom snimku, rekao je da se pomolio dok je gurao Šerinu telo u odvod, govoreći: „Oprosti mi Gospode za užasne stvari koje sam učinio i kasnije ću razgovarati sa tobom o tome, Gospode, ili tako nešto. Možda ne.“ Dr Hobs će kasnije reći da je to bilo skoro kao da je pokušavao da Šerinu sahrani na hrišćanski način.

Najpotresnije svedočenje tokom suđenja dao je Piter Rid, koji je bio zatvoren sa Robertom. On je poroti ispričao kako mu je Robert rekao da je oteo Šeri i da se ona zadavila dok ju je terao da radi ono što je opisao kao „prljave radnje“.

Prema Piteru, Robert je rekao: „Od zastrašujućeg straha i čina koji je bila primorana da uradi, zadavila se.“ Takođe je rekao da je Robert dao izjavu o čišćenju krvi sa suvozačevog sedišta u svom autu i kada su ga pitali odakle je krv došla, Robert je rekao da ju je Šeri povraćala kada se gušila. Robert je takođe navodno rekao Piteru da je prvi put primetio Šeri vikend pre njene otmice kada je otišao u vikendicu Rouzbad da isporuči frižider. Ponovo ju je video u ponedeljak i pratio je kući da vidi gde živi. Navodno, Robert je takođe rekao Piteru da je Šeri molila da ide kući, moleći: „Odvedi me kući mami. Želim svoju mamu.“

Nakon svih dokaza, porota je poslata na većanje. Trebalo im je samo četiri i po sata da se vrate sa presudom. Proglasili su Roberta Loua krivim za otmicu i ubistvo Šeri Bizli. Dok je presuda čitana, Keri je uzviknula: „Pati Lou. Šeri se ovog puta osvetila. Truni u paklu.“ Ostali prisutni su aplaudirali i navijali. Ispred sudnice, rekla je da je prošla kroz pakao i nazad i da, iako su zadovoljni presudom, ona nije vratila Šeri, dodajući da Robert nije pokazao kajanje zbog onoga što je uradio. Stiven je rekao: „Nadajmo se da će gospodin Lou svaki dan svog života razmišljati o tome zbog onoga što je uradio mojoj ćerki. Voleo bih da sam imao priliku da je poljubim za rastanak dok je izlazila na ta vrata.“

Sledeće nedelje, Robert se vratio na sud da bi bio osuđen za zločin. Sudija Filip Kamins je suzbijao suze dok je osudio Roberta na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta. Mogao je da mu da minimalnu kaznu doživotnog zatvora, ali je odbio, rekavši: „Ono što ste uradili bio je strah svakog deteta i noćna mora svakog roditelja.“ Rekao je da veruje da je Robert bio seksualno motivisan i da ga je podsticalo interesovanje za otmice dece.

Monstrum sa istorijom seksualnih prestupa koja je trajala tri decenije

Nakon presude, Margaret Hobs, psihoterapeutkinja, govorila je o svom učešću u slučaju. Rekla je da je čim je na radiju čula da je mala devojčica oteta u Rouzbadu, znala da je to Robert. Prvi put je razgovarala sa Robertom još 1984. godine. Njegovi advokati su ga uputili kod nje nakon što je optužen da se pokazivao mladim devojkama u tržnom centru Glen Vejverli. Rekla je da je bio na terapiji zbogegzibicionizma. Rekao je dr Hobsu da je opsednut pokazivanjem sebe mladim devojkama i postavljanjem pornografije tamo gde je verovatno da će je videti. Ona je izjavila: „On je bio potpuni lik Džekila i Hajda. Znala sam onog lošeg, onog gospodina Hajda, koji je bio skriven od njegove žene, porodice i prijatelja.“

Ispostavilo se da je Robert imao dugu istoriju seksualnih prestupa koja je trajala tri decenije. Uprkos tome, uspeo je da izbegne brojne osude. Kako je dr Hobs rekla, bio je vešt i uobičajen lažov koji je mogao da zaobiđe policiju. Godine 1985, Robertova kaucija je istekla u tom ranijem slučaju, ali je nastavio da posećuje dr Hobs. Zatim, 1990. godine, požalio joj se policija je razgovarala sa njegovom poslodavkom nakon što je ispitivan o približavanju devojci u Jaravilu. Ona je rekla da je to pokrenulo uzbunu jer je pokazalo da sada prilazi mladim devojkama umesto da im pokazuje iz daljine. Tokom narednih nekoliko godina, Robert je nastavio da se izlaže mladim devojkama, prilazi im i govori nešto seksualno, te je optužen za nekoliko seksualnih prestupa.

U jednom trenutku, Robert je otišao kod dr Hobsa sa Lorejn, koja je u jednom trenutku zahtevala od Roberta: „Zašto jednostavno ne prestaneš?“, na šta je on odgovorio: „Zato što mi pruža previše zadovoljstva.“ Oko šest meseci pre nego što je Šeri oteta, dr Hobs je napisao sudski izveštaj o Robertu, ali ga je policija kaznila samo sa 750 dolara. Nakon što je Robert postao osumnjičeni, istražitelji su razgovarali sa dr Hobs i postavili presretnute snimke u njenu sobu bez njenog znanja, snimivši sve osuđujuće audio zapise koji su predstavljeni tokom suđenja. Kada je dr Hobs obaveštena o snimcima, učinila je sve što je u njenoj moći da pomogne u slučaju, zakazujući sve više i više sastanaka sa Robertom. Dr Hobs je morala da odluči čemu se posvećuje, pravdi za devojčicu ili poverljivosti koju nudi svojim klijentima. Bila je to laka odluka.

Tokom narednih godina, Robert se nekoliko puta žalio na presude, tvrdeći da je nevin. Kružile su glasine da je umešan u ubistva Deniz Mekgregor i Kajli Mejberi, ali 2001. godine je prikupljen njegov DNK i isključen je iz oba ubistva. 2010. godine otkriveno je da je Robert vodio seks lanac iz zatvora. Regrutovao je bandu ljudi da krijumčare dečju pornografiju u zatvor.

Robert Artur Selbi Lou se ispleo oko zamršene mreže koja ga je na kraju zarobila. Toliko se zapetljao u sopstvene laži da je na kraju rekao neku privid istine, zapečativši svoju sudbinu. Kao što je škotski pesnik, ser Volter Skot, jednom rekao: „Kakvu zamršenu mrežu pletemo kada prvi put vežbamo da obmanjujemo.“ Decenijama je skrivao svoj pravi identitet iza fasade normalnosti, ali na kraju je ta fasada nestala i on se pokazao kao pravo čudovište kakvo je zaista bio.