Čarls Teks Votson bio je visok, zgodan mladić, uzoran učenik sa čistim peticama, sportska zvezda i pobožan vernik koji je odrastao u malom teksaškom gradu Kopvilu. Bio je predodređen da postane oličenje američkog sna. Ali jedno putovanje iz mirne teksaške zajednice u Kaliforniju, tokom leta 1967. godine kako bi posetio prijatelja, promenilo je sve.
Tamo ga je očarala rastuća kontrakulturna scena Zapadne obale. Pod uticajem psihoaktivnih supstanci, Votson je napustio fakultetski život i počeo da luta od kampova do komuna, da bi se na kraju našao u orbiti Čarlsa Mensona.
Ubrzo pod Mensonovim uticajem, Votson je Bibliju zamenio nožem, a mir i ljubav zamenio je nasiljem i mržnjom, postavši ključna figura u jednom od najzloglasnijih ubilačkih pohoda u američkoj istoriji. Sedam osoba bilo je brutalno ubijeno tokom dve noći krvoprolića u avgustu 1969. godine, po Mensonovom naređenju i pod Votsonovim vođstvom. Među žrtvama bila je i glumica i manekenka Šeron Tejt, koja je bila u devetom mesecu trudnoće s detetom svog supruga, reditelja Romana Polanskog.
Danas, sa 79 godina, Votson je proveo 56 godina u zatvoru. Odbijen je na uslovnoj slobodi čak 18 puta i jedan je od retkih bivših članova Mensonove "porodice" koji se još nalaze iza rešetaka.
Taj broj bi mogao dodatno da se smanji nakon što je Patriša Krenvinkel (77), takođe bivša članica Mensonove grupe, prošlog meseca dobila preliminarno odobrenje za prevremeno puštanje iz zatvora.
U retkom intervjuu za "Dejli mejl", Votson otkriva kako bi slučaj Krenvinkelove mogao da utiče na njegove šanse za oslobađanje, i da li, posle tolikih decenija, uopšte želi život van zatvorske ćelije.
"Jedan zatvorenik mi je jutros postavio upravo to pitanje dok smo se vraćali sa doručka", rekao je Votson, odgovarajući na to da li mu slučaj Krenvinkelove uliva nadu pred njegovo sledeće saslušanje za uslovni otpust, zakazano za oktobar 2026. godine.
"On je mislio da bi mi to trebalo da ulije nadu, ali sam mu rekao: "Uradio sam previše!’ A on mi je rekao: "Bar si iskren.“
O sudbini Krenvinkelove još uvek odlučuje guverner Kalifornije Gevin Njusom, koji je 2022. godine blokirao njeno oslobađanje, navodeći da postoji rizik da bi mogla ponovo da bude opasna.
Votson smatra da će Njusom najverovatnije i ovog puta odbiti njeno oslobađanje, kako bi očuvao sopstvene političke ambicije.
"Teško mi je da se radujem zbog Patriše, jer će guverner Njusom verovatno biti kandidat za predsednika 2028. godine i odbiće njen zahtev iz političkih razloga. Njena povezanost s Mensonom i dalje je drži u zatvoru."
Od kada je osuđen, Votson je postao preporođeni hrišćanin, zaređen je za sveštenika, stekao diplomu iz poslovnog menadžmenta, osnovao zatvorsku misiju i 1978. objavio autobiografiju pod naslovom "Da li bi umro za mene?"
Takođe je dobio četvoro dece sa svojom zatvorskom dopisnicom Kristin Svege, kojom se oženio pre nego što je Kalifornija 1996. godine ukinula bračne posete zatvorenicima.
Votson i Svege su se razdvojili 2003. godine. Iako razlog nikada nije javno otkriven, veruje se da su na razvod uticale njegova brojna odbijanja za uslovnu slobodu. Za sada, kako tvrdi, njegovo srce pripada isključivo Gospodu i sav fokus usmeren je na "spasavanje duša, a ne traženje uslovnog otpusta."
Tokom prethodnih saslušanja, tužioci i članovi porodica žrtava dosledno su se protivili njegovom puštanju na slobodu, tvrdeći da nikada nije u potpunosti preuzeo odgovornost za svoja dela, niti pokazao iskreno kajanje.
Na poslednjem ročištu u oktobru 2021. godine, mlađa sestra Šeron Tejt, Debra, nazvala ga je opasnim sociopatom nesposobnim za empatiju.
"Sve se vrti oko njega. Nije je imao tada, nema je ni sada", rekla je ona.
Iako je u razgovoru izjavio da se kaje zbog svojih postupaka, Votson je dodao da postoji velika verovatnoća da više nikada neće zatražiti uslovnu slobodu, misleći na broj godina koji ima.
"Moji voljeni se s tim ne slažu", rekao je. "Ali skoro imam 80 godina. Nije da sam izgubio veru! Sve je moguće kroz Hrista, ali naučio sam da budem zadovoljan i u miru, bilo da sam slobodan ili vezan."
Prošle nedelje, Ava Ruzvelt, prijateljica Šeron Tejt koja je zamalo postala još jedna Mensonova žrtva, rekla je za pomenuti britanski list da veruje da ljudi poput Krenvinkelove i Votsona treba da ostanu doživotno iza rešetaka. Ubice sposobne za takvu brutalnost, rekla je, ne mogu da se rehabilituju.
Votson se složio da "neki možda jesu izvan dometa rehabilitacije", ali veruje da svako može pronaći spasenje u višoj sili, kao što tvrdi da se njemu desilo.
"Bog, koji je bogat milošću, daje svima drugu šansu, duhovno, iako možda ne zaslužuju drugu šansu da budu fizički slobodni. Čini se da sam ja jedan od takvih", rekao je.
Razmišljajući o svom ličnom razvoju, Votson kaže da je skoro šest decenija posvetio "duhovnoj, mentalnoj i emocionalnoj autopsiji" nad samim sobom, u pokušaju da se pomiri sa svojom prošlošću i iskupi za svoje zločine.
"Deluje kao da je to bilo pre čitavog života, ali istovremeno deluje veoma stvarno, zbog žrtava. Živim sa dubokim žaljenjem, ali mi je Bog dao svoju snagu i milost da prevaziđem uspomene iz prošlosti. Moja pokajanja pokazuju koliko duboko žalim zbog svoje uloge u ubistvima", rekao je Votson, pre nego što je pomenuo svoj sajt, za koji tvrdi da pruža uvid u njegove zločine i odaje poštu žrtvama.
"Biti potpuno otvoren o grešnoj prošlosti na tom sajtu pokazuje kako me je Bog doveo do pokajanja. Kada sam se 1975. obratio Bogu, On mi je oprostio i ispunio me svojim Duhom radi utehe. Ne očekujem da me drugi razumeju, ali Bog je spreman da prihvati pokajane grešnike i želi njihovu obnovu", tvrdi Čarls Votson.
To kobno veče koje je užasnulo svet
Votson je imao 21 godinu kada su se dogodila ubistva koja je počinila Mensonova porodica.
Mensona je upoznao dve godine ranije, preko Denisa Vilsona, bubnjara i pevača grupe Bič Bojs, koji ih je povezao dok je ovaj stopirao duž Bulevara Sumraka. Između Mensona i Votsona brzo se razvilo snažno prijateljstvo, a Votson je ubrzo postao opčinjen Mensonovom potpuno poremećenom filosofijom "Helter Skelter".
Menson je verovao da se bliži rasni rat koji će zahvatiti celu zemlju i dovesti do istrebljenja belih Amerikanaca.
Po njegovom mišljenju, crnci neće biti sposobni da sami upravljaju sobom, pa bi se on i njegovi sledbenici sakrili u pustinju, sačekali da rat prođe, i potom izašli da preuzmu kontrolu nad preživelim stanovništvom.
Ova poremećena ideologija ime je dobila po pesmi Helter Skelter sa "Belog albuma" grupe Bitls, za koju je Menson verovao da sadrži skrivene poruke o nadolazećem haosu. Da bi ubrzao ostvarenje svoje fantazije, Menson je osmislio plan masovnih ubistava, računajući da će za krvoproliće biti optuženi crnački militanti, što će izazvati opšti građanski rat.
Votson, kao njegov najposvećeniji i najsposobniji sledbenik, dobio je zadatak da pokrene haos i predvodi "ekipe" koje će izvršiti strašne ritualne masakre.
Kasno uveče, 8. avgusta 1969. godine, Votson se, u pratnji tri mlade žene: Suzan Atkins (21), Patriše Krenvinkel (21) i Linde Kasabijan (20), tiho ušunjao uz vijugavi prilaz kući na adresi 10050 Sijelo Drajv, gde je glumica Šeron Tejt, u poodmakloj trudnoći, bila u društvu prijatelja.
U rukama je držao revolver i nož. U ušima su mu odzvanjale jezive Mensonove poslednje reči: "Učini nešto veštičje."
Njihova prva žrtva bio je osamnaestogodišnji Stiven Parent, koji je te večeri došao da poseti domara porodice Tejt i našao se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Votson mu je preprečio put automobilu dok je pokušavao da ode i ispalio četiri metka kroz vetrobransko staklo, usmrtivši ga na licu mesta.
Zatim je presekao telefonske linije kuće, preskočio ogradu i upao u dom Šeron Tejt zajedno sa svojim pomagačicama.
"Ja sam đavo i došao sam da radim đavolji posao", navodno je izjavio Votson.
Brzo je savladao prestravljenu Tejt i njene goste, bivšeg dečka i poznatog frizera Džeja Sibringa (35), naslednicu bogatstva iz industrije kafe, Abigejl Folger (25), i poljskog scenaristu Vojčeka Frikovskog (32).
Votson je napao Sibringa, udario ga pištoljem u lice, vezao konopcem i zatim izbo više puta.
Frikovski je bio sledeći, brutalno je pretučen, upucan i izboden ukupno 51 put.
Votson je potom potrčao za Folgerovom, koja je pokušala da pobegne. Savladao ju je na travnjaku ispred kuće i naredio Krenvinkelovoj da je dokrajči.
Folgerova je izbodena 28 puta dok je molila da se prestane s mučenjem, vičući: "Stani! Već sam mrtva."
Na kraju, na red je došla Tejt (26), koja je bila trudna osam i po meseci. Plakala je i molila za sopstveni život i život svog nerođenog deteta, ali Votson nije pokazao ni trunku milosti.
Izbodena je 16 puta, od čega je većinu rana zadao upravo Votson. Njeno nerođeno dete nije preživelo.
Reč "svinja" (pig) kasnije je ispisana krvlju Šeron Tejt na ulaznim vratima.
Već sledeće noći, Votson i druga ekipa ponovo su krenuli u krvavi pohod, ovog puta meta im je bio dom bogatog trgovca Lenoa i Rozmari LaBjanke u naselju Los Feliz. Par je bio vezan, izboden i unakažen.
Reč "rat" bila je urezana u Lenoov stomak, dok su po zidovima krvlju ispisane poruke poput "Smrt svinjama" i pogrešno napisan "Helter Skelter".
Ubistva nisu izazvala sukob koji je Menson zamišljao, ali su dela Votsona i njegovih saučesnika zgrozila svet. Votson je 1971. osuđen za sedam ubistava prvog stepena i dobio je smrtnu kaznu, koja je kasnije preinačena u doživotni zatvor nakon što je smrtna kazna proglašena neustavnom u Kaliforniji.
Tokom suđenja, tužioci su ga opisali kao "Mensonovu desnu ruku" i "ruke porodičnog nasilja", tvrdeći da je lično izvršio šest od sedam ubistava tokom dve krvave noći. U trenutku smrti Čarlsa Mensona, koji je preminuo u novembru 2017. u 83. godini, služio je devet doživotnih kazni u državnom zatvoru u Korkoranu zbog svoje centralne uloge u zločinima.
U svojoj autobiografiji, Votson je napisao: "Čarli je dao naređenje, a ja sam izašao i to uradio. Verovao sam da je to ispravno."
Danas Votson kaže da je to uverenje bilo rezultat potpune psihičke i duhovne propasti, praznine koju je, kako tvrdi, ispunila vera koju je ponovo pronašao tokom zatočeništva. Kako se čini, njegove reči neće mu puno pomoći u puštanju na slobodu, i verovatnoća je velika da će u zatvoru dočekati svoje poslednje dane.
