Ruski psiholog Mihail Litvak napravio je razliku između samoljublja i egoizma.
Egoista je nesrećan. On je fiksiran na svoje probleme jer mu stalno nešto nedostaje. Svi znaju za takav znak sebičnosti kao što je ignorisanje potreba drugih.
Zvuči paradoksalno, ali je činjenica: ponekad briga o drugim ljudima može biti i manifestacija sebičnosti. Veliki persijski pesnik Omar Hajam je rekao:
"Ako očekujete zahvalnost za dobro, ne dajete dobro – vi ga prodajete."
Osoba koja zaista voli sebe sposobna je da voli i druge jednako istinski. On pomaže ljudima jer želi da podeli svoju sreću sa njima.
Oni vole one koji vole sebe
Možda osećate da brigom za drugu osobu i ignorisanjem sopstvenih potreba možete da ih zadržite. Možda možeš. Ali ako vam je potrebna ova osoba da vas voli, znajte ovo: to ne funkcioniše tako. Moći ćete da ga zadržite sve dok može da vas koristi. Hoćete li biti zadovoljni sa ovim? Ne. Samo ćete se mentalno (pa čak i fizički) umoriti.
Ima, međutim, i savesnih ljudi. Ali, primajući neželjenu pomoć, osećaće se dužnima onima koji im pomažu. Šta ako nemaju mogućnost da pomognu zauzvrat? Ova situacija se nikome ne bi dopala, slažete li se?
Kada inicijativa da se brine o drugima postane nametljiva, ona samo odgurne ljude. Znajte ovo: ne možete naterati nekoga da vas voli.
To ne znači da pomaganje drugima nije vredno toga: naprotiv, divno je, posebno kada su u pitanju voljeni. Samo se uverite da ste i sami u stanju da to uradite. Da li se osećate kao da niste u mogućnosti da pomognete ili ne možete pomoći dovoljno u potpunosti?
Iskreno priznajte i objasnite razloge. Pokušajte, ako je moguće, da ponudite alternativu, da nađete kompromis. Čovek sa razumevanjem neće se naljutiti na vas. A ako se uvredi i prestane da komunicira sa vama... Pa, sami izvucite zaključke.
Ko, ako ne ti?
Svaka osoba želi da bude zbrinuta. A glavna osoba koja bi trebalo da bude u stanju da se brine o sebi je sama osoba. Znajte da ćete zagarantovano imati samo vas uz sebe do kraja života i treba da se oslonite prvenstveno na sebe.
Naravno, situacije se razlikuju. Recimo da ste osoba sa invaliditetom i da vam je teško da uradite bilo šta fizički. Ali sposobnost da tražite pomoć (čak i gestovima, ako ste, na primer, pretrpeli moždani udar i izgubili sposobnost da govorite) takođe je neka vrsta znaka brige o sebi, a to se ne odnosi samo na osobe sa invaliditetom.
Ispričaćemo vam pravu priču o mladoj, fizički zdravoj majci. Tokom prve godine bebinog života, ona je preuzela sav teret brige o detetu. Srećom, uspela je da na vreme sasluša sebe i shvati da počinje da polako emotivno izgara. Učtivo je zamolila muža za pomoć, a on je nije odbio. I onda je ona počela sama da ide u fitnes klub dva puta nedeljno. Cela porodica je srećna.
Ako živiš za sebe, svi ostali će biti srećni, ali ako se trudiš za nekog drugog, očekujući zahvalnost, i sam ćeš biti nesrećan i nećeš dobiti nikakvu zahvalnost, zaključuje doktor Litvak.
