Serijski silovatelj, koji je delovao u Vroclavu i okolini, nije prepuštao ništa slučaju. Svaki zločin pažljivo je vizualizovao i detaljno planirao. Vodio je čak i dnevnik u kojem je opisivao svaki svoj napad do najsitnijih detalja. Upravo zahvaljujući tom dnevniku, policija nije imala sumnje u broj njegovih zločina – bilo ih je gotovo 100. Ove zapise istražitelji su koristili kao ključni dokazni materijal.
Nove žrtve počele su da se javljaju
U junu 2010. godine, tačnije četvrtog dana meseca, policiji se obratila žena koja je prijavila da je silovana. Nažalost, nije mogla da opiše počinioca niti da proceni njegove godine. Dve nedelje kasnije, na drugoj policijskoj stanici, prijavljena je nova žrtva. Posle samo tri dana, još jedna žena pozvala je policiju, navodeći da je napadnuta. Imala je sreće, jer su nasilnika prekinuli slučajni prolaznici. Policija je reagovala brzo, a tužiteljka Joana Pavlik-Činjevskaja nije sumnjala da iza svih napada stoji isti počinilac. Formirana je posebna grupa sa zadatkom da što pre uhvati silovatelja. Tada još niko nije mogao da zamisli da je prva žrtva ovog čoveka silovana pre 15 godina.
Nažalost, mnoge žrtve nisu prijavile zločine, iako ih je bilo mnogo, što su istražitelji tek kasnije saznali.
Intenzivna potraga
Određena je zona pretrage, koja je detaljno pregledana. Policija je pretraživala uličice, smeća i skrovita mesta gde je počinilac mogao ostaviti trag. Nažalost, bez uspeha.
Napadao je žrtve s leđa
Napadao je iznenada, prilazeći žrtvama s leđa. Policija nije imala fotorobot, a napadi su se dešavali u delovima grada bez nadzora kamera. Jedini element koji su žrtve pamtile bila je kačket i kapuljača preko glave.
Zbog nedostatka napretka u istrazi, policija se vratila unazad 15 godina, pregledajući nerešene slučajeve od 1995. godine, pokušavajući da pronađe poveznicu. Broj neobrađenih slučajeva bio je ogroman. Vreme je prolazilo, a napetost rasla, jer su istražitelji sumnjali da će silovatelj uskoro ponovo napasti. U međuvremenu, zločinac je već planirao sledeći napad.
„Sada će da boli“
Najčešće je napadao u zoru, birajući puste lokacije na periferiji grada – mostove, železničke nasipe, livade. Planirao je svaki detalj: kako doći na mesto zločina, kao i rutu za beg. Pazio je da na putu nema kamera.
Njegove žrtve bile su usamljene žene, često trkačice. Prilazio im je s leđa, hvatao za vrat, prislanjao nož na grlo i preteći im smrću. – Ku**o, radije slušaj, ili ću te ubiti ili unakaziti! – pretio je svojim žrtvama.
Zatim ju je bacao na zemlju, pritiskao telom i prekrivao lice njenom sopstvenom bluzom. Skidao joj donji veš i vezivao joj ruke njime. Ponekad, umesto veša, koristio bi kožni povodac koji je uvek nosio sa sobom. Kada žena više nije mogla da se pomeri, govorio bi da će sada boleti. Silovatelj je uvek koristio kondom, a na ruke stavljao lateks rukavice. Posle silovanja, pretraživao bi torbu i džepove žrtve. Iskazivao je interesovanje za njenog muža, partnera, decu. Beležio bi podatke iz lične karte. Svaka žena je čula isto rečenicu: „Praštam ti i molim te da mi oprostiš.”
Nakon ovih reči, uništavao bi ženin mobilni telefon.
– Tek kad izbrojiš do sto, smeš da se pomeriš – rekao bi, a zatim bežao. Pretio je da će, ukoliko žrtva prijavi napad policiji, vratiti se i povrediti njene najbliže.
Nakon nekoliko napada, policija je povećala broj operativaca. Policajci su nadgledali mesta koja su smatrali najugroženijima. Međutim, počinilac je vešto izbegavao svaku zasedu.
Preokret u slučaju mogao je da se dogodi posle napada na ženu u blizini železničkih šina. Dok su obezbeđivali tragove, policajci su u daljini primetili dim logorske vatre, ali su to ignorisali. Nekoliko dana kasnije dogodio se još jedan napad – takođe blizu železničkih šina. Tada su istražitelji pronašli lateks rukavice u žbunju. Ubrzo se ispostavilo da ih je neposredno pre toga bacio jedan od forenzičkih tehničara. Policija i dalje nije imala nijedan trag.
Pustio ju je na slobodu.
Tri dana kasnije, u zoru, silovatelj je ponovo napao. Napad se dogodio dok je žena fotografisala prirodu. Istražitelji su obezbedili mesto zločina i odeću žrtve. Međutim, ovog puta, počinilac je konačno napravio grešku. Na čarapi žrtve pronađena je njegova sperma.
U međuvremenu, silovatelj je planirao sledeći napad. Dana 5. septembra 2010. godine, ponovo je napao, ali ovog puta scenario je bio potpuno drugačiji. Napadač je pitao žrtvu koliko ima godina, a kada je čuo da ima 55, pustio ju je. Žena je odmah pozvala policiju. Patrola, koja se nalazila u blizini, došla je po nju i zajedno su krenuli u potragu. Samo je ona, koja je za dlaku izbegla silovanje, mogla da prepozna počinioca. Posle nekoliko minuta, žena je uočila muškarca s kačketom i kapuljačom na glavi. Policajci su mu presekli put, a on nije ni pokušao da pobegne.
Osumnjičeni je priveden i smešten u pritvor. U njegovom rancu pronađeni su odeća, kondomi, pornografski časopisi, kožni povodac i mapa Vroclava. Odbijao je da govori, ali to nije bilo presudno. Policija je brzo dobila nalog za pretres njegovog stana.
Zastrašujući sadržaj dnevnika
Andrzej Š., 35-godišnji nezaposleni bravarski radnik, živeo je s roditeljima koji su ga izdržavali. U njegovoj sobi vladao je haos i prljavština. Na zidovima su visili krstovi i slike svetaca. Na stolu je ležao debeo dnevnik, gotovo u potpunosti ispisan. Ono što su policajci pročitali zaledilo im je krv u žilama.
Dnevnik je sadržao listu zapovesti, a svaka je počinjala rečima: „Bog me oslobađa greha silovanja žene. Silujem žene od 12. do 50. godine života. Bog me oslobađa greha silovanja i ubistva.“ Policajci su shvatili da je to bio poslednji trenutak za hapšenje zločinca. Ubrzo bi počeo da ubija.
Na sledećoj strani nalazila se tabela, nalik onima u Excelu, u kojoj je Andrzej beležio sve svoje zločine. Kolone su sadržale datum i mesto napada. Pored njih su bili nacrtani mali crteži koji su prikazivali način na koji je silovao. Beležio je i ime, prezime, starost i boju kose žrtve, kao i informaciju da li je žena imala decu. U poslednjoj koloni zapisivao je utiske poput „odlično“ ili „razočaranje“.
Gotovo 100 silovanja
Istražitelji su primenili posebnu taktiku kako bi počinilac konačno progovorio. Pružili su mu osećaj značaja, što je dalo rezultate. – Sigurno imaš toliko silovanja da ćeš biti jedan od najvećih serijskih silovatelja u Poljskoj. Marchwicki je ništa u poređenju s tobom – rekao mu je jedan od istražitelja smirenim tonom.
I Andrzej je počeo da govori. Bio je miran, samouveren i stalno se osmehivao. Policajci su kasnije rekli da je više izazivao sažaljenje nego strah i da je delovao nespretno. Priznao je 96 silovanja, koliko je bilo i zabeleženo u dnevniku. Tokom oko 70 uviđaja i brojnih ispitivanja, s entuzijazmom je opisivao svoje zločine. Znao je da će, ako sve prizna, dobiti samo jednu kaznu. Bez obzira na broj dokazanih silovanja, maksimalna kazna bila bi 15 godina.
Tako je ispričao čak i o slučaju kada je jedna žena bila na ivici smrti nakon što ju je ostavio golu na temperaturi od -20 stepeni Celzijusa.
Uvek je koristio kondome i lateks rukavice. Oblačio bi novu odeću i obuću pre svakog napada. Za svaki zločin koristio je drugi nož. Nakon silovanja, nož bi bacao u reku ili kanal, a potom kupovao novi. Odeću je spaljivao na lomači. Priznao je i da se uvek temeljno depilirao, kako ne bi ostavio nijedan trag u vidu dlake. Nikada nije nosio mobilni telefon sa sobom.
Na kraju je priznao da je svoju prvu žrtvu silovao 1995. godine, kada je imao 20 godina.
Na slobodi 2025. godine Tokom daljih istražnih radnji otkriveno je da je Andrzej Š. već bio u zatvoru. Bio je osuđen za pretnje i silovanje žene, ali tada niko nije povezao njegov slučaj sa serijom jezivih napada. Na dan kada je izašao iz zatvora, počinio je još jedno silovanje.
Pokrenut je sudski proces. Silovatelj je odbio advokata, želeći da se lično suoči sa svojim žrtvama u sudnici. Tužiteljka Joanna Pavlik-Činjewska podigla je optužnicu za skoro 20 krivičnih dela, jer su samo ta mogla biti potvrđena. Radilo se o silovanjima i pokušajima silovanja. Sud nije imao nikakve sumnje u vezi sa svim optužbama. U septembru 2010. godine, osuđen je na maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora.
Silovatelj će izaći na slobodu u septembru 2025. godine, a već godinu dana ranije moći će da podnese zahtev za prevremeno puštanje.
"Ti si sledeća!"
Na platformi Viaplay dostupna je dokumentarna serija "Ti si sledeća!", koja prikazuje priču o Andrzeju Š. i dokumentuje njegova gnusna dela. Ovaj trodelni serijal beleži svedočenja predstavnika organa gonjenja i stručnjaka, koji pokušavaju da odgovore na brojna teška pitanja povezana s ovim slučajem.
Značajan deo serije čine sećanja policajaca i tužiteljke, koji su bili uključeni u potragu za misterioznim napadačem. Remigijuš, Artur i Vojtek činili su izvanredan tim policijskih profesionalaca. Svaki od njih bio je zadužen za određeni aspekt istrage, dok je celokupni proces nadgledala tužiteljka Joanna Pavlik-Činjewska. Njihovo zajedničko iskustvo (Remigijuš je, na primer, bio ključan u oslobađanju nepravedno osuđenog Tomaša Komende) dovelo je do hapšenja i osuđivanja Andrzeja Š. Serija takođe sadrži potresna svedočenja preživelih žrtava, kojima su napadi ostavili trajne traume.
