Vavedenje Presvete Bogorodice je praznik kojim se obeležava njeno zaveštanje Bogu.
Marija je rođena u Nezaretu od starih roditelja Joakima i Ane. Dobila je ime koje u slobodnom prevodu znači: "Ona koja voli Boga". Njeno ime su saznali i pre njenog začeća.
Naime, njena majka Ana je prema predanju rodila Mariju kada je imala sedamdeset godina, i to uz Božiji blagoslov.
Pre nego što je ostala trudna, Ana i Joakim su se zavetovali da će, ukoliko budu imali potomstvo, dati svoje dete u hram. Tako je još u svojoj trećoj godini Marija uvedena u hram u Jerusalimu, gde ju je na ulazu dočekao otac Svetog Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. On ju je postavio na prvi od dvanaest stepenika koji su vodili u najsvetiji deo, nazvan Svetinja nad svetinjama. Marija se na ostale stepenike popela sama, iako je to bilo teško i odraslim ljudima.
To je zapravo događaj koji 4. decembra proslavljamo kao Vavedenje, odnosno ulazak Presvete Bogorodice u hram.
Marija je u hramu ostala devet godina. Pošto su joj u međuvremenu umrli roditelji, sveštenici su odlučili da je udaju za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.
Tako su, prema predanju, zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda. Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu, tako da je ona bila prva monahinja - ona koja je život zaveštala Bogu.
Jasno je da je Marija bila izvanredna žena. Kao prvo, zaista je razumela šta znači žrtvovati se radi Božje volje. Očigledno u to vreme niko, uključujući ni nju samu, nije očekivao da će se Mesija roditi od device. Zbog toga je pitala arhanđela Gavrila kako će nositi Mesiju kad nije u braku i nije polno aktivna (Luka 1, 34). Znala je da će prihvatanje trudnoće od Boga izazvati previranja i bol njoj i njenim najmilijima, ali je poslušno prihvatila Božji plan za svoj život, piše Novi život.
"U šestome mesecu posla Bog arhanđela Gavrila u galilejski grad imenom Nazaret k devici verenoj s mužem koji se zvao Josif iz doma Davidova; a devica se zvala Marija. Anđeo uđe k njoj i reče: “Zdravo, milosti puna! Gospod s tobom!” Na tu se reč ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav. No anđeo joj reče: “Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga. Evo, začet ćeš i roditi sina i nadenut ćeš mu ime Isus. On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega." (Luka 1, 26-32)
Marija je možda bila zbunjena anđelovim pozdravom i očito prestrašena, jer je anđeo nastavio govoreći joj da se ne boji, da će začeti i roditi sina kojeg će nazvati Isus. Marija je postavila sasvim normalno pitanje: “Kako to može biti, jer ja ne poznajem muža?” Nije ga poznavala po pitanju bračne intime. Nen odgovor ne ukazuje na sumnju ili nevericu u poruku, kao što je to učinio Zaharija (Luka 1, 18), već na nedoumicu u pogledu načina ispunjenja.
Bez obzira na sve što je anđeo rekao, Marija odgovara s čistom verom i poslušnošću rekavši:
"Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reči!" (Luka 1, 38)
Koliko je godina imala Marija kada je rodila Isusa?
Biblija ne navodi koliko je Marija imala godina kada je rodila Isusa. Ne postoje ni istorijski dokumenti koji navode Marijinu dob u vreme kada se Isus rodio. Uprkos tome, možemo izneti neke razumne pretpostavke na temelju onoga što su jevrejski običaji bili u to doba.
Većina hrišćanskih istoričara pretpostavlja da je u vreme Isusova rođenja imala oko 15-16 godina. Prema tadašnjim jevrejskim običajima, mlada bi se žena mogla veriti s mladićem već u dobi od 12 godina, iako se ispunjenje njihovog braka obredom i fizičkom intimom može dogoditi nekoliko meseci ili čak nekoliko godina kasnije.
Često se pretpostavlja da se Josif oženio kasno u životu, jer je gotovo sigurno da je umro kada je Isus započeo svoju službu. Ovaj zaključak izvlačimo iz niza biblijskih zapisa u kojima je Josip bio vidljivo odsutan. Kada se Isus preselio u Kafarnaum, s njim su bili njegova majka i braća, ali ne i otac (Ivan 2, 12). Još je značajnije to što je Isus, dok je bio na krstu, naložio apostolu Jovanu da se brine o Njegovoj majci, a Mariji je rekao da se prema Jovanu odnosi kao prema sinu.
I Маrіја і Josif ѕu uvek bili poslušni Bogu, naročito kada je život bіо tеžаk. Zajedno su prоlаzіlі krоz ѕіrоmаštvо, nevolje i probleme … No s ljubavlju su odgajali Isusa.
