Neobična tradicija Manene u indonezijskoj regiji Toraja, u južnom Sulavesiju, prikazuje porodice koje čiste, oblače, pa čak i stavljaju cigarete u usta ekshumiranih tela svojih mrtvih rođaka.
Dok su prazni, oni takođe koriste priliku da očiste kripte svojih rođaka. To je ritual koji se dešava u avgustu svake treće godine.
Torađani troše ogromnu količinu vremena i novca na sahrane i naknadne obrede, verujući da smrt nije kraj. Važno im je smiriti duhove njihovih predaka jer je prihvaćeno verovanje da ako su njihovi preci uznemireni, to može dovesti do loše žetve pirinča.
Takođe nije neuobičajeno da tela ostaju u domovima dugo vremena nakon smrti, dok porodice štede za raskošne sahrane. Za Torađane, smrt je postepen - i društveni - proces. Tela ljudi koji su nedavno umrli čuvaju se kod kuće i čuvaju ih porodice, ponekad godinama, sve dok porodica ne bude imala dovoljno novca da plati sahranu.
Veruje se da duh mrtvih ostaje u svetu pre nego što se održi ceremonija smrti. Nakon toga, duša će započeti svoje putovanje u „Puju“, zemlju duhova.
Što duže pokojnik ostaje kod kuće, porodica može više da uštedi za sahranu - a ceremonija može biti veća i skuplja. Složene pogrebne ceremonije mogu da traju i do 12 dana, a uključuju žrtvovanje desetina bivola i stotina svinja. Takve ceremonije mogu koštati stotine hiljada dolara.
Danas su Torađani uglavnom hrišćani, ali njihovi stari pogrebni običaji — koji prethode njihovom preobraćenju u hrišćanstvo — opstaju.
Ma’nene’, na primer, koji se sprovodi na tri godine (ili više, u zavisnosti od dogovora porodice), trebalo bi da bude način da se oda počast preminulim rođacima. Prema verovanju, vršenje obreda će rezultirati boljom žetvom u narednoj godini.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
