Tradicionalni bugarski ritual Kukeri predstavlja muškarce u krznenim kostimima koji teraju zle duhove.
Ovaj jedinstveni tradicionalni ritual održan je u Blagoevgradskoj oblasti u Bugarskoj. Nastao je u Bugarskoj, a poznat je i u nekim oblastima Rumunije. Njegov glavni cilj je da otera zle duhove i donese plodnost i sreću zajednici.
Učesnici se oblače u složene kostime i nose maske, često napravljene od kože, perja i drugih materijala. Takođe imaju velika zvona koja daju karakterističan zvuk kada se kreću. Ovaj zvuk treba da simbolizuje odgon zlih duhova i prizivanje dobrih sila. Ceremonija se smatra delom kulturnog nasleđa i uvrštena je na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO-a.
Kukeri je božanstvo koje personifikuje plodnost. U Bugarskoj se ritualni spektakl proleća (neka vrsta karnevala) odvija po scenariju narodnog teatra, u kome Kukerovu ulogu tumači čovek odeven u ovčiju ili kozju kožu, sa maskom sa rogovima i opasan velikim drvenim falusom.
Tokom rituala, različiti fiziološki činovi se tumače, uključujući i seksualni čin, kao simbol božjeg svetog braka, dok simbolična žena, koja se pojavljuje trudna, oponaša bolove porođaja. Ovim ritualom se inaugurišu radovi na njivi (oranje, setva) i sprovodi se uz učešće brojnih alegorijskih ličnosti, među kojima je i car i njegova pratnja.
Precizno poreklo reči „Kukeri“ je nejasno. Termin bi mogao da potiče od praslovenskog *kuka („zao duh“) sa agentivnim sufiksom *-arʹ (tj. doslovno znači „gonitelj zlih duhova“), ili od praslovenskog božanstva po imenu Kuk.
Odgovarajuća figura u Trakiji koja govori grčki je poznata kao Kalogeros („monah“ ili bukvalno „dobri stari“), takođe skraćena na cuci, u bivšoj Jugoslaviji poznata kao didi, didici, u Bugarskoj kao kuker ili babušar, kao momogeros u Pontskoj Anadoliji, u Severnoj Makedoniji je poznata kao mečkar (mečkar ili mečkar). U Rumuniji se ova figura najčešće pojavljuje zajedno sa kozom, poznatom kao capra, turca ili brezaia.
Naučnici iz 19. veka smatrali su da Kukeri imaju prehrišćansko tračansko poreklo i teoretizirali su da su oni ostatak tračkog kulta boga Dionisa; ovo gledište podstakli su bugarski nacionalisti i folkloristi koji su želeli da bugarskim kulturnim praksama daju osećaj prestiža kroz povezivanje sa klasičnim svetom. Međutim, moderna nauka generalno odbacuje ovo gledište, a Kukeri se sada smatraju delom opšte balkanske tradicije mumiranja koja se pojavila negde u ranom modernom periodu, pod uticajem grčkih, slovenskih, albanskih i turskih praksi.
Usko povezane tradicije nalaze se širom Balkana i Grčke (uključujući Rumuniju i Pont). Kostimi pokrivaju veći deo tela i uključuju ukrašene drvene maske životinja (ponekad dvolične) i velika zvona pričvršćena za pojas. Oko Nove godine i pred Veliki post, Kukeri šetaju i igraju selima kako bi svojim nošnjama i zvukom zvona oterali zle duhove. Takođe se veruje da obezbeđuju dobru žetvu, zdravlje i sreću selu u narednoj godini.
Kukeri tradicionalno noću obilaze kuće kako ih „sunce ne bi uhvatilo na putu“. Nakon paradiranja po selu, obično se okupljaju na seoskom trgu da divlje igraju i zabavljaju narod. Kukeri rituali se razlikuju u zavisnosti od regiona, ali ostaju uglavnom isti u suštini.
Stil / Wikipedia
NE PROPUSTITE
Bonus video:
