Već na rođenju, anđeli Božji pokazali su predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogomdane sile ognjene. Velikim čudesima Ilija dokaza silu i vlast Božju.
Bio je među prorocima koji su se na Tavoru poklonili sinu Božjem na dan Preobraženja Gospodnjeg, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama. Prema verovanju, Sveti Ilija nije umro već se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.
On će, prema predanju, biti preteča drugog dolaska Hristovog, pa će se pred kraj sveta opet javiti, da suzbije silu Antihristovu.
Gde će biti suša, a gde će padati kiša
Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Veruje se da Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša, a gde će padati kiša. Zbog toga se smatra da na Svetog Iliju ne treba raditi u polju, niti ulaziti u vinograde kako se ne bi navukao gnev svetitelja.
Ukoliko danas grmi, propašće sav rod oraha i lešnika.
Od davnina čuva se izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije".
Po predanju, na praznik Svetog Ilije pre podne je leto, a posle podne jesen. Nakon ovog dana se, prema verovanju, više ne treba kupati u rekama.
Lekovit med na Ilindan
Veruje se da je na današnji dan dobro uzeti med radi zdravlja. Nekada je bio običaj da majke mažu decu medom da bi cele godine bila zdrava. Narod veruje da je med koji se izvadi na Ilindan lekovit.
Takođe, mnogi roditelji deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.
Slavi se i kao krsna slava.
Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. S propašću Kraljevine Jugoslavije prekinuta je ova tradicija vazduhoplovaca, ali je obnovljena 1992. godine.
Dan kad Neretva doziva svoje žrtve
Stara legenda kaže da jednom godišnje, u noći između 1. i 2. avgusta, kada je Sveti Ilija, reka Neretva svojim čudnim šumom – neki se zaklinju da je to rika – doziva svoje žrtve.
Prema legendi, iz dubokih virova i brzaka tada dopire rika čudesnih podvodnih bića, koja se okupljaju i odabiru svoju žrtvu. Stanovnici njenih obala znali su da se svakog 2. avgusta, posebno u vreme podnevne molitve, ne smeju kupati i tražiti osveženje u njenim dubinama. Roditelji su brižno pazili da im deca toga dana ne idu na Neretvu na kupanje. Ta rika u toploj i mirnoj letnjoj noći dopirala je do ušiju samo onih koji su reku voleli i poštovali njena pravila.
Svetac kojeg poštuju Jevreji, hrišćani i muslimani: Do podne Ilija, popodne Alija
Svakog 20. jula, katolici slave Svetog Iliju, starozavetnog sveca koji se smatra prethodnikom proroka. Ovaj svetac je poštovan i među pravoslavcima, muslimanima i Jevrejima. Svi imaju različite datume slave. Katolici u BiH ga obeležavaju 20. jula i kao zaštitnika Bosne i Hercegovine, piše Aura.ba. U bošnjačko-muslimanskoj tradiciji taj dan se zove Aliđun (Alijin dan) i slavi se 2. avgusta. Tada i pravoslavci slave svog Svetog Iliju.
Kako su u BiH narodi izmešani, a svi se običaji poštuju, u narodu se rodila izreka da je 2. avgusta do podne Ilija, a popodne Alija. Sveti Ilija, poznat kao „Ilija gromovnik“ zbog svoje vlasti nad kišom i grmljavinom, povezan je sa narodnim verovanjem da vremenske prilike na ovaj praznik utiču na rod lešnika.
