Amrita Šer-Gil se smatra najznačajnijom Indijskom umetnicom, u svom kratkom životnom veku od 28 godina, stvorila je jedinstven vizuelni jezik koji se zasnivao na dualnosti njenog evropskog i indijskog nasleđa. Ona je zaslužna za uvođenje modernizma u indijsku vizuelnu umetnost. Njen doprinos postaje utoliko značajniji jer se bavila umetnošću u eri kada žene nisu bile u prvom planu u tom polju. Bila je poznata i kao "indijska Frida Kalo".
Rođena u Budimpešti, od majke Jevrejke iz Mađarske i oca Indijca koji je pripadao vladajućoj, aristokratskoj kasti u Indiji, Šer-Gil je stekla ranu umetničku obuku u Firenci, a kasnije je studirala na Ecole Nationale des Beauk Arts u Parizu.
Od malena je bila okružena bogatstvom, pa je tako pod uticajem majke operske pevačice, još pre osme godine, Amrita svirala klavir i violinu, a od devete godine je držala i koncerte zajedno sa svojom mlađom sestrom. Iako je slikala od četvrte godine, od osme je dobila tutore, a kako je jedno vreme pohađala i umetničku školu u Firenci u njenom kasnijem radu video se i uticaj italijanskih majstora.
Iako se porodica se preselila u Indiju i devojčica je odrastala pod velikim uticajem kulture te zemlje, kada joj je bilo 16 godina Amrita je sa majkom otišla u Pariz da nastavi svoje školovanje.
Grad svetlosti je bio sve što je ikada želela od života. Posećivala je umetničke ateljee, družila se sa slikarima i uskoro otkrila čitav jedan svet raskoši i poroka koji joj je pre toga bio stran. Mnoge slike nastale iz ovog perioda prikazuju njene ljubavnike koje je često menjala.
Međutim, nakon burnih godina provedenih u Parizu, Amrita je krenula da preispituje svoj život. Zapisi govore da ju je mučila velika čežnja za Indijom i da je govorila da samo tamo može zaista da stvara.
Vratila se u Indiju 1934. i potom spojila svoje zapadnjačke i istočne umetničke uticaje u jedinstveni stil po kome je sada poznata. Njene teme su pretežno orijentisane na žene i aludiraju na delovanje feminističke misli i identiteta.
Njena porodica bila je jako vezana za britansku aristokratiju, bogatstvo i moć, ali Amritu su više zanimali siromašni, bolesni i očajni. Bila je jako bliska Gandijevim shvatanjima i njegovoj filozofiji. I tako se do 1937. godina potpuno okrenula slikanju života Indijaca, onakvih kakvim ih je ona videla.
Često crtane u sopstvenim privatnim prostorima, figure na Šer-Gilovim slikama bile su žene iz zajedničkog porekla. Ljudi iz radničke klase, seoske zajednice i svakodnevni poslovi postali su njeni omiljeni predmeti. „Njene žene nisu nužno bile lepe dame iz imućnih porodica, ali ih je opisivala sa velikom empatijom, ne kao tragične figure, već kao individualne osobe. Na svojim slikama su je privlačili nevoljni i uskraćeni, kao i Gandijeva filozofija. Njeno korišćenje teme žena iz seoske i radničke klase u svojoj umetnosti postalo je trend kod modernista u godinama koje su usledile.
Amrita Šer-Gil se 1938. godine udala za svog rođaka iz Mađarske, doktora Viktora Egana i zajedno sa njim nastanila u Indiji.
Ipak, ovo nije bio kraj njenim mnogobrojnim ljubavnim aferama. Zabeleženo je da je Amrita imala podjednako ljubavnike, koliko i ljubavnice i da ih je sve prikazivala na svojim slikama. Mnogi danas veruju da je na slici "Dve žene" prikazala sebe sa svojom ljubavnicom Mari Luiz.
Ona je razvila jedinstven stil koji se izdvajao od svih preovlađujućih škola umetnosti tokom njenog vremena. Njeni radovi često aludiraju na njenu potragu za osećanjem pripadnosti i prikazuju živote običnih žena sa velikom empatijom, što se retko viđalo na prikazima indijskih žena u to vreme.
Godine 1941. samo nekoliko dana pre otvaranje njene prve velike samostalne izložbe Amrita Šer-Gil se ozbiljno razbolela i pala u komu. Umrla je oko ponoći 6. decembra 1941. ostavljajući iza sebe ogroman broj dela, više od stotinu, iako joj je bilo samo 28 godina.
Uzrok smrti nikada nije rasvetljen. Razvratni život, ali i loše odrađen abortus često se pominju kao razlozi. Amritina majka je za smrt ćerke optužila njenog muža, doktora Viktora koji ju je, prema majčinim rečima, iz ljubomore ubio.
Međutim, ove optužbe sticajem istorijskih okolnosti nikada nisu istražene. Naime, dan nakon Amritine smrti, Engleska je objavila rat Mađarskoj i Viktor je poslat u zatvor kao državni neprijatelj.
Slikarka je kremirana 7. decembra 1941. godine. Njen pepeo zauvek počiva u njenoj voljenoj Indiji u kojoj su njena dela proglašena nacionalnim blagom.
Stil / Buka
NE PROPUSTITE
Bonus video:
