Velika zvezda jugoslovenske kinematografije Sonja Savić posedovala je neverovatnu energiju koja je njeno glumačko umeće učinila impresivnim. Poznata po britkom jeziku, nije se ustručavala da kaže ono što misli, a kultne uloge je veš skoro dve decenije čuvaju od zaborava.
Preminula je u 48-oj godini 2008. u svom stanu u Kursulinoj ulici, okružena špricevima, kako su opisale komšije. Javost je šokirala informacija da u domu nije imala nameštaj, već samo prljavi dušek.
Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supsatnci.
Poslednji intervju Sonja je dala samo 2 meseca pre smrti, u julu 2008. godine, za crnogorske „Vijesti“.
„Ono čime mogu da se ponesem, ne ponosim, nego ponesem, to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva. Da li to svaki put uspešno dočaram i do koje mere mogu da vladam scenom ne znam. Trudim se da moja reč dovoljno dugo putuje da može publici da zadrži pažnju, jer, i posle toliko godina, ja i dalje brinem o tome šta publika misli“, rekla je tada.
Ona se tada podsetila reči svoje bake koja joj je uvek govorila da se u ljudskim očima sve može pročitati. U njenim očima tada se videla tuga i samoća.
„Ima još jedna bakina izreka koje se često setim – žagre ti se oči. Danas bi mnogim generacijama, kada prođe ponoć, mogli to da kažemo. A njima oči žagre od ko zna čega, a to nije dobro ni za njih ni za porodicu. Izgleda da je samoća cena moje slobode“, rekla je tada glumica.
Tokom karijere Sonja Savić zadružila je srpsku kinematografiji. Igrala je u pedesetak filmova od kojih su “Una“, “Život je lep“, “Balkanski Špijun“, “Šećerna vodica“ samo neki u kojima je istinski briljirala.
Život je, kako je govorila, podredila glumi, ali neosporan talenat pratile su priče o korišćenju zabranjenih supstanci još osamdesetih. Te priče prodgrejalo je i njeno druženje sa članovima grupe EKV od kojih su mnogi ugasili mlade živote usled konzumiranja opijata.
„Nisam bila srećna što se družim s njima. Bila sam srećna što sam pronašla ljude koji su nesrećni kao ja“, izjavila je jednom prilikom SonjaSavić.
Kao i sve dame, i ona je maštala o udaji i deci sa poznatim džez muzičarem Vlajkom Lalićem. Imala je 15 godina kada su se upoznali, a bio je i do kraja ostao njena jedina ljubav. Razdvojila ih je njegova prerana smrt 1990. godine, kada se utopio na jedrenju kad ga je zahvatila oluja.
„Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom“, govorila je Sonja.
Sonja je mesecima kasnije bila u depresiji zbog njegove smrti. Otišla je odmah potom u Sloveniju gde je ostala skoro deset godina, vratila se u Srbiju i vratila se filmu, ali ne u toj meri u kojoj je to pre činila.
Mnogi kažu da je tada ušla u probleme koje donosi konzumiranje nedozvoljenih supstanci.
Na pitanje zašto nije glumila u „Mi nismo anđeli 2“, Sonja kaže da tu nije bilo ni kostimografa, ni scenografa.
„Tu je bilo njih troje-četvoro koji su se rvali za honorar. Žika Todorović im je bio problematičan, inače ja Žiku jako volim i drago mi je što ih je dobro ‘uradio’ za pare jer to i zaslužuju. Možda su oni hteli i bez njega, ali su valjda shvatili da bi bilo ‘too much’ da nema ni Žike… Inače, koliko ja shvatam, reditelj i tri glumca. Dakle četiri honorara, zaradili su oko dva miliona dinara. Znate li vi kolike su to pare?! Koliko sam čula, režiser je sad trebao da radi neki angažovani film, ali se odlučio za „Anđele 3“. Ne smem ništa da pričam o tome jer neću dobiti ulogu, ha-ha!“, dodaje Sonja Savić.
Sonja je sahranjena u rodnom selu Donja Gorevnica, a niko od njenih kolega nije prisustvovao sahrani.
