Teodora Marković, poznatija kao Dora Mar, bila je najveći izazov u životu Pabla Pikasa. Zanosna Jugoslovenka je slavnog slikara dovodila do ludila, ali nije primetila da ju je polako pretvarao u robinju, te je samo senka ostala od ove ponosne, samosvesne i pametne žene. Slepo mu verujući, poklonila mu je dušu i telo, jer nikada nije mislila da u ljubavi treba biti oprrezan. I tako je zapostavila je svoj talenat za fotografiju, prihvatala neprihvatljivo, nadala se da će je voleti do poslednjeg trenutka...
Život genija od samo početka je bio neobičan. Jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka rođen je u Malagi, Španija. Međutim, kada je došao na svet, nije disao, ga je ujak, koji je inače bio doktor, naterao da diše tako što mu je dunuo dim od cigarete u licu. Prva reč koju je izgovorio bila je, simbolično - olovaka, te je već kao dete predosetio svoju sudbinu. Njegov rad je obeležio različite umetničke faze tokom dugog i plodnog stvaralačkog perioda.
Jedna od njegovih najpoznatijih faza je "Plava period" (1901-1904), tokom koje je koristio nijanse plave boje kako bi izrazio melanholiju i emotivnu dubinu. Zatim je usledila "Roza faza" (1904-1906), gde je boja postala svetlija, a teme su često uključivale cirkuske motive.
Najrevolucionarnijih trenutaka u Pikasovom stvaralaštvu je razdoblje kubizma, koje je obeleženo razbijanjem objekata i figura na geometrijske oblike. Ova inovativna faza kulminirala je delima poput "Les Demoiselles d'Avignon" (1907) i "Gitarista" (1910).
Tokom svoje izuzetno produktivne karijere, Pikaso je eksperimentisao s različitim tehnikama i stilovima. Osim slikarstva, bavio se vajarstvom, grafičkim dizajnom i keramikom. Njegova dela, bez obzira na fazu, često su bila inspirisana mitologijom, ljubavlju, ratom i politikom.
Pikaso je bio i politički angažovan umetnik. Njegova slika "Gernika" (1937) stvorena je kao odgovor na bombardovanje nemačkih i italijanskih snaga Španije tokom Španskog građanskog rata. Ovo delo postalo je simbol protivljenja fašizmu.
Dela slikara nalaze se u muzejima širom sveta, a uticaj njegove inovativne umetnosti i dalje se oseća u savremenom stvaralaštvu.
Skandalozni ljubavni život
Smatrao je da je ljubav najveće osveženje. U Parizu počinje bizaran odnos Pabla Pikasa prema ženama. Imao je buran i neobičan život. Žene su mu bile najveća inspiracija. Nevinost je izgubio u bordelu, a naviku da se zabavlja sa prostitutkama nasledio je od oca, kojem je odlazak u javnu kuću bio redovan nedeljni ritual.
Buran boemski život pratili su još burniji ljubavni odnosi. Svaka njegova ljubavnica ovekovečena je na platnu, a svaki njegov model završavao je u njegovom krevetu.
Imao je dve žene i četvoro dece. Poslednje dete dobio je u sedmoj deceniji. Mnogo ljubavnica, kratkih i dugih veza, teških i dramatičnih odnosa obeležilo je njegov život. Jedino što mu je bilo važno je da žena bude niža od njega, što je bilo teško jer je bio visok svega 163 centimetra.
Jugoslovenka koja mu je pomutila razum
Sudbonosni susret Dore Mar i Pikasa desio se 1936. godine. Otac joj je bio Jugosloven, a majka Francuskinja. Kada se susrela sa Pikasom, Dora Mar je radila kao profesionalni fotograf, i za razliku od prethodnih ljubavnica, bila je prepametna, što je bila njena najveća kazna.
Ona i Pikaso našli su se u istom kafeu "Du Magot". Od tog trena Pikaso je ostao fasciniran njome. Posmatrao je njeno lice koje se nije grčilo u sred bola. U njenim očima nije video suze i to ga je uzbudilo. Koliko je bio očaran, govori i činjenica da je Pikaso zamolio Teodoru da mu pokloni svoje rukavice sa ružama koje je odložio u vitrinu u kojoj je čuvao dragocenosti.
Međutim, dok je zavodio Doru, već je bio u vezi sa Mari Terez, koja ga je tešila zbog ljubavnog brodoloma sa suprugom Olgom.
Njihova ljubav počela je u doba kada je građanski rat potresao Španiju. Pikaso je pozvao Doru Mar u svoj atelje da pogleda njegove slike i dočekao je potpuno go. Međutim, ona se ponašala kao to nije ni pimetila, te se posvetila razgledanju slika i ćaskala sa njim o bojama.
Dok ju je posmatrao kako potpuno ignoriše njegov ogoljeni polni organ pomislio je da će to biti ljubavnica njegovog života.
U prvom portretu koji je Pikaso uradio, Dora Mar je bila najlepša. Njene crte lica su umiljate, velike tamne oči prikazuju sekund pred plakanje, onu lepotu zadržavanja suza. Pikaso namerno nije napravio prvi crtež Dore Mar u suzama, već kao pripremu za plakanje. Neprestano je terao Doru Mar da plače. Pričao joj je o svojoj situaciji sa Mari Terez i o svim problemima sa njihovom malom kćerkom Majom. Dora Mar je pristala na dupli život.
Međutim, kako su godine prolazile Dora Mar je na Pikasovim slikama gubila svoje obličje. Od lepotice prvo se pretvorila u uplakanu ženu, a potom u zver. Kada bi u tim nakazama prepoznala svoj lik Dora Mar je bila srećna, plakala je od sreće jer je i dalje bila inspiracija geniju, kako ga je nazivala. Bila je ljubomorna na Mari Terez i njenu glupavost.
Jedno poslepodne dok je Dora Mar fotografisala Pabla Pikasa, pojavila se Mari Terez. Tada su njih dve počele da se tuku. Pikaso je bio opčinjen tim prizorom. Govorio je da njihovu vrisku i tuču pamti kao jedan od najlepših trenutaka u životu. Njihov sukob oslikao je na platnu "Bird in Cage", na kojoj se crna golubica, Dora Mar, tuče sa belom golubicom, Mari Terez. Crna golubica pobeđuje.
Gubitak majke ga je izbacio iz koloseka
U januaru 1939. godine, u Barseloni je umrla Pikasova majka Marija. Prvi put u životu Pablo Pikaso je bio izgubljen. Tada je zabranio Dori Mar da plače.
Dorin portret koji je napravio razdor
Kokto je uradio portret Dore Mar. Ona se klela da mu nije pozirala. Pablo Pikaso je tada rušio stvari od besa, cepao platna i vikao. Dora je plakala i sve negirala. Pikaso je otišao kod Koktoa, uzeo portret i potom ga docrtavao i prepravljao. Nije verovao Dori Mar. Neko se usudio da mu uzme muzu, a to je bilo gore od rata. Sukob je jedva zataškan, ali ako se rat završavao, tako se i Pikaso udaljavao od Dore Mar. Postajala mu je dosadna. U maju 1943. godine Pikaso se zaljubljuje u mladu Fransoa Žijo. Dora Mar je bila očajna.
Kada je shvatila da je Pikaso više ne slika ni kao paćenicu, ni kao spodobu, doživela je nervni slom. Pričalo se da je jedno poslepodne plakala gola na svom stepeništu dok je nisu uneli.
Fransoa Žijo je bila prestrašena njenim ponašanjem. Pablo Pikaso nakon toga šalje Doru Mar na terapiju elektrošokovima. Tako je nekadašnja ljubav i muza predata u ruke psihijatru Žaku Lakanu. Kao Lakanov pacijent Dora Mar je dovedena do krajnjeg praga iscrpljivanja. Žena koja se sva dala postala je predmet eksperimentisanja savremene psihijatrije.
Postarao se da joj pronaše i ljubavnika
Poslednja Pikasova podlost bila je da pronađe ljubavnika Dori Mar. Smatrao je da je za nju idealan homoseksualac Džejms Lors, koji je dugo bio zainteresovan za slikara. Međutim, kada je ugledao Doru Mar, istog momenta se zaljubio.
Sa druge strane, i njoj je godilo da pored sebe ima 15 godina mlađeg muškarca. Obožavao ju je onako kako je to ona želela. Kada je Dora Mar počela da pokazuje znakove zaljubljenosti i opuštenosti, Pablo Pikaso je bio ljut i ponovo je počeo da je proganja. Pisao joj je, slao poklone, ali sve je bilo bezuspešno.
Njena poslednja izložba održana je 1990, a jedan njen portret prodat je za 3 miliona dolara, sredinom devedesetih. U julu 1997. umrla je u devedesetoj godini života.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
