Gala Dali je istorijski fascinantan lik koji je stekao slavu i bogatstvo kada je upoznao umetnika Salvadora Dalija 1930-ih, a potom i uplovila sa njim u bračne vode. Brzo se etablirala na nadrealističkoj sceni i suštinski se uključila u Dalijev život i njegovu umetnost kao muza, a preuzela je i ulogu menadžera, te su se vrlo brzo svi konci nalazili u rukmama ove vrlo proračunate dame.
Elena Ivanovna Dijakonova bila je Ruskinja, rođena u Kazanju 1894. Tajnovita i intuitivna žena, koja se ne plaši kontroverzi, provela je detinjstvo u Moskvi, a potom je pohađala univerzitetske kurseve u Sankt Peterburgu.
Ćerka Ivana i Antonina Dijakonova, imala je dva starija brata i mlađu sestru. Otac joj je umro kada je imala jedanaest godina, majka se preudala za advokata koji je Gali mogao da obezbedi sredstva za dobro obrazovanje. Studirala je na akademiji "Brukhonenko" i stekla je visoke ocene, te se kvalifikovala da predaje u školama.
Međutim, patila je od pogoršanja tuberkuloze i 1912. godine je poslata u sanitorij "Clavadel" u Švajcarskoj, instituciju koja je lečila pacijente od bolesti koja je bila široko rasprostranjena tokom devetnaestog veka.
Tu je upoznala i zaljubila se u mladog 18-godišnjaka Pola Eluara, dok je njoj u tom momentu bilo 19. Spojila ih je zajednička ljubav prema književnosti i kulturi, a oboje su i završili sa lečenjem 1914.
Gala je potom zvanično bila verena za Eluarda, a 1916. roditelji su joj dozvolili da se pridruži njemu u Parizu. Nakon Eluardovog angažovanja tokom Prvog svetskog rata, venčali su se 1917. Sledeće godine se rađa njihova ćerka Sesil, Galino jedino dete. Eluard je već počeo da se probija kao pesnik i bio je uključen u nadrealistički pokret u Francuskoj, pretežno sa Andreom Bretonom, Filipom Supoom i Lujem Aragonom.
Umesto mirne luke za nju je veza sa Eluardom predstavljala samo “kartu” za poznanstva sa najvećim umetnicima tog vremena. Bila je redovan posetilac ovog dobrog kruga intelektualaca. Bila je koketna žena, uvek želja pažnje, seksa, otvorenog flerta i udvaranja, pa su afere predstavljale sastavni deo njenog života.
Oko 1922. Gala je započela ljubavnu vezu sa Maksom Ernstom, koji je jedno vreme živeo sa Eluarovim u njihovoj vili u Eaubonneu, severno od Pariza. Povezivali su je i sa Rene Čarom, Rene Krevelom.
A, onda je 1929. srela 25-godišnjeg Salvadora Dalija, sasvim neobičnog, ekscentričnog i čitavu deceniju mlađeg od nje. Uprkos desetogodišnjem razlici, ljubavna veza između Dalija i Gale brzo se razvija.
- Ona je suđena da bude moja Gradiva (junakinja iz romana V. Džensena), ona koja me gura napred, moja pobeda, moja žena - napisao je.
I zaista, od tada pa do same smrti Gala je bila Dalijeva do srži, do kostiju, ona je bila izbor njegovog života i neophodnost – kao vazduh ili hrana - rekao je Dali i prvom susretu sa njegovom muzom.
Gala počinje da utiče na slavnog umetnika i da bude deo nadrealističkog pokreta. Afera je bila toliko moćna i sveobuhvatna, da je Gala zapravo napustila sopstvenu ćerku kada je imala jedanaest godina. Sesil je otišla da živi kod bake po ocu u Pariz.
Prelepa Ruskinja se tačno uklapala u sliku nepoznate, elegantne žene koja ga je često Salvadora “proganjala” u snovima. Imala je dobro držanje, male grudi, kožu kao svila, i izgledala je izrazito mladoliko za svoje godine (tada je inala 36); znao je da ima muža i ćerku, ali je isto tako znao da će ona odgovoriti na njegova osećanja. Jedina stvar koja je Dalija mučila u tom trenutku bila je što je još uvek bio nevin kada je upoznao divnu Galu.
- Bio potpuno lud pre nje, moj mozak je bio blizu mozga jednog patološkog bolesnika. Ona je od mog života stvorila pravi misticizam i pravi klasicizam. Sada sam više od 20 godina sa njom i volim je više nego na početku. Možda niko neće verovati u to, kao ni u to da nikada nisam vodio ljubav ni sa jednom drugom ženom osim sa njom – rekao je Španac svojevremno.
Gala se udala za Salvadora 1934. godine, uprkos činjenici da se Dalijev otac protivio tom braku, jer je bila razvedena žena sa deteom. Bila Dalijeva muza, bio je opsednut njom, ona se pojavljuje u mnogim njegovim umetničkim delima.
Dozvoljavao joj je ćak da ima brojne afere da drugim mučkarcima. Sa druge strane, i on se pojavljivao u društvu lepotica za koje je pričao da su mu ljubavnice, međutim, to je bila samo predstava za javnost. Slepo ju je voleo.
Tokom 1937. Gala preuzima više moći na poziciji Dalijevog poslovnog menadžera i agenta i naručioca umetničkih ugovora. Ona vodi račune i pregovara sa galerijama. Podstiče da slika i ima ogroman uticaj na njegovo umetničko stvaralaštvo, koje je posmatrala kao nepresušni izvor para.
Tokom 1960-ih, Gala počinje da stari i sve je lošijeg zdravlja, te predaje kontrolu nad Dalijevim umetničkim radom njegovim različitim sekretaricama.
Dobila je 1968. srednjovekovni zamak u Pubolu na poklon od Dalija. Ironično, umetniku je bila potrebna njena pismena dozvola da bi je posetio u velelepnoj palati.
Za njega najveća životna kazna i tragedija bila je što je morao da živi još sedam godina nakon Galine smrti. Sahranio ju je u njenoj omiljenoj, crvenoj Dior haljini u dvorcu Pubol, koji je bio njeno voljeno sklonište i njegov poklon njoj. Bez nje, Dalijev život izgubio je smisao i smer, on više nije imao kompas – postao je siv, nije jeo, grebao je lice, stalno je vrištao i plakao, nikada više nije ništa naslikao.
