"Jasenovac je bio logor smrti, deca su umirala masovno. Bolest ih je gole, bose, gladne i žedne kosila", reči su Darinke Petorvić, koja je sa samo 4 godine svu tu golgotu osetila na svojim leđima. Naime, odvojena od majke, uz brata i sestru, gledala se smrt pravo u oči. Oca se ne seća, a svi preživeli članovi porodice su se okupili tek kada su postavi zreli i odrasi ljudi. I ona je još jedna "Dara iz Jasenovca".
Naime, Darinkina majke i najstarija sestra su odmah poslate u nemački logor, jer su služile kao odlična radna snaga, dok je ona sa bratom i sestrom pala u ruke nemilosrdnih ljudi. Strahote koje je preživela pamti i danas, a smatra da je sam Bog poslao čoveka koji ju je izvukao iz kandži pakla.
- Mlađi brat nije mogao da izdrži, razboleo se i preminuo. Oca uopšte ne pamtim. Bio je veliki Srbin, radio je na železnici i imao je svoj tamburaški orkestar. Čim je počeo rat, uhapšen je, ne znam ni gde je, a ni kako završio - rekla je Darinka u mesiji "Jutro" na Prvoj.
Sticajem srećnih okolnosti, tada neuhranjenu i bolesnu devočicu usvojio je bračni par iz Slovenije, koji je zbog poslovnih angažmana živeo jedno vreme u Zagrebu. Imali su dvojicu sinova - Petra i Marka i žarko su želeli devojčicu, e su rešili da jednu spasu iz logora.
- Ušao je jedan čovek po imenu Vilko i odmah sa vrata rekao da želi mene. Stražari su mu rekli da ima još mnogo njih, te da nije ništa pogledao. Pristao je da obiđe i drugu decu, ali se vratio po mene. Inače su iz Slovenije bili, a tada su živeli u Hrvatskoj, jer je on bio direktor u kompaniji "Simens" - opisuje kako je izgledalo njeno svetlo na kraju tunela i dodaje:
"Ja sam bila šokirana koliko su oni bili tople ličnosti. Najrođeniji ne bi se tako ponašali. Oni su mene prihvatili kao rođeno. Ja sam rasla kao njihovo dete. Bila zbrinuta i voljena. I školovana. Upisali su me na balet, sviranje klavira, učenje nemačkog jezika", rekla je Dara.
Upravo ovaj divan čovek koji ju je spasao, uspeo je da pronađe i njenu mamu i sestru preko nemačkog Crvenog krsta.
- Ja nemam reči kojim bih mogla da opišem njegovu dobrotu. Uspeo je preko svojih veza da pronađe mamu i sestru. Bile su u Dizeldorfu u nekoj fabrici lekova. Od tada je redovno održavao kontakt sa njima i obaveštavao ih o mom napretku.
Međutim, tu nije bio kraj lošim dešavanjima za Daru - njenoj porodici koja ju je usvojila konfiskovali imovinu, istraumirana da će ponovo ostati bez ikoga, Dara se vratila u Slavoniju.
Ali, uspela je da završio petogofišnju učiteljsku školu i da postane vrlo obrazovana dama koja želi da njeno užasno životno iskustvo drugima bude važna lekcija - život treba ceniti, a ne traćiti.
- Mislim da se nije dovoljno posvetilo pažnje tom delu što se tiče Jasenovca i dece. To je stvarno bilo negde potisnuto u drugi plan. Ja ovolike godine imam, ja ne znam da li sam 5-6 puta čula da su obratili pažnju na taj deo i mislim da je učinjena jedna velika nepravda što se tiče tih ljudi, odnosno tih mališana koji su živeli sticajem okolnosti, napatili se za sva vremena - isiče Darinka i nada se da se sve žrtve Jasenoca nikada neće zaboraviti.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
