Valerija Mesalina, treća supruga cara Tiberija Klaudija Nerona Germanika, bila je najpromiskuitetnija carica u istoriji Rimskog carstva. Gotovo svi su je proglasili nimfomankom zbog skandaloznog ponašanje koje ostavlja bez teksta i današnje moderno društvo. Predstavljala je vrhunac nekontrolisanog, nasilnog, iracionalnog i impulsivnog stava. Njeni nezasiti apetiti za intimnim odnosima protkani nitima zla se i te kako pamte.
Klaudije je bio 47-godišnji, dva puta razveden, otac dvoje dece kada se oženio 18-godišnjom Mesalinom. Njih dvoje bili su i rođaci, oboje potomci božanske Avgustove sestre, Oktavije.
Brak je bio velika čast za Klaudija, jer su, u poređenju sa Mesalinom, njegove prethodne žene bile nižeg staleža. Brak sa Oktavijinim potomkom poklopio se sa njegovim zakasnelim ulaskom u javni život i bio je znak da ga novi car — njegov nećak Kaligula — odobrava i blisko vezuje za liniju nasledstva.
Za Mesalinu, međutim, bračni život je verovatno bio manje uzbudljiv. Njen novi muž je do ovog trenutka bio sramota za porodicu. Imao je vidljive mane zbog kojih ga je majka navodno nazivala čudovištem, praujak Avgust mu je zabranio da u javnosti sedi sa ostatkom porodice, a ujak Tiberija ga je udaljio od bilo koje javne funkcije.
Carski Rim bio je neprijateljsko mesto za invalide, i niko to nije znao bolje od Klaudija. Video je kako njegova braća i sestre dobijaju počasti i povoljne brakove. Klaudije je malo šta, osim svoje krvne loze, imao da pruži Mesalini. Teško je zamisliti da se radovala udaji za 30 godina starijeg muškarca čijim dostignućima nije mogla da se pohvali.
Neočekivano postala carica
Par je brzo dobio dvoje dece, a Klaudije je neočekivano - i kontroverzno - postao car. Nakon što je Kaligula ubijen 41. godine nove ere, Klaudije se sklonio u vojne logore i dva dana se cenjkao kako bi ubedio Senat da ga prihvati za cara.
Mesalinin muž je nadmašio svačija očekivanja kada je preuzeo vlast. Još uvek u ranim dvadesetim godinama, pripremljena za život u aristokratskoj dokolici, Mesalina je postala carica.
Upitna reputacija
O Mesalininoj vezi sa Klaudijem saznajemo od istoričara prvog i drugog veka nove ere, Tacita i Svetonija, koji su pisali decenijama nakon njene smrti u vreme kada su rani rimski carevi bili veoma krtikovani. Svetonije piše o paru u Dvanaest Cezara, ali su njegovi opisi kratki. Tacit, međutim, ima mnogo toga da kaže na temu.
Prve godine Mesaline kao carice nisu uključene u ova dela, pa je nejasno da li je bila ozloglašena od početka vladavine svog muža.
"Nemoralno čudovište"
Kada Tacit počne da piše oko 47. godine nove ere, šest godina nakon Klaudijeve vladavine, on Mesalinu predstavlja kao čudovište. On piše kako je manipulisala mužem da bi kaznila dva lična neprijatelja: Valerija Azijatika i Popeju Sabinu. Azijatik je imao divne Lukulove bašte, za kojima je Mesalina žudela. Širila je glasine o vanbračnoj aferi između Azijatika i Popeje Sabine. Klaudije je naredio da se nemoralni par uhapsi, a Azijatik ubije. Popeja je zatvorena, a Tacit izveštava da je izvršila samoubistvo jer su je Mesalinini špijuni među stražarima neprestano uznemiravali.
Tacit piše da je sebična Mesalina često koristila pravosudni sistem i državne funkcije za postizanje ličnih ciljeva. Svetila se onima koji su je ogovarali, odbijali njene seksualne ponude ili izazivali njenu zavist. Proterivala je rođake i pogubljivala rivale. Lagala je i širila glasine kako bi zastrašila svog muža, koji bi zatim u strahu delovao kako je ona želela.
Neverovatna želja za intimnim odnosima
Šale i šaputanja o Mesalininim potrebama počele su rano. Plinije Stariji, mladi vojni oficir u Nemačkoj tokom Klaudijeve rane vladavine, napisao je enciklopediju prirodnih fenomena, u koju je uključio razmišljanja o seksualnosti sisara. Ljudi, primećuje on, jedine su životinje koje nemaju sezonu parenja i koji nikada nisu siti kada je u pitanju seks. Kao primer, on čitaocu govori o carici Mesalini, koja se s prostitutkom takmičila da pokaže ko može da ima više ljubavnika. Posle 25 "zagrljaja", Mesalina je pobedila.
Generaciju kasnije, anegdota je postala još nečuvenija kada ju je ispričao poznati mizantrop Juvenal u svojim Satirama. Mesalina se pojavljuje u odeljku u kom objašnjava zašto mrzi žene. Nazivajući je "carskom ku*vom", Juvenal tvrdi da je Mesalina svake noći stavljala plavu periku – boju kose koja se povezuje sa varvarima – i odlazila da radi u javnu kuću niže klase, gde bi imala se*s dok ne izađe sunce. Bila bi "iscrpljena, ali još uvek nezadovoljna", pisao je.
Do 220. godine nove ere, kada je Kasije Dion pisao svoju rimsku istoriju, Mesalinin zamišljeni bordel se preselio u carsku palatu, gde su muškarci plaćali za se*s njoj i drugim aristokratkinjama, od kojih je Mesalina neke prisiljavala na seksualni rad.
Ovakve priče otkrivaju kako funkcioniše rimska (i moderna) mizoginija. U izvorima koji navodno pričaju istoriju — Tacit, Svetonije i Dion — Mesalina je promiskuitetna, ali i pametna, proračunata i okrutna. Ona kuje planove sa saveznicima u svom domu i Senatu kako bi stekla moć. Ona koristi sud i saveze da muči svoje neprijatelje, i kontroliše mrežu špijuna i doušnika širom grada. Ona prikuplja informacije i koristi ih da kontroliše svog muža i tako kontroliše carstvo. Sve ove stvari su nesumnjivo podle, ali pokazuju izvesno poštovanje prema Mesalini kao složenoj ličnosti.
Međutim, u javnoj slici ovi aspekti se gube. Pisci od Plinija i Juvenala do Brontea i Čaka Palahniuka uvode Mesalinin lik samo da bi istakli njenu lascivnu prirodu. Ona nije politički značajna, već samo razuzdana žena koja radi iz senke spavaće sobe. Seksualni skandali je uklanjaju iz muške, javne sfere moći i politike i vraćaju je tamo gde je ženama mesto: u kuću. Njena moć se umanjuje svrstavanjem u najjednostavniju kategoriju ženskog negativca: ženu koja mnogo uživa u se*su.
Velika izdaja
Tacit je glavni izvor informacija i o Mesalininom poslednjem skandalu. Drugi autori su prepričavali Mesalininu priču, uključujući rimskog pesnika Juvenala koji ju je oštro osudio u svojim Satirama, nastalim krajem prvog ili početkom drugog veka nove ere. Vek kasnije, rimski istoričar Kasije Dion nastavio je tradiciju prikazivanja Mesaline kao negativca, nazivajući je "najraspuštenijom i najpohotnijom od žena".
Priča o poslednjem skandalu počelo 48. godine nove ere, kada je Mesalina započela ljubavnu vezu sa senatorom Gajom SIlijem. Silijevo saučesništvo varira u zavisnosti od izvora; prema Juvenalu i Diju, on je pasivna žrtva njene dominacije, dok je kod Tacita oduševljeni učesnik. Mesalina ga osipa poklonima, od porodičnog nasleđa do kuća. Njihova afera je trajala sve dok javnost nije saznala za nju. Silije se razveo od svoje žene, ali Mesalina nije mogla da se oslobodi svog muža.
Preljubnici su tada učinili nešto potpuno neočekivano — tako otvoreno i šokantno — da čak i drevni izvori jedva mogu da poveruju u to. Dok Klaudije nije bio u gradu - par se venčao. Mesalina je obukla žuti nevestinjski veo i javno ulicama otišla do Silijevog doma, gde su razmenili zavete. Zatim je usledila zabava.
O stvarnim događajima i značenju tog dana savremeni istoričari još uvek raspravljaju. Da li je ovo bilo pravo venčanje ili predstava? Da li je to bio pokušaj državnog udara, a ne samo drska uvreda? Neki karakterišu taj dan kao pokušaj svrgavanja Klaudija. Istina se nikada neće saznati jer nijedan zaverenik nije preživeo noć.
Glasine o njihovoj svadbi, bilo stvarne ili izrežirane, vrlo brzo stižu do Klaudija u Ostiju. Da mu prenesu vesti, bile su zadužene dve njegove omiljene ljubavnice. Klaudije je, prema Tacitovom pisanju, počeo da paniči uveren da Mesalina i Silije pokušavaju da ga svrgnu. Klaudije je je naredio da se odmah uhapse. Stražari su Mesalinu pratili do Lukulovih vrtova, a Silije je pred Klaudija doveden u vojni logor, gde je odmah i pogubljen zbog izdaje. Nakon ovog dana Silijevo ime nestaje iz istorije.
Kontroverzna smrt
O Mesalininoj sudbini Klaudije je dugo odlučivao. Decenijama su bili u braku, ona je bila majka njegove dece i žena koju je, po svemu sudeći, voleo. Odlučio je da je sasluša. Ali u strahu da će izbeći kaznu, Klaudijeve pristalice uzele su stvari u svoje ruke. Rimskim centurionima i tribunu su preneli da je car naredio da odu u baštu i pogube Mesalinu.
Mesalina, koja je u bašti bila sa svojom majkom, pokušavala je da pronađe izlaz iz situacije, ali bezuspešno. Kada su stigli do nje, vojnici su joj dali mogućnost da se sama ubije, ali nije bila u stanju to da uradi, zbog čega joj se Tacit podsmevao. Jedna od tribina joj je oduzeo život.
Tacit piše da Klaudije nije bio pogođen vestima o smrti svoje žene. Ali, zvanično brisanje iz istorije nije dovelo do toga da Mesalina izbledi iz sećanja. Umesto toga, njeni seksualni apetiti i bigamno venčanje izazvali su glasine, šale i tračeve koji su nadmašili sve druge u istoriji.
( Stil / nationalgeographic.rs )
