Čovek koji apsolutno ne veruje u svoju snagu i da će njegovo iskustvo i znanje biti traženo na kraju i dobija dosadan, monoton posao, prestaje da uči nove stvari, učauri se i postaje beskoristan umesto da raste i razvija se radeći na sebi i proširujući svoja znanja.
1. Možda je to slabo plaćen, ali stabilan posao.
Osoba sa genetskim siromaštvom obično bira slabo plaćen, ali stabilan posao. Najčešće je to u državnim firmama jer država će uvek obezbediti kakvu takvu platu. Ukoliko odete u privatnu kompaniju onda uvek postoji rizik da nakon nekog vremena ostanete na ulici.
2. Strah od promena
Opet, iz sličnih razloga osoba sa siromašnom psihologijom se plaši promena. Moto je – bolje imati malo nego rizikovati i eventualno izgubiti sve.
Ljudi sa psihologijom siromaštva nikada neće otvoriti sopstveni biznis, neće istraživati nove segmente tržišta, neće ići da steknu drugo visoko obrazovanje sa 40 godina i nikada se neće preseliti u drugi grad u potrazi za novim životom sa 50 godina!
3. Nisko samopoštovanje
Karakteristična karakteristika ljudi sa psihologijom siromaštva. A odakle i da dođe visoko samopoštovanje ako čovek ne živi, već vegetira - siv, nezanimljiv posao, koji je takođe strašno izgubiti, nedostatak pozitivnih stvari u životu, promena mesta i opravdani rizici. Upravo su to oni faktori zbog kojih poštujete svoj rad i mogućnosti.
Osoba sa psihologijom siromašnog čoveka ne razume da se bogatstvo i dobri izgledi otkrivaju aktivnim ljudima koji se ne plaše da rizikuju i počnu iznova.
4. Nespremnost na aktivnosti
Očigledno, da biste nešto postigli i ostvarili dobre rezultate, morate stalno ulagati napore u tom smeru. Na primer, razmotrite ponude za zanimljiv i visoko plaćen posao sa širim spektrom odgovornosti u odnosu na prethodno mesto. I tako stalno rastete i radite na sebi.
Osoba sa psihologijom siromaštva ne želi i ne zna kako (jer nikada nije pokušavala) da bude aktivna – plaši se da traži novi posao, jer već unapred veruje da ne može da se nosi sa velikim odgovornostima. Gotovo je sigurna da ništa neće uspeti i da svakako neće imati novca. Čovek je pasivan, pa samim tim i siromašan.
5. Očekivanja
Čovek siromašnog mentaliteta ubeđen je da ga treba pristojno platiti. Jednostavno zato što dobro radi svoj posao. Njegova plata treba da bude takva da je dovoljna i za svakodnevni život, i za rekreaciju, i za decu, i za njega samog. Zaboravljajući da je i sam pristao da radi sa malom platom sada krivi škrtog gazdu. Osoba prebacuje odgovornost sa sebe na druge.
6. Lakše je biti štedljiv
Siromašni ne troše energiju na privlačenje, već na zadržavanje. Provode sate obilazeći prodavnice, upoređujući cene i kupujući tamo gde je jeftinije. Pišu i odlaze u razne ustanove, tražeći mizerno smanjenje računa za komunalije ili jednokratnu socijalnu pomoć, koja je jedva dovoljna za jedan odlazak u prodavnicu umesto da efektivno troše te iste napore na zarađivanje novca ili pronalaženje dobrog posla.
