Mili i Kristin Mekoj bili su sijamski blizanci rođeni u okrugu Kolumbus u Severnoj Karolini 11. jula 1851. od roditelja robova Džejkoba i Monemije, koji su bili u vlasništvu kovača Džejbeza Mekeja.
Od trenutka svog rođenja, blizanci Mekoj postaju predmet interesovanja. Sestre su bile povezane u donjem delu kičme i delile su jednu karlicu, ali je svaka sestra imala dve sopstvene ruke i dve noge. U odrasloj dobi, nazivali su se jedinstvenom osobom, Mili-Kristin.
Njihov vlasnik je navodno prodao blizance za 1.000 dolara šoumenu zainteresovanom da ih predstavi u cirkusima nakaza. Na kraju su dospele u posed drugog čoveka za koga se veruje da je bio bogati trgovac, Džozefa Pirsona Smita. Pod Smitovim posedom, devojke su ponekad bile poznate kao Mili i Kristin Smit.
Njihov vlasnik ih je iznajmljivao na raznim nastupima koji su se dešavali na "putu", gde su bile poznate kao „Bliznakinje Karoline“, „Osmo svetsko čudo“ i „Dvoglava devojka“.
Godine 1854. P.T. Barnumov američki muzej u Njujorku izložio je tada trogodišnje bliznakinje. Bilo je to iste godine kada ih je šoumen zadužen za izlaganje sestara ukrao od Smita i odneo gde su bile privatno izložene naučnim istraživanjima i pregledane od strane lekara. Nakon što su bile izlagane skoro tri godine daleko od svog „legalnog“ vlasnika, bliznakinje su ponovo prodate drugom šoumenu koji ih je izložio u muzeju u Filadelfiji. Ubrzo su prebačene u Englesku.
Smit je zajedno sa majkom bliznakinja, Monemijom, krenuo na putovanje da bi vratio devojčice i na kraju ih pronašao na izložbi u Birmingemu u Engleskoj. Smit je tužio da povrati starateljstvo nad njima. Tokom sudskog procesa, njihovi kidnaperi su unajmili obojenu ženu da svedoči pod zakletvom da je majka blizanaca. Međutim, Smit i Monemija su dobili spor i vratili se sa sestrama u Severnu Karolinu.
Sestre su naučile da čitaju, pišu, plešu, govore nekoliko jezika, kao i da sviraju klavir. Devojke su razvile impresivne pevačke sposobnosti i njihovo pevačko umeće ubrzo je postalo žarište njihovih karijera.
Nakon što je Proklamacija o emancipaciji iz 1863. ukinula njihov status robova, Mili i Kristin više nisu bile ničije vlasništvo, ali su odlučile da ostanu sa Smitovima i nastavile da rade u cirkusu kao pevački duo, a ne više kao prateće atrakcije.
Devojke su počele da stiču izuzetnu reputaciju. Zbog njihovog zajedničkog tela, smatrali su ih jednom osobom i često su sebe nazivale „ja“, a ne „mi“. Takođe su sebe zvale Mili-Kristin, devojka sa dve glave, četiri ruke i četiri noge. Putovali su svetom pod nazivom „Dvoglavi slavuj“.
Sestre Mekoj nastavile su da privlače gomilu ljudi i objavile su svoju autobiografiju 1869. godine, u kojoj su izrazile šta misle o svom identitetu:
„Iako govorimo o sebi u množini, osećamo se kao samo jedna osoba, u stvari, kao takve smo ikada bili smatrane, iako nosimo imena Mili i Kristin. Jedno je sigurno ne bismo želele da budemo odvojene, čak i kada bi nauka mogla da izvrši razdvajanje. Zadovoljne smo svojom sudbinom i srećne smo dok je dan dug. Imamo samo jedno srce, jedno zajedničko osećanje, jednu želju, jednu svrhu.”
Duo je nastavio da nastupa, a 1871. godine su ponovo otputovale u Englesku, gde su pozvane u Bakingemsku palatu da nastupaju za kraljicu Viktoriju. Navodno su zarađivale 600 dolara nedeljno kroz svoje nastupe širom sveta, što je omogućilo sestrama da kupe imovinu i izgrade kuću u kojoj su živele između turneja.
1880-ih, sestre su putovale svetom sa Barnumovim cirkusom, ali su se krajem decenije povukle u okrug Kolumbus u Severnoj Karolini i nastavile da rade dobrotvorne radove za crnačke škole i crkve.
8. oktobra 1912. Mili i Kristin umrle su u 61. godini od tuberkuloze. Kristin je nadživela svoju sestru više od deset sati. Sahranjene su u neobeleženoj grobnici, ali su premeštene na groblje 1969. godine.
