Karla Jacinto je devojka sa surovom životnom pričom. Ova Meksikanka je prema sopstvenoj proceni silovana preko 43.000 puta. Svoju priču je podelila sa celim svetom kako bi podigla globalnu svest o ovoj izuzetno bitnoj temi trgovine ljudima.
Naglašava brutalnu stvarnost trgovine ljudima u Meksiku i Sjedinjenim Državama, podzemlju koje je uništilo živote desetina hiljada meksičkih devojaka poput Karle. Trgovina ljudima je postala tako unosna i rasprostranjena da ne poznaje granice.
Karla kaže da je bila zlostavljana od kako zna za sebe i da se osećala odbačenom od svoje majke. „Dolazim iz disfunkcionalne porodice. Rodbina me je seksualno zlostavljala i maltretirala od moje pete godine“, kaže ona.
Kada je imala 12 godina bila je na meti trgovca ljudima koji ju je namamio lepim rečima i brzim automobilom. Ona kaže da je čekala neke prijatelje blizu stanice metroa u Meksiko Sitiju, kada joj je prišao dečak koji je prodavao slatkiše i rekao joj da joj neko šalje jednu poslasticu na poklon.
Pet minuta kasnije, kaže Karla, stariji dečko je razgovarao sa njom i rekao joj da je prodavac polovnih automobila. Prvobitna nesigurnot je nestala čim je muškarac počeo da joj priča da je i on bio zlostavljan kao dečak. Takođe je bio veoma privržen i prilično džentlmen, prema njenim rečima.
Razmenili su brojeve telefona i kada se javio nedelju dana kasnije, Karla kaže da se obradovala. Zamolio ju je da sa njim ide na put u obližnju Pueblu i oduševio je kada se pojavio u jarkocrvenim sportskim kolima.
„Kada sam videla auto, nisam mogao da verujem. Priznajem, bila sam veoma impresionirana. Za mene je to u tim godinama bilo veoma uzbudljivo. Zamolio me je da uđem u auto da se provozamo“, kaže ona.
Znakovi upozorenja su bili svuda oko mene samo ih ja tad nisam primećivala jer mi je bilo lepo i uživala sam. Nije trebalo dugo vremena da je dečko, koji je sa 22 godine bio 10 godina stariji od Karle, ubedi da ode sa njim, posebno nakon što Karlina majka nije otvorila vrata jedne noći kada je došla kući malo kasnije od uobičajenog.
„Sledećeg dana sam otišla sa njim. Živela sam sa njim tri meseca tokom kojih se on veoma lepo ophodio prema meni. Voleo me, kupovao mi je odeću, poklanjao pažnju, kupovao cipele, cveće, čokolade, ma sve je bilo idealno, sve što jedna devojka može da poželi“, kaže Karla.
Dodaje da bi je nekad ostavio samu i po nedelju dana u njihovom stanu. Njegovi rođaci bi se svake nedelje pojavljivali sa novim devojkama. Kada je konačno smogla hrabrosti da pita kojim se poslom bave, rekao joj je istinu. „Oni su makroi“, rekao je. „Nekoliko dana kasnije počeo je da mi priča šta se sve od mene očekuje da uradim, pozicije, koliko treba da naplatim, koliko dugo i šta treba da radim sa klijentima, kako da razgovaram i ophodim se prema njima da bih dobila više novca..." iskrena je ona.
"Bio je to početak mog četvorogodišnjeg pakla". Prvi put kada je bila primorana da radi kao prostitutka, odvedena je u Gvadalaharu, jedan od najvećih gradova Meksika. „Počela sam u 10 ujutru i završila u ponoć. Bili smo u Gvadalahari nedelju dana. Izračunajte, 20 klijenata dnevno za nedelju dana...Neki muškarci bi mi se smejali jer sam plakala. Morala sam da zatvorim oči da ne bih videla šta mi rade, da ništa ne osetim“, priznaje Karla.
Bilo je još nekoliko gradova. Slali su je i u javne kuće, motele pored puta, ulice poznate po prostituciji, pa čak i kuće. Nije bilo praznika ili slobodnih dana, a nakon prvih nekoliko dana bila je naterana da radi sa najmanje 30 mušterija dnevno, sedam dana u nedelji.
Karla priča kako ju je jednom napao njen makro jer joj je klijent napravio šljivu na vratu: „Počeo je da me tuče lancem po celom telu. Udarao me je pesnicama, šutirao, čupao za kosu, pljuvao u lice, a tog dana me je i ispekao peglom. Rekla sam mu da želim da odem, a on me je optužio da sam se zaljubila u mušteriju i da ne mogu da odem jer volim da budem ku*va.”
Jednog dana, kada je radila u hotelu poznatom po prostituciji, pojavila se policija. Izbacili su sve mušterije, kaže Karla, i zatvorili hotel. Mislila je da je došao njen srećan dan i da je to policijska operacija spasavanja nje i ostalih devojaka.
Njeno olakšanje se vrlo brzo pretvorilo u užas kada su policajci, njih oko 30, kako kaže, odveli devojke u nekoliko soba i počeli da snimaju kompromitujuće videe sa njima. Devojkama je rečeno da će video snimci biti poslati njihovim porodicama ako ne urade sve što traže.
„Odvratni su, znali su da smo maloletne...Bile smo samo gomila uplašenih devojčica...neke su imale samo 10 godina. Plakale smo i molile za pomoć ali jednostavno niko nije obraćao pažnju na to" , kaže Karla i dodaje da je ona tada imala 13 godina.
U njenom svetu noćnih mora koje su se nadovezivale desila se i trudnoća. Karla je sa 15 godina rodila devojčicu, bebu koju je otac makroa koristio da joj zategne omču oko vrata. Pretio joj je da će ako mu ne ispuni svaku želju, nauditi ili ubiti bebu. Oduzeo joj je bebu mesec dana nakon rođenja, a ona nije smela da je vidi sve dok devojčica nije napunila godinu dana.
Karla Jacinto je konačno spasena 2008. godine tokom operacije protiv trgovine ljudima u Meksiko Sitiju. Tada je još uvek je bila maloletna, imala je samo 16 godina, kada se užas završio. Posledica će nositi sa sobom dok je živa.
Karla sada ima 23 godine. Postala je borac protiv trgovine ljudima, pričajući svoju priču na konferencijama i javnim događajima. Svoju priču ispričala je i papi Franji u julu u Vatikanu.
Njena poruka je da se trgovina ljudima i prisilna prostitucija i dalje dešavaju i da su sve veći problem našeg društva.
Karla dodaje: „Maloletnici bivaju kidnapovani, namamljeni i odvedeni od svojih porodica. Morate skinuti povez sa očiju, jer ne radeći ništa bezbroj mladih devojaka će doživeti moju sudbinu..." zaključuje Karla.
