Kad se rodila u novembru 1994. godine lekari su roditeljima rekli da je bolesna, iako nisu pojasnili kako, zadržali su je u bolnici, a roditelje pustili kući. Kada su se vratili, rečeno im je da je umrla. Roditelji su tada bili slomljeni od bola.
Pre godinu dana saznala da je za svoju tužnu sudbinu, a kako bi podigla svest o trgovini ljudima uz pomoć dobrotvorne organizacije Operation Underground Railroad, podelila je svoju priču sa svetom.
Kada sam zakoračila u dvorište hotela u Rimu, više od 800.000 km od kuće u Americi, bila sam prestravljena. Šta ako je sve bila greška?
Tada su došli moji pravi roditelji, od kojih su me oteli po rođenju.
Odrastajući u Americi, nisam izgledala nimalo kao moji plavokosi roditelji. Ali kad sam imala osam godina objasnili su mi da su me usvojili kao malu bebu, to je bio ogroman šok. Rekli su da se prezivam Barbu, da sam rođena u Rumuniji i da me roditelji nisu želeli. Zbunjena i posramljena, skrivala sam to od svih, ali bol nikad nije nestala", priča.
Majka opisala kako izgleda život sa petoro dece: Uspevam da odspavam samo sat vremena! (VIDEO)
Kontakt sam usvojiteljima prekinula je 2013. godine kada je upisala fakultet javnog zdravstva na Univerzitetu Brigham Young u Idahu. Potpuno su se udaljili. Ali, nikad nije prestala da se pitati odakle dolazi, piše The Sun.
"Tada sam, u julu 2019. godine, naišla na Fejsbuk grupu koja pomaže usvojenim Rumunima da pronađu svoju porodicu. Nervozno sam objavila svoje godine i prezime i bila šokirana kada su mi odmah stigli neki odgovori. Sara, žena koja je vodila grupu, prepoznala je moje retko prezime, a samo 48 sati kasnije, putem društvenih mreža našla je mog brata Moisea (20).", priča i nastavlja:
Sara je prevodila naše poruke i ubrzo sam saznala da imam još sestru Simonu (33) i brata Floriana (29). Tada sam saznala da moja biološka majka Margari i otac Zambila sada žive u blizini Rima. Zavrtelo mi se u glavi od toliko informacija. Tri nedelje kasnije, čula sam telefonom se sa svojom porodicom. Kad sam čula majku uz pomoć prevodioca, počela sam da plačem, a uskoro su svi brisali suze. Stalno je ponavljala kako joj je žao, da su pokušali da me pronađu i da su se molili svaki dan. Tek nakon toga, kad su mi preveli njene reči, shvatila sam. Moja porodica je bila veoma siromašna kad je mama zatrudnela. Živeli su u šatorima i zidali cigle za novac, to je bio neverovatno naporan posao", ispričala je Bele, pa nastavila:
"Dok su odlazili iz porodilišta, medicinska sestra je potrčala za njima kako bi im rekla istinu, da su me odveli i prodali. Moji roditelji su poslednji novac koji su imali dali za benzin, obišli svako sirotište u pokušaju da me pronađu.
Ali, novca je nestalo, a nakon godinu dana nisu više znali gde da me traže. Dok sam u svojoj glavi obrađivala pristigle informacije, jedva sam disala, bol mojih roditelja bila je nezamisliva. Moji prijatelji su bili u šoku kada sam im ispričala, jer sam uvek malo pričala o svom privatnom životu.
"Kad sam zakoračila u dvorište i pala majci u zagrljaj, to je bio najlepši osećaj na svetu. Znala sam da sam kod kuće. Uz pomoć previodica, mama mi je rekla da nikad nije gubila nadu da će me opet videti. Te večeri satima sam jecala i četiri dana provela grleći oca i hvatajući majku za ruku. Njihova ljubav prema meni bila je tako jaka i osećala sam jaku povezanost. Bilo mi je mnogo teško da se rastanem od njih.
Zbog korona virusa i ograničenih finajsijskih sredstava nisam uspela ponovo da ih posetim u Italiji, čim budem mogla otputovaću kod njih.
"Možda nikad neću saznati šta se tačno dogodilo kada sam beba, ali fokusiraću se na stvari koje mogu da učinim. Sada radim s organizacijama, uključujući Operation Underground Railroad i pričm o svom iskustvu. Svima koji čuju moju priču kažem da preživelima trgovine ljudima možete pomoći donirajući u dobrotvorne svrhe i verujući njihovim pričama", zaključila je.
Kako da dete nauči lekciju bez kažnjavanja: Svaki roditelj mora da zna ovih 12 pravila!
