Sanja Domazet, medicinska sestra iz Osjeka u Hrvtskoj odlučila je da u 48-oj promeni život iz korena i preseli se sa porodicom u Nemačku. Sve se odigralo pre šest godina, a ističe da iako joj nimalo nije bilo lako na početku, sada se preporodila.
Naglašava da se njena profesija izuzetno ceni u inostranstvu, te da je sa plate od 780 evra prešla na zaradu od čak 3.000 evra. Radi na odeljenu akutne psihijatrije za odrasle u bolnici u Minhenu, a pre toga je 13 godina radila u KBC-u Osijek.
U Hrvatskoj se borila godinama sa kreditom u švajcarcima, što je bio i glavni razlog njene selidbe, jer više finansijski nije mogla da izdrži.
- Plata mi se kretala oko 800 evra, zavisno od broja noćnih smena. To tada nije bilo dovoljno za život, a kamoli sada. S te sam plate otišla u Nemačku, gde radim za 3-000 eura - kaže Sanja za Index.hr.
I dodaje da nije imala ni dovoljno novca da nastavi studije.
- Ja sam izvanredno studirala za medicinsku sestru i nisam imala dovoljno novca da platim još jednu godinu studija, pa sam zamolila bolnicu u kojoj sam radila da mi da pozajmicu kako bih platila rate školarine i izašla na ispite, no odbili su me.
Sa druge strane, posle šest meseci rada u bolnici u Minhenu, zdravstvena ustanova joj je platila dve godine usavršavanja. Jedina njezina obaveza bila je završiti školovanje i potpisati ugovor kojim se obvezuje da dve godine neće dati otkaz.
Sada joj je krivo što ranije nije napravila ovaj korak, ali ne krije da joj je bilo u početku jako teško.
- Bilo mi je teško kada sam otišla. Imala sam 48 godina i dete od 13 godina. Ipak, nikada se nisam pokajala što sam otišla i žao mi je što to nisam učinila puno ranije. Ja sam imala predznanje iz nemačkog jezika, pa mi je bilo malo lakše. Kćerka je u početku u školi pričala na engleskom jeziku, dok moj partner nije imao predznanje, ali je zato u roku od godinu dana usavršio jezik tako da sada može komunicirati s drugima.
Kaže da su stanarine preskupe, ali da su zato svi drugi troškovi puno manji nego u Hrvatskoj.
- Stanujem u predgrađu Minhena, gde su stanovi abnormalno skupi. Ja sam došla s kćerkom i partnerom, iznajmili smo trosoban stan od 80 kvadrata i plaćamo ga 1.400 eura mesečno, u šta su uključeni grejanje i voda, a struja se posebno plaća.
Sanja otkriva da im ostane dosta novca kada plate sve račune.
- Ja imam platu 3.000 eura, a partner 1.800 eura, i nakon plaćanja stana i režija ostane nam jako puno novca. Ovde je sve, uključujući i hranu, puno jeftinije nego u Hrvatskoj.
Ističe da radi u fenomenalnom timu, gde nema omalovažavanja.
"Radimo u profesionalnom timu gde se svačije mišljenje jednako uvažava. Ovo je neki drugi, civilizovaniji svijet. Ko god da dođe biće prihvaćen ako je imalo voljan i vredan - kaže medicinska sestra.
I naglašava da je način rada u Nemačkoj drugačiji, ali da je psihički rasterećenija.
- U Nemačkoj je zakonom zabranjeno raditi u turnusu odnosno dnevnu smenu od 7 do 19, pa sutradan noćnu od 19 do 7 i onda imati dva dana slobodna. U KBC-u sam uvek radila u turnus smenama i njih sam volela, one mi ovde u Nemačkoj fale jer kada se sve zbroji, imate više slobodnih dana u mesecu.
Bilo joj je potrebno dosta vremena da se navikne na sve promene.
- Trebalo mi je vremena da se priviknem na nemačke smjene. Imaju jutarnju, popodnevnu i noćnu smenu, te dežurstva koja su odlično plaćena. Jutarnja smena je od 6:30 do 15 sati, popodnevna od 12:45 do 20:45 i noćna od 21 do 6:30 - kaže Sanja i dodaje:
- Što se tiče samog rada, u Nemačkoj sam iscrpljenija i dajem preko sto posto od sebe, što je na poslu i traženo. Napornije je i teže uskladiti porodične obaveze i posao. Više sam pod stresom zbog putovanja na posao,jer je ovde čovek aktivan od jutra do večeri bez obzira na svoje radno vreme. Ipak, na to gledam kao na zdravu iscrpljenost.
U Hrvatskoj je stalno birnula oko finansija i da li će imati dovoljno sredstava za svoju maloletnu ćerku.
- U Hrvatskoj sam bila psihički iscrpljena i opterećena jer nisam imala dovoljno novca za egzistenciju i to me činilo jako nesrećnom. Ovde sam iscrpljena, ali znam da ću za to biti jako dobro plaćena i nemam više briga hoću li moći platiti neki račun, hoću li imati od čega dati svom detetu za užinu i slično.
Financijska stabilnost i pogodni radni uslovi doneli su mir njoj i njenoj porodici. Kaže i kako joj se ćerka odlično snašla.
- Ni od koga ovde nisam čula da je nezadovoljan i da se želi vratiti u Hrvatsku, a posebno onaj ko je došao s decom, jer je sistem školovanja puno drugačiji. Veće su mogućnosti, sam kurikulum školovanja je puno jednostavniji, ne opterećuju decu s raznoraznim glupostima kao kod nas i imaju znatno bolji prosperitet radnih mesta nakon završetka školovanja.
Temo života je brz i naporan, ali za mlade imaju razne mogućnosti.
- Tempo života je takav da uveče kada dođete kući nemate volje s nekim se nalaziti i izlaziti napolje. Ipak, za mlade ima jako puno događanja i kćerka mi ovde živi punim plućima. Ni u jednom trenutku se nismo osećali kao stranci. Niti smo bili diskrimisani, niti smo prošli mobing - priča Sanja.
Ipak, kaže da su po stručnosti, znanju, mobilnosti i fleksibilnosti hrvatske medicinske sestre i doktori daleko iznad nemačkih, a smatra da ih je tomu naučila nužda.
- Naučili smo delovati u neimaštini. Hrvatski doktori koji su došli raditi u Nemačku puno su stručniji i imaju puno više znanja nego nemački, a isto vredi i za medicinske sestre. Bilo koja medicinska sestra iz Hrvatske nadmašiće nemačku po znanju, brzini i organizaciji - zaključila je Sanja.
