Sin Zavedejev i brat Jovanov, jedan od Dvanaestorice. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreže i oca svoga, pa zajedno sa Jovanom odmah pošao za Gospodom.
Spadao je u onu trojicu apostola, kojima je Gospod otkrivao najveće tajne, pred kojima se preobrazio na Tavoru i pred kojima je tugovao pred Svoje stradanje u vrtu Getsimanskom.
Posle prijema Duha Svetoga propovedao je Jevanđelje po raznim stranama, i hodio je do Španije. Po povratku iz Španije stanu se Jevreji s njim prepirati o Svetom Pismu, pa ne mogući mu nikako odoleti, najme nekoga mađioničara Hermogena.
No i Hermogen, i Filip, učenik Hermogenov, biše pobeđeni silom istine, koju Jakov propovedaše, i obojica se krstiše. Tada ga Jevreji optužiše Irodu i nagovoriše nekoga Josiju da kleveta apostola. Ovaj Josija videći muženstveno držanje Jakovljevo i čuvši njegovu jasnu propoved o Istini, pokaja se i poverova u Hrista. No kada Jakov bi osuđen na smrt, tada i ovaj Josija takođe bi osuđen na smrt. Hodeći na gubilište, Josija moljaše Jakova da mu oprosti greh klevete.
A Jakov ga zagrli i celiva i reče mu: „Mir tebi i oproštaj!” I obojica pognuše glave pod mač i behu posečeni za Gospoda, koga oni ljubljahu i kome služahu. Postrada Jakov sveti 45. godine u Jerusalimu. Telo njegovo bi odneto u Španiju, gde se na grobu njegovom i do danas događaju se čudesna isceljenja.
