Psihološki testovi mogu biti veoma kompleksni čak i za odrasle. Međutim, čini se da deca mogu da pronađu rešenje u svakoj situaciji, i ako njihova rešenja takođe mogu da budu veoma zbunjujuća i samim psiholozima.
Mogu crtaju jezivo tamne slike, ali to ne mora nužno da znači da su depresivni. Ponekad su stvarno izuzetno razvijeni za svoje godine, i mogu da uplaše čak i licenciranog profesionalca.
1. "Pre nego što sam otišao u prvi razred, dobio sam zadatak da prekopiram sliku broda. Slika je bila toliko stara da je brod izgledao izbledelo na nekim mestima. Rekli su mi da ponovo iscrtam sliku onakvu kakva je bila. Pa, uradio sam to sa svim mutnim linijama. Psiholog je bio zatečen mojom bukvalnošću".
2. Kada sam bio u obdaništu, bilo je veoma dobrih doktora i specijalista. Jednom je psiholog tražio da razgovara sa mojom majkom. Sva ostala deca su crtala ptice u jarkim bojama a ja sam nacrtao crnog gavrana gotskog izgleda i bio ponosan na to. Specijalisti su mislili da imam probleme i strahove. Međutim moja majka, inače profesor na umetničkoj akademiji je imala odgovor na ovo: "Pretpostavljam da nije trebalo da mu pokažem murale tako rano."
3. "U vrtiću me je psiholog zamolio da karte u boji poređam u skladu sa tim koliko su mi se dopale. Nisam dobro razumeo zadatak i uradio sam ga suprotnim redosledom. Izgledalo je kao da obožavam crne i tamne boje a da ne volim vedre i jarke. Trebalo je da vidite začuđeno lice psihologa!"
4. Školski psiholog je jednom zamolio moju mamu da dođe u školu. Dala joj je nekoliko slika krompira, šargarepe i luka i pitala: "Kako biste vi nazvali ove stvari zajedno?" Moja mama je rekla, "Povrće." A psiholog je rekao, "Da, a vaša ćerka uporno tvrdi da su supa."
5. Kada sam bila u osnovnoj školi, psiholozi su proveravali reakcije dece na različite događaje. Pozivali su nas jednog po jednog u sobu, a onda su nas samo malo uplašili. Sedela sam tamo i razmišljala o pitanju koje mi je postavljeno, a onda je rekla, "Bu!" Već u sledećem trenutku, ona je bila uplašena mojim glasnim vrištanjem.
6. Šest meseci nakon što je moj sin završio prvi razred, psiholog im je došao na čas i rekao da će uraditi test. Deci su podeljeni listovi papira, markeri, olovke i zamoljeni da nacrtaju kako vide sebe u školi. Deca su se zabavljala: devojčice su se crtale kao princeze sa knjigama, dečaci su crtali male ljude pored zgrade pod imenom "škola" sa helikopterima i avionima okolo. Znate li šta je moj sin nacrtao? Nacrtao je 3 reda od 5 pravougaonika sa velikim inicijalima nastavnika. Pored jednog od pravugaonika napisao je: "Ja". Nacrtao je mapu, tako da svako može da ga nađe.
7. Jednom sam morala da se sastanem sa psihologom u obdaništu moje ćerke. Deci je rečeno da crtaju zimsku prirodu. Moja ćerka je crtala cveće među snegom, kućama, Sneškom. Psiholog mi je sugerisao da obratim više pažnje na detetovo znanje o godišnjim dobima. Međutim znajući da moja ćerka voli cveće odlučio sam da je pitam zašto ga je tako nacrtala. Rekla mi je da zna da ono zimi ne raste ali da je to crtež a ne fotografija i da ima pravo da na taj način iskaže njegovu lepotu.
8. Bilo je vreme da idem u prvi razred. Naravno, morala sam da posetim psihologa koji mi je postavio nekoliko testova. Moja majka se seća testa u kojem sam morao da kategorizujem 4 objekta: pticu, avion, autobus i trolejbus. Normalna osoba bi stavila sve što leti u jednu grupu, a u drugu sve što ne leti. To je i psiholog rekao. Moja mašta je odlučila da stvori 3 grupe. U prvoj sam stavio autobus i avion; u drugum, pticu; a u treću trolejbus. Kada su me pitali zašto sam to uradio, odgovorio sam: "Autobus i avion se pomeraju jer u njima ima gasa, trolejbus ima struju, a ptica ima krvi". Moja mama se seća da je psiholog bio šokiran ali i iznenađen što je to bilo zapravo bilo tako logično.
9. U osnovnoj školi sam dobila zadatak da crtam svoju školu. To sam i uradio, međutim nakon tog crteža mama je morala da ide u školu da razgovara sa psihologom o tome zašto sam videla svet u tako tamnim bojama. I to zato što sam nacrtala nebo u tamno plavoj boji. Pa, pobogu imala sam samo 5 markera: plavi, crveni, žuti, zeleni i crni.
10. Pre nego što sam primljen u umetničku školu, morao sam da uradim nekoliko testova. Jedan od njih je krenuo ovako: pokazana mi je slika dečaka i devojke kako stoje blizu slona i crtaju ga. Dečak je bio okrenut ka slonu, a devojčica sa strane. Dakle, bile su 2 slike slona: bočno i spreda. Psiholog me je upitao: "Koju sliku je nacrtao dečak, a koju devojčica?" Rekao sam da je sliku spreda nacrtala devojka. Psiholog se iznenadio i pitao zašto, a ja sam rekao zbog toga što je ta slika lepša. Nije mi jasno kako sam nakon toga uopšte primljen u školu.
11. Trebalo je da stavim sunce i lampu u istu grupu jer oboje emituju svetlost. Međutim rekao sam da nemaju ništa zajedničko jer je lampa bila nacrtana sa kablom, ali nije bila priključena. Psiholog je bio iznenađen, ali moji roditelji su bili ponosni na moju domišljatost.
12. Otišla sam u vrtić da pokupim sina, a psiholog je zatražio razgovor,bio je zabrinut jer je moj sin isključivo crtao šahovske table. To je trajalo do polaska u školu.
13. Trebalo je da nacrtam osobu. Pošto sam sve prethodne zadatke obavljao veoma brzo, imao sam tonu vremena, pa sam odlučio da uradim veoma detaljan crtež čoveka. Moja mama je doktor, pa sam prelistao knjige o anatomiji bezbroj puta. Po uzoru na to sam i nacrtao ovale na čoveku objašnjavajući psiholozima: "Ovo su pluća, tu su jetra stomak." Bili su zaprepašćeni ali su me ipak primili u školu, jer sam ostale zadatke uradio bolje od bilo koga drugog".
