Japanaka Fumiko Tašekita Knežević već na prve taktove zaljubila se u harmoniku i od tog momenta oduševljavala se našom istorijom, kulturom i tradicijom. Pitala se kako žive ljudi na ovim prostorima i čim je skupila novac, 2000. je došla u Srbiju prvi put na tri nedelje. Od tada jedan od glavnih ciljeva joj da postane jedan od najkvalitetnijih harmonikaša kod nas. Osim toga, njeno srce ukrao je jedan Bojan, čije ime joj je postalo omiljeno.
Naime, kako joj j ime znači "devojka iz istorije", oduvek ju je privlačila tradicija, te je dugo igrala folklor Istočne Evrope u Japanu, a uz to je svirala i klavir. Tako je upoznala srpske, makedonske i bugarske igre, ali ju je najviše od svega privlačila naša muzika.
- Srpska muzika me je odmah osvojila, to je neverovatna ljubav. Došla sam 2000. da vidim kako ljudi žive ovde. Imala sam tada priliku da idem i na svadbu, igrača sam na stolu uz trubače, pila rakiju, obišla grad. Sve sam doživela i mnogo mi se svidelo. U naredne tri godine sam dolazila kad god bih skupila pare i onda sam odlučila da ostanem.
Ističe da ne može da objasni šta je to što joj se najviše sviđa u srpskoj muzici, misli da ne to čista ljubav.
- Srpska muzika je snažna, ima merak, to je ono što me je odmah privuklo. Mi to u Japanu nemamo.
Prvi susret sa našom zemljom ostavio je neizbrisiv trag na Fumiko. Već kada je drugi put došla u Beograd, odlučuje se da tu i ostane. Kako se perfektno svira harmonika sa dušom učio ju je legendarni harmonikaš Cale Mitrović.
- Upoznali smo se na jednoj svadbi na kojoj sam svirao. Dok su se muzičari zagrevali, ona je zapanjeno gledala u harmoniku. Posle nekih sat vremena dobio sam pismo na čistom srpskom jeziku, bez gramatičke greške, gde je ona izrazila želju da joj dajem časove. Dve godine je bila uporna. Kada sam video sa koliko ljubavi svira i koliko voli naši muziku, nisam mogao da je odbijem. Tako je počela naša saradnja - rekao je u jednoj emisiji Mitrović.
Prvih meseci je jedva preživljavala u Srbiji, ali nije odustajala od svojih želja i velikog sna. Došla je u KUD "Gradimir", gde je Cale bio umetnički rukovodilac, a u svakoj pauzi je čekala da joj pokaže nešto novo na harmonici.
- Vežbala sam mnogo, ali pogrešno. I onda sam sve sa greškama svirala. Zbog toga sam i mnogo plakala, jer sam videla momke u umetničkom društvu koji su odlično svirali. Kada sam krenula na časove, sve se promenilo. Jako sam srećna što sam imala priliku da učim umetnost od Caleta - rekla je gospođa Knežević. Za nekoliko godina je neverovatno napredovala i sada se nalazi na listi najboljih.
Osim što je ostvarila svoj san po pitanju sviranja harmonike, u Srbiji je pronašla i svoju srodnu dušu - Bojana Kneževića.
- Bojana sam, takođe, upoznala na svadbi moje drugarice. Preko nje smo počeli da se družimo - kaže Fumiko.
Odmah su se javile ljubavne varnice i otpočeli su romansu. Međutim, priznaje da joj je bilo teško da se navikne na jedna naš običaj, te su se često dešavale smešne situacije.
- Njegova porodica i roditelji su mnogi divni. Ali, ovde je običaj da muškarac dovodi kod svojih devojku. U Japanu to nije tako. Kada se upoznaju roditelji od partnera, znači da je to definitivno i da će uskoro stupiti u brak. Mnogo mi je vremena trebalo da se opustim pred Bojanovim roditeljima, stalno sam se izvinjavam i trudila se da se pokažem u najboljem svetu. Sada se super družimo - opisuje Japanka.
Sa druge strane, Bojan je svojevremeno istakao da njima različitosti nikada nisu predstavljale problem u vezi. Naprotiv, obožava kulturu Japana i baci se borilačkim veštinama.
- Vrlo brzo se prilagodila našoj kulturi i običajima. Različitosti kod nas nikad nisu predstavljale problem. Ona će reći da sam verovatno bio mnogo tolerantan, ali ja mislim da muško-ženski odnosi ne zavise od kulture neke zemlje ili bilo čega, već je to spoj dvoje ljudi koji se nekako nađu i zavole - kaže Bojan.
Dobitnica velikog priznanja
Stručni žiri Fonda za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja „Branislav Mane Šakić“ uručuo je 2020. godine Fumiko specijalno priznanje.
„Ono što karakteriše sve dosadašnje dobitnike Specijalnog priznanja strancima, a bitan je razlog u odlučivanju pored znanja jezika, jeste i njihova posvećenost stvaranju mostova između matice zemlje i Srbije“, navodi se u obrazloženju žirija i dodaje da je Fumiko Tašekita Knežević, istovremeno, i član japansko-srpskog dua Fu-Go, i japanskog trija EN, promovišući u Japanu srpsku izvornu narodnu muziku, a u Srbiji japansku.
