O njoj je napisano na hiljade tekstova, snimljeno bezbroj televizijskih emisija, preko talasa Radio Beograda bila je čest i drag gost u nebrojeno domova. Rodila se 24.avgusta 1923.godine u selu Globoderu kod Кruševca. Od malih nogu pokazala je veliki muzički talenat i interesovanje za harmoniku, pa je otac nevoljno pristao da joj bude učitelj. Brzo se pročulo za Radojkino umeće, pa je u predratnom periodu nastupala i bila poznata kao čudo od deteta na harmonici. Prvi put je nastupila na Radio Beogradu 1932.godine. Na prvom jugoslovenskom takmičenju harmonikaša, održanom 1935. godine, dvanaestogodišnja devojčica osvojila je sve simpatije publike i prvu nagradu stručnog žirija. Do početka Drugog svetskog rata imala je već brojne nastupe. Od 1941. godine Radojki se pridružio njen budući suprug Milutin Živković. Njihova kuća u Lamartinovoj ulici u Beogradu bila je neka vrsta "narodne akademije" u kojoj su mnogi harmonikaši i pevači dobili prve muzičke lekcije. Odatle su potekle i ideje o osnivanju muzičkih festivala poput "Ilidže" i "Beogradskog sabora".
"Ona je bila romantik, imala je senzibilitet muziciranja koji je bio redak. Ona je pričala na harmonici. Ona je milovala dušu. Ona je pretočila te note u jednu priču i ta priča je trajala onoliko koliko je i ona živela. Bila je zaljubljenik, a to se ne može lako postići. To je božji dar. Na snimku sa hiljadu harmonikaša, svako će s lakoćom prepoznati harmoniku Radojke Živković, a to je u muzici i najteže. Ona je imala vrhunski stil. Bila je nešto što se rađa u stotinu godina", govorio je o njoj dugogodišnji umetnički rukovodilac Narodnog orkestra RTS Ljubiša Pavković. U svojoj bogatoj karijeri sama, sa suprugom ili svojim renomiranim ansamblom, Radojka je održala preko 11500 koncerata od kojih 700 u inostranstvu, od Evrope do Amerike. Bilo joj je ponuđeno da ode u Australiju, ali je to odbila zbog ljubavi prema rodnoj zemlji. "Odbila je, jer je više volela Srbiju. Samo je rekla: "Kuća mi je prazna bez vas, ali sada vidim da niste pogrešili što ste došli u Australiju", i vratila se kući, rekao je njen sin, profesor klavira Slobodan Živković. Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda, kao profesionalni harmonikaš sa najdužim stažom na muzičkoj sceni na svetu. Umrla je 2002. godine.
