Marta je imala sve što ćini život lepim, muža, predivnu kuću, troje dece, dobar posao u banci. Njen suprug bio je lekar s specijalizacijom koji je kada je njoj bilo 35 godina sve više vremena provodio na poslu.
- Dobili smo blizance, umesto dugo očekivane ćerke, dva dečaka. Stariji sin je tada imao sedam godina, mališani pet godina. To je bio život bez trenutka predaha, ionako ne znam da li se to može nazvati životom - počela je svoju ispovest Marta iz Poljske.
Od kako su dobili decu, nisu imali vremena ni snage za romantične večeri, večere uz sveće, i razne druge stvari koje su im nedostajale, a koje su često radili.
- Nismo mi imali loš brak. Bila je to takva faza u našem životu da su se svi zasitili svega - kaže Marta.
Njena banka je organizovala obuku u samoj centrali, od četvrtka popodne do nedelje, a Marta je izabrana iz filijale da ide. Radovala se ovom putovanju, čak je više volela dosadna predavanja, makar na nekoliko dana kako bi se sklonila malo od svega što je jako umaralo. O deci se brinula svekrva, Marta je spakovala malu putnu torbu i ušla u automobil.
- Moja svekrva je bila zlatna žena, zaista nam je pomagala koliko je mogla. Moji roditelji su živeli daleko, mogla sam da računam samo na nju - smeši se Marta dok se priseća.
Tamo je stigla oko 16 sati i otišla da se prijavi u hotel.
Otišla je u svoju sobu, raspakovala stvari i otišla na plažu kod jezera. Prvi put posle sedam godina možda neće imati oči oko glave jureći za decom, već ih zatvoriti i uživati u miru.
- Neopisiv osećaj, bez vriske, plača: "mama, mama". Mogla bih da legnem i ne radim ništa, samo da uživam u trenutku - kaže Marta.
Na jednoj od organizovanih žurki nakon predavanja Marta je upoznala privlačnog muškarca po imenu Maciek, koji ju je zamolio za ples.
- Noge su počele da mi klecaju, ne mogu da opišem osećaj. Ugledna udata žena, majka troje dece, odgovorna službenica banke na odgovornom položaju. A ovde kao da ništa drugo nije postojalo. Samo ja i on i ova pesma - priseća se Marta.
Proveli su naredne dane ne razdvajajući se, a jedva je čekala da se predavanja završe da mu poleti u zagrljaj.
I iako je ponekad osećala grižu savesti da je ipak možda pogrešila, što je varala muža, ono što je gorelo u njoj bilo je jače od razuma.
- Oboje smo znali da je ovo bio samo ovaj trenutak, da posle toga neće biti telefonskih poziva ili sastanaka, da će svaki ići svojim putem. Da se to više nikada neće ponoviti. Tada je u meni bila i takva tuga, žaljenje, takva čežnja. Misleći da sam možda svoj život trebala drugačije da uredim, da me ova "traka za trčanje" ubija. Ali jedna stvar koju sam želela je da iskoristim ovaj trenutak do kraja - ispričala je Marta.
Kada se vratila kući deca ju je dočekala s vrata, a muž je čak pripremio večeru. Jeli su brzo, jer je želeo da pročita neke od najnovijih studija o laparoskopskoj hirurgiji. Marta se vrlo dobro seća ovog detalja.
- Ništa se nije promenilo, vratila sam se dužnostima. Ali, vratila sam se drugačija, ponovo sam verovala u svoju ženstvenost, u svoju atraktivnost. Iako se naravno život nije promenio, nije odjednom postao lakši, ja sam i dalje bila iscrpljena i umorna. Ali imala sam čemu da se vratim, desilo se da sam neko vreme "otplivala" iz stvarnosti - zaključila je Marta.
Nikada više nije varala muža, nikada nije bilo prilike ili slične magije kao tada. Ne kaje se, ništa se nije dogodilo, još uvek imaju dobar brak. On je poznati lekar, ona je direktor jedne od banaka. Deca su odrasla, putuju svetom. Ali ta tri dana sa Maciek su jedno od njenih najlepših sećanja.
