Nekoliko fotografa poslato je u Sudan 1993. godine pošto su humanitarne organizacije želele da skrenu pažnju na glad u ovoj afričkoj zemlji. Najpoznatiju fotografiju napravio je Kevin Karter, koji je sebi oduzeo život ubrzo nakon osvajanja Pulicerove nagrade za upečatljivu fotografiju gladnog deteta. Sudbina deteta na fotografiji bila je dugo nepoznata, sve dok se skoro dvadeset godina kasnije nije javio njegov otac.
List Njujork Tajms je 16. marta 1993. objavio fotografiju iscrpljene gladne devojčice koja puzi. Iza nje je stajao lešinar, koji je po svemu sudeći čekao njenu smrt.
Ovu slavnu fotografiju napravio je Južnoafrikanac Kevin Karter. Širom sveta je postala poznata kao Lešinar i devojčica, a ponekad se naziva i Devojčica koja pati. U aprilu 1994. Karter je dobio Pulicerovu nagradu za fotografiju, a tri meseca kasnije je sebi oduzeo život. Imao je 33 godine.
NE PROPUSTITE
Prvo se mislilo da je devojčica na fotografiji
Fotografija je postala simbol sudanske gladi koja je odnela živote čak 20.000 ljudi, a mnogi čitaoci Njujork Tajmsa su se pitali šta se desilo sa izgladnelom devojčicom. Godinama kasnije, saznalo se da je u martu 1993. ovo dete pokušavalo da dođe do Centra za hranu Ujedinjenih nacija. Dete je na kraju preživelo sudansku glad, ali se ispostavilo da nije žensko.
U 2011, skoro dvadeset godina nakon što je fotografija objavljena, otac deteta je rekao da fotografija ne prikazuje devojčicu već dečaka. On se zvao Kong Niong i o njemu se u to vreme brinula dobrotvorna organizacija. Niong je umro od groznice 2007. godine, navodi porodica.
Zašto mu fotograf nije pomogao?
Lešinar i devojčica ne samo što je najpoznatija fotografija Kevina Kartera, već je zapravo i jedna od najpoznatijih fotografija na svetu. Slava je, međutim, sa sobom donela i mnoge probleme njenom autoru. Karter je, naime, bio naširoko kritikovan jer nije pomogao izgladnelom detetu. Optužen je za nečovečnost, jer je prema mišljenju mnogih trebalo pomogne dečaku umesto što ga je fotografisao.
Ono s čim javnost nije toliko upoznata je da je tokom pravljenja ove fotografije Karter bio okružen naoružanim vojnicima koji su mu dali instrukcije da ne dira i ne komunicira sa izgladnelim ljudima, od kojih su mnogi imali teške zarazne bolesti.
Njegov prijatelj i fotograf ao Silva rekao je da je južnoafrički fotograf posle fotografisanja gladi u Sudanu sedeo ispod drveta, moleći se Bogu i plačući. Bio je depresivan i stalno je spominjao da želi da zagrli svoju ćerku.
Tragična sudbina Kevina Kartera
Kevin Karter rođen je u Johanesburgu, u Južnoj Africi, gde je odrastao u porodici srednje klase. Živeo je u naselju gde su živeli isključivo belci.
Kao malo dete, bio je svedok brutalnog postupanja policije prema crncima koji su ilegalno živeli u tom kraju. Bio je ogorčen onim što je video, a bio je i razočaran svojim katoličkim roditeljima, jer su sebe smatrali „liberalnim“ i istovremeno ništa nisu preduzeli po pitanju diskriminacije crnaca.
Nakon 20. godine započeo je karijeru profesionalnog fotografa. Prvo je radio kao sportski fotograf, a zatim je počeo da pravi dokumentarne fotografije, a najviše one koje su prikazivale brutalnost aparthejda.
Strašne stvari koje je video duboko su ga pogodile, zbog čega je patio od teške depresije, a takođe postao i zavisnik od droge i alkohola.
Godine 1994. dogodila se još jedna tragedija u njegovom životu. Fotograf Ken Osterbruk, koji je bio njegov blizak prijatelj, ubijen je u Južnoj Africi, što je ostavilo veliki utisak na Kartera.
„Progone me živa sećanja na ubistva, leševe, bes i bol izgladnele ili ranjene dece, ludake koji veselo pucaju, često i policajaca… Ako budem imao sreće, pridružiću se Kenu”, napisao je on u svojoj oproštajnoj poruci pred samoubistvo.
Rok bend Manic Street Preachers je svoju pesmu Kevin Carter iz 1996. posvetio ovom fotografu, a njegov život je poslužio kao inspiracija za glavnog lika popularnog romana Kuća listova.
Film The Bang Bang Club iz 2010. se bavi Karterovim, i radom drugih fotogografa na razotkrivanju užasa aparthejda, a južnoafričkog fotografa u filmu tumači Tejlor Kič.
