Nakon smrti, duša čoveka uvek dolazi da se oprosti od svojih voljenih i mesta gde je pokojnik bio srećan. Možda neko ne veruje u ovo, ali brojna svedočanstva ljudi ne ostavljaju mesta za nevericu, čak ni za najzakorenjenije skeptike.
Dolazak duše pokojnika možete primetiti na različite načine. Kada čovek umre, njegova duša napušta telo. Nalazi se pored tela u obliku najfinije materije, koja nije vidljiva ljudskom oku. Duša, nakon što je napustila telo, ne shvata da je nastupila fizička smrt. Tek posle nekog vremena shvati da telo i sve što se dešava oko njega posmatra spolja.
Kada duša shvati da se oslobodila tela, ona napušta lokaciju svog tela i može da ode tamo gde je bila srećna: kući, gde je osoba živela i kod onih ljudi koji su joj bili važni. Ponekad se duša vraća u telo nakon što je izašla napolje. Ovaj fenomen se naziva klinička smrt. Ljudi koji su doživeli kliničku smrt pričaju kako se lebde i gledaju svoja tela odozgo.
Ako je duša osobe konačno napustila telo, onda period oproštaja od voljenih počinje od trenutka smrti i traje četrdeset dana. Često duša pokojnika dolazi rođacima u obliku životinja. To mogu biti psi, mačke, ptice ili insekti koji su tamo pronašli put. Rođaci takođe mogu čuti karakteristično šuštanje nogu, kucanje i škripu vrata i podnih dasaka.
Neki ljudi mogu fizički osetiti prisustvo nečega u kući. Mogu da osete dodire ili čak šapat.Ako u kući ima kućnih ljubimaca, onda po njihovom ponašanju možete shvatiti da osećaju nekoga. Mogu dugo gledati u jednu tačku, neprestano lajati i ponašati se neobično. Oprostivši se od svojih rođaka, Duša kreće ka svojim rodnim mestima. Duša pokojnika često dolazi u snu, ređe u stvarnosti.
Evo nekoliko istinitih priča o tome kako različiti ljudi osećaju prisustvo svojih rođaka nakon njihove smrti.
"Kada mi je otac umro, četrdesetog dana su se u stanu počele dešavati čudne stvari. Dugo se čulo uporno kucanje na vratima i prozoru. Stan je na jedanaestom spratu i definitivno nije bilo nikoga ko bi mogao da kuca na prozor. Kucanje na vratima je bilo toliko glasno kao da lupaju. U isto vreme, pod u stanu je škripao na različitim mestima, i jasno se moglo čuti kako neko prelazi iz jedne sobe u drugu. Onda je odjednom sve utihnulo. Odlučili smo da je tata došao da se oprostimo od kuće i nas."
"Kad sam bila mala, umro mi je ujak. Prijateljica me je posetila, sedeli smo u kuhinji i pili čaj. U kući je vladala tišina, ništa nije radilo. I odjednom sam čula ujaka kako kašlje. Pitala sam prijateljicu da li i ona to čuje. Moja prijateljica je rekla da i ona čuje kašljanje. "Mama je rekla uveče da je ujak tako došao da se oprostimo od nas."
"Probudila sam se noću plačući u snu. Pogledala sam na sat. Bilo je 3:30. Onda nisam mogla ponovo da zaspim do jutra. A ujutru me je majka pozvala i rekla da mi je otac umro u pola četiri ujutru. Narednih dana sam ga sanjala nekoliko puta. Prvo je došao kod mene sa svojim stvarima i stajao je tamo izgledajući izgubljeno, kao da nije znao šta da radi. A četrdesetog dana me je sanjao i rekao da je stigao i da je sada sve u redu sa njim. Takođe me je zamolio da vam kažem da voli sve. Posle toga više ne sanjam."
"Moj tata je umro kada sam bio mali. I kada sam ga sanjao, uvek sam ga pitao: 'Tata, umro si.'" I uvek je odgovarao isto: "Ne veruj u to. Lažu te."
