-Svaki put kad si u meni, ja zamišljam drugog muškarca… Tako i doživim zadovoljstvo – rekla je Marta Frojd svom suprugu tihim i smirenim glasom.
On ju je gledao netremice. Bilo je ovo priznanje koje je porazilo Frojda i najverovatnije ga dovelo do one čuvene rečenice “Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ni ja nisam bio kadar da odgovorim, uprkos tridesetogodišnjem istraživanju ženske psihe glasi: “Šta žena hoće?”“. Posle 11 godina braka, više nikada nije imao seks sa svojom ženom.
Dovoljan je bio samo pogled
Marta i Sigi, kako su Frojda nazivali najbliži, upoznali su se sasvim slučajno, kad je Marta, u pratnji svoje majke, sestre i brata došla u posetu trećoj supruzi Jakoba Frojda. Tada je Sigmund Marti uputio jedan, vrlo značajan, prodoran pogled. Simpatije su rođene.
Frojd nije gubio vreme. Narednih dana je devojci napiso pismo Marti u kome je tražio dozvolu da joj se obraća sa “ti“. “Ja ne znam šta pogled i ponašanje jedne devojke dozvoljava ili zabranjuje. Ograničiću se, dakle, na predlog da se, u našem poslednjem susretu, onoj koju obožavam, obratim sa “ti” i hteo bih da budem siguran u intimnost koja će, možda dugo, morati da ostane tajna“, pisao je onomad Sigmund Frojd svojoj izabranici. Njih dvoje su se tajno viđali. Sastanci su im bili romantični, uz strepnje, jer su znali da rade “nešto loše“. Mnogo su pričali. Jedini erotski doživljaj koji je bio dozvoljen tajnim ljubavnicima je trenutak kada je Marta nežno i ženstveno podigla čarapu pred očima uzbuđenog Frojda.
Ljubomora i kokain
Marta i Sigmund su se verili i bili su vereni četiri godine. Takva su bila pravila patrijarhalnog društva početkom 20. veka. Strasti je trebalo smirivati i bile su rezervisane za prvu bračnu noć. Do tad, Frojd je svoje ljubavne frustracije oslobađao pisanjem pisama svojoj verenici. Često je u njima bio grub i ljubomoran.
Marti je prebacivao prisnost sa rođakom Fricom. U vremenu kad je istraživao dejstvo kokaina, Frojd je i svojoj verenici poslao nekoliko kesica, koje bi trebalo da joj “daju snagu, a obrazima ružičastu boju“. Tad je čak i pretio da će spaliti sve svoje naučne radove. Tu nije bio kraj Frojdovom cinizmu.
U Parizu, pre venčanja sa Martom, na jednom prijemu kod profesora Šaroka, uputio je sledeću rečenicu njegovoj ćerki: “Da nisam veren i da zaista volim male ljubavne avanture, mislim da bih pokušao da iskoristim priliku…“. Marta je, naravno, bila ljuta, pa na neka pisma nije odgovarala. Opraštala mu je uvrede pod dejstvom kokaina, ali mu je na najavu flerta odgovarala tako što se povlačila, da bi on mogao da koristi nova poznanstva i uživa u pariskom životu.
Običajni brak za ateistu
Kada se oženio Martom 1886, posvetio se privatnoj praksi neurologa. Frojd je znao da pored sebe ima pravu ženu sa kojom je stvorio zavisnički odnos. Trudio se da zaradi novac za početak braka, dežurao je tri puta nedeljno u Institutu za pedijatriju i otvario je malu ordinaciju. U početku je tu dolazilo malo pacijenata, a honorari su bili bedni.
Marta i Frojd su se venčali u Vandbeku, uz verski obred, bez obzira što je Frojd bio zagriženi ateista, kako bi njihov brak bio priznat u Austriji. Marta je ispoštovala verenički status i ostala nevina, dok je Sigmund, prema pričama Marije Bonaparte, njihove prijateljice, tokom dugog celibata imao bar jedan seksualni odnos.
Frustrirajući problem sa ejakulacijom
Stan u kome je bila smeštena doktorova ordinacija, bio je skromno sređen, ali sa ukusom. U njemu je Marta postepeno učila kako da vodi domaćinstvo. Za osam godina braka rodila je šestoro dece – Matildu, Žana, Olivera, Anu, Martina i Sofiju, koja je rano umrla. Iako je Marta trudnoće podnosila dobro, čak je bila i srećna, Frojd je, ipak, pokazao emancipovanost, tražeći od bliskog prijatelja Vilhelma Filisa da pronađe novu metodu kontracepcije, jer je on osetio pravu odvratnost prema najstarijem načinu prevencije neželjene trudnoće – koitusu interuptusu (ejakulacija van vagine), kome je pripisao neurozu.
Marta i Frojd nisu živeli sami u kući. Sa njima je živela Martina mlađa sestra Mina. Mina i Frojd su provodili mnogo vremena zajedno. Obilazili su švajcarske planine i italijanske spomenike, dok je Marta bila trudna, rađala i brinula se o deci. Od kada se Mina poverila Jungu i ispričala pojedinosti svoje veze sa Frojdom, glasine o Frojdovoj vezi sa svastikom nisu prestajale. Za Sigmunda, ta mlada i živahna intelektualka je bila “divlje strastvena“, kao i on.
Verna svastika
Jednom je rekao da je Mina bila njegova “najintimnija poverenica“. Pisma koja su pisali Mina i Frojd, a koja su nastala u trenucima kada on nije imao seksualne odnose sa Martom, čudnim sticajem okolnosti su nestala. Ali, Marta je prihvatila Minu, kao što je smatrala da ona i deca treba da ostanu van Sigmundovih odnosa sa pacijentkinjama. Taj stav je zauzela posle jednog bolnog iskustva.
Naime, kad je Lu Salome 1920. posetila Frojdove, sa svojom reputacijom nekomformističke dame raskalašnog ponašanja sa brojnim ljubavnicima, kod Frojdovih su se i dalje nosile dugačke haljine. Martu je zbunjivalo i vrlo prisno Frojdovo prijateljstvo sa pripadnicima istog pola, kao i naklonost njihove ćerke Ane prema ženama. Martino požrtvovanje išlo je toliko daleko da je na Sigmundovu četkicu stavljala pastu, pripremala mu je uveče odeću koju bi on nosio sledećeg dana, pakovala mu i maramice koje je on koristio u vellikim količinama.
Nauka ili pornografija?
Frojd svakako nije bio “svetac“, ali je Marta, kako piše njegov najpoznatiji biograf Ernest Džouns, njegova voljena žena, bila njemu najbolja prijateljica i podstrek u poslu. U 59. godini piše da je seksualnu slobodu, koju je preporučivao drugima, vrlo malo upražnjavao.
“Da ne znam sa koliko ozbiljnosti moj muž prilazi svom radu, priznajem da bih bila ubeđena da je psihoanaliza jedan oblik pornografije” poverila se Marta Frojd jednom svom bliskom prijatelju.
Marta je bila konzervativna, racionalna, plemenita, religiozna i odana žena, Njena majka je smatrala da ju je Frojd obmanuo, a da toga nije bila ni svesna.
Velika ljubav i zavisnički odnos
Iako različitih karaktera, ljubav Sigmunda i Marte je bila jaka. Marta se posvetila deci, a Frojd je danonoćno radio na svojim slučajevima. Marta je, kako tvrde neki Frojdovi biografi, bila strastvena žena, tvrdila je da ljubav treba da bude ekstremna ili da je uopšte nema. S druge strane, Frojd je bio ljubomoran, isključiv, uveren da su žene ograničene svojim polom. Ipak, Marta je bila uz njega kada mu je bilo najpotrebnije. Svog supruga je, navodno, izvukla i iz moguće kokainske zavisnosti dok je eksperimentisao, ne znajući da kokain može da izazove zavisnost.
Nedeljama posle muževljeve smrti, Marta je dane i noći provodila u svojoj sobi. Frojd je umro od raka grla u 83. godini u Londonu, bežeći od nacista. Čak ni Mina nije izlazila iz svoje sobe, krhka i bolesna. “Moj život je sada izgubio svaki smisao i sav sadržaj“, pisala je Marta Ludvigu Binsvageru. Umrla je u 90. godini, dozivajući ćerku Sofiju, koju je najviše volela.
