Ovaj znak zavisti je veoma uočljiv i jednostavan, ali on je taj koji nas potpuno zbunjuje. Recimo da određenu osobu smatramo za bliskog prijatelja, rođaka, i ni na kraj pameti nam ne bi bilo da je ta osoba ljubomorna na nas. Naravno da će se ta osoba sažaliti na nas ako nam se nešto desi. Pažljivo će nas saslušati, saosećati sa nama....
Ali ako se čovek prema nama odnosi hladno, kritikuje nas, obraća nam se grubo, ponekad nas ismeva, nikad ne hvali za uspehe, ne podržava nas... A onda nam se desi nešto loše i ta osoba nas žali, kao da je odjednom promenio svoj odnos prema nama.
Tako sam imala jednu prijateljicu, praznike smo provodile zajedno, vikende, išle na izlete... A onda smo se udaljile. Ona je počela da ismeva mene, moje planove, postupke... A onda se desila velika tragedija u mom životu i ona je došla da me teši. Tada sam pomislila: ovo je pravo prijateljstvo. Kasnije sam tek shvatila da je ona samo došla da vidi kako mene boli, da uživa u tom mom bolu i dok me tešila, iznutra je likovala.
Mnogo godina mi je zavidila i patila zbog toga. Činjenica je da su za zavist kod čoveka odgovorni isti delovi mozga kao i za fizički bol. Za moju prijateljicu je bilo strašno bolno da vidi kako meni u životu sve ide dobro. I kakvo je olakšanje osetila onaj momenat kad je videla da mi je loše!!! Došla je da se hrani mojom boli.
To je glavni znak zavisti. Ako bolje pogledate lica "prijatelja" i na njima prepoznate zavist - bežite od njih.
Zavidnoj osobi je toliko drago zbog tuđeg bola da ne mogu da sakriju radost. Oni su u stanju da nas ohrabruju da im pričamo o svom bolu, nevoljama, kako bi uživali u našoj muci.
