Da se ne biste osećali siromašno, morate izabrati najbolje. Najbolje, ali po ceni koju možete priuštiti. Ako želim da kupim sliku Velaskeza, osećaću se siromašno. Ili ako odlučim da kupim crni kavijar za večeru, takođe ću se osećati siromašno, jer ga ne mogu priuštiti. Ili čak ako želim da kupim kartu za Bali - i opet ću se osećati siromašno. Jer su to stvari koje ne mogu da priuštim!
Sve što treba da uradimo je da adekvatno procenimo svoje mogućnosti!
Moramo kupiti najbolje što možemo da priuštimo. Razuman čovek neće ni pitati za cenu ako razume da ne može sebi da priušti ovo.
Ali koliko često ljudi žele da dobiju nešto što ne može biti jeftino. Po definiciji, ne može. I osećaju se poniženo, prevareno, uvređeno...
A samo je trebalo adekvatno proceniti svoje sposobnosti. I kupiti najbolje što možemo da priuštimo. Nije najbolje na svetu, ali je najbolje od onoga što je trenutno na tržištu.
A ovo je već stvar zdravog razuma: sposobnost da razumemo šta možemo da priuštimo, a šta ne. Ili barem ne još.
I niko se neće osećati uvređenim. Ni mi. Ne onaj kome smo hteli da ponudimo nekoliko hiljada dinara za sliku remek-delo.
NE PROPUSTITE
Ako ne možeš da priuštiš sliku Velaskeza, kupi neku od lokalnog umetnika. Ako ne možeš da večeraš kavijar, kupi barem najbolju ribu do koje možeš doći. Ako ne možeš da letuješ na Baliju, otiđi do Grčke...
Da se ne bi razočarao, kupi najbolje od onog što možeš sebi da priuštiš. A drugi ne bi trebalo da budu uznemireni razočaranim pogledom i tvrdnjama: "zašto je tako skupo?" .
